​Muškarci čiji su fetiš mentalno obolele žene

„Evo kako ja na to gledam", piše korisnik foruma Plenty of Fish po imenu JPD0414. „Ako ti je devojka srećna i samouverena, tu ti nemaš šta da radiš, teško ćeš da pozitivno utičeš na nju. Ali ako je depresivna ili joj je porodična situacija sranje, imaš priliku da joj budeš svetlo u tami, tako da će više da te voli."

Ovako anonimna dobra duša objašnjava zašto se loži na duševno obolele devojke, posebno anksiozne ili depresivne. Njen psihički poremećaj za njega je prednost! Može da trijumfalno dojaše i spase je iz čeljusti psihoze. Uvek je tu da je zaštiti od sebe same, jer to je njegov talenat i njegova strast: manipulacija ranjivim ženama.

Ostali korisnici se u komentarima slažu, jer „ludače su najbolje u krevetu".

Ako patite od hroničnog mentalnog oboljenja, možda ste već naišle na tip muškaraca koji traže žene poput vas da bi zadovoljili svoju fantaziju princa na belom konju. Ako niste, dokaz vam je dostupan na internetu: po raznim forumima tinejdžeri postavljaju pitanja tipa „Zašto me privlače devojke sklone samoubistvu?" dok se tinejdžerke pitaju „Zašto mi redovno prilaze baš kad sam tužna?"

Istraživanje sprovedeno 2012. na Univerzitetu Teksas u Ostinu pokazalo je da su muškarci u proseku više skloni da priđu ženama koje deluju „psihološki ranjive", ali pre svega radi sklapanja jednokratnog odnosa, tj. radi seksa.

Dakle, šta raditi u vezi sa partnerom za koga je vaša najprivlačnija karakteristika bolest?

Problem je, naravno, u tome da ovakve veze obično počivaju na skrivenim osnovama. Pažnja koju partner posvećuje vašoj duševnoj bolesti isprva deluje kao olakšanje, smiruje vas činjenica da ste sreli nekog kome je vaša depresija „fascinantna". To znači da vas neće ignorisati kad vas hvata tuga, ili ostaviti zbog stanja koje ne možete da kontrolišete.

„Osetila sam da me prihvata", kaže Rejčel o svom prvom dečku Čedu kom je njena depresija bila fetiš, pa je zahtevao da seče vene da bi mu dokazala da ga voli. „Ranije sam mislila da je nemoguće da mi neko ne okrene leđa kad sazna za moje probleme, imala sam samo 17 godina. Mislila sam da me prihvata kao osobu kakva jesam, sa svim manama koje nosim. Čak su mu te mane bile privlačne, pa sam umislila da je to znak dublje povezanost između nas."

Pa ipak, veza je samo površna. Vi mu postanete manic pixie dream girl. Sve devojke sa kojima sam pričala navode da bi upravo njihova bolest partneru dala osećaj svrhe i dubine koji mu je bio potreban – naravno, pod uslovom da ga ne opterećuješ previše i da ne mora stvarno da se brine o tebi.

„Ispostavilo se da je kod Čeda bio u pitanju čist narcisizam", objašnjava Rejčel. „Mislim da su ga privlačile devojke sa psihološkim problemima jer se u njima i sam ogledao. Takođe je voleo da bude dominantan mužjak, a za to su mu najviše odgovarale ptičice slomljenih krila koje bi postale zavisne od njega. Mislim da takvi muškarci i ne žele da nam pomognu – žele da zauvek ostanemo na podu da bi oni uvek bili iznad nas."

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Glasovi

___________________________________________________________________________

U pokušaju da shvatim zašto se neki ljudi ovako ponašaju, obratila sam se psihoterapeutu Eliani Barbosi.

„Teško je to shvatiti u potpunosti jer se svi slučajevi razlikuju," kaže Barbosa, „ali mislim da ovaj obrazac ponašanja varira od sadizma – gde uživaju u tuđem bolu – do mizoginije – gde žele da sebi podrede žene niskog samopouzdanja. Depresivna osoba često potisne sve svoje želje, tako da se devojke sa ovim poremećajem obično prepuste partneru i žele samo ono što i on želi. To nije svesna odluka ni za momke ni za devojke, prosto se zapadne u tu vrstu manipulativnih odnosa. Određen tip muškaraca iskorišćava sve moguće nedostatke u životu druge osobe."

Lisa je sa svojim bivšim bila u vezi nalik na bilo koju drugu: jedno vreme su bili srećni zajedno, posle mu je ispričala sve o svojim traumama i depresiji i anksioznosti. On je izrazio saosećanje i istakao da bi – zahvaljujući obimnom iskustvu kojim raspolaže – znao šta da radi u slučaju da se njoj desi epizoda depresije ili napad panike. Ispostavilo se da nije imao pojma.

„Sve njegove prethodne devojke takođe su bile duševno obolele", priča Lisa. „Nije baš da se time hvalio, ali uvek je pričao kako ga neke od njih još uvek vole, kako su posle raskida samo još dublje potonule. Čak je nagovestio da se jednoj od njih stanje toliko pogoršalo pošto su se rastali da je njena kasnija smrt u saobraćajnoj nesreći verovatno bio slučaj samoubistva. Kasnije sam čula da ona čak nije ni vozila kad su se slupali, i da je u to vreme već bila u novoj vezi."

Osoba koja aktivno traži mentalno obolelog partnera da bi ga što lakše izmanipulisala očigledno želi da se dovede u dominantnu poziciju. Naravno, tokom veze će sve više pokušavati da nametnu svoju volju drugu, a iz takvih se odnosa često teško izlazi. Ali ništa nije nemoguće.

„Devojke koje su uspele da raskinu takve veze znale su kako da postave ograničenja", kaže Barbosa. „Ma koliko zlostavljanja ćutke istrpele, u jednom trenutku su odlučile da kažu 'dosta je bilo' što znači da su ipak imale koliko-toliko snage."

Lizin dečko je često verbalno zlostavljao povodom njenih psihičkih poremećaja kad god bi izrazila neku negativnu emociju. „Počinjao bi svađe povodom poruka, a nekoliko puta mi je onako pežorativno da odem da se lečim, iako mi je uglavnom sugerisao da ne moram baš svaki put da odem kod psihijatra," kaže ona. „Kad bih mu rekla da ga volim, on bi rekao da lažem. Kad sam rekla da ću da ga ostavim, počeo je još jače da me emotivno pritiska. Šta god da kažem, bila sam histerična kučka koja ne ume da voli."

Pošto je od prijateljice čula o sličnom slučaju emotivnog zlostavljanja, Liza ga je ostavila.

Duševna oboljenja veliki su teret za svaku vezu, ali i Liza i Rejčel danas su u vezi sa partnerima koji ih poštuju i koji su spremni da budu uz njih kad god im je teško, umesto da ih vređaju. Verovali ili ne, to je sasvim izvodljivo kad se na partnera gleda kao na stvarnu osobu umesto na puki sastojak sopstvenom narativu.

„Razlika između mog bivšeg i većine ljudi kojima je psihoza fetiš leži u tome što je on aktivno želeo da mi pogorša stanje", kaže Liza. „Većina fetišista veruje da će izlečiti partnera, da su baš oni rešenje svih problema. Ali i oni se prozle kad shvate da od toga nema ništa."

Rejčel ima savet za svaku mentalno obolelu ženu koja je u vezu sa umišljenim princem na belom konju, ili sa osobom koja se oseća dobro samo kad je partnerki loše.

„Takvi ljudi će te pojesti, polako i suptilno, nećeš ni primetiti sve dok od tebe više ništa ne ostane. Moraš da razmisliš o onim stranama svoje ličnosti koje su po tebi vredne pažnje, i zapitaš se zašto ih on ne uočava. Obično se ispostavi da nema vremena zato što gleda samo sebe. Budi jaka, potraži pomoć, i prosto ga jebote ostavi."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu