​Kako je anarhistička pornografija zauvek promenila Italiju

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

Italijanska pornografija više nije kao nekada – ovih dana, obično je sumorno utočište za propala TV lica. Ali drugom polovinom osamdesetih godina, bila je to šljašteća industrija krcata međunarodno poznatim porno zvezdama, kao što su bili Moana Poci, Roko Sifredi i Selen, koji su glumili pored ljudi kao što je Ron Džeremi.

Pre kasnih osamdesetih, porno industrija je već bila itekako etablirana, ali vizija iza nje je bila potpuno drugačija. U doba kada je eksplodirala kao kulturni fenomen, pornografija nije obavezno bila glamurozna, već je bila simbol italijanske kontrakulture i seksualnog oslobađanja.

Reditelj Karmin Amoroso poslednjih par godina je radio na nezavisnom dokumentarcu o italijanskim „pionirima koji su se borili za slobodu govora i seksualne slobode preko prava da snimaju pornografiju" – pionirima kao što su pornografi Lasi Braun, Rikardo Šići, Ilona Staler (Ćićolina) i Đulijana Gamba.

Rezultat tog rada je Porn to Be Free, koji je premijerno prikazan prošlog januara, na međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu. Pozvao sam Karmina Amorosa da porazgovaramo o počecima pornografije u Italiji, o njenom političkom uticaju, i o tome kako je tokom godina evoluirala.

Porn to be Free (trailer english) from ZUTFILM on Vimeo.

VICE: Kako i zašto si odlučio da snimiš Porn to Be Free?

Karmin Amoroso: Upoznao sam Rikarda Šićija 2011. godine, na premijeri jednog filma – tako je sve počelo. Znao sam ko je, sa televizije, ali nismo se poznavali: te večeri sam otkrio da je sjajan čovek, veoma kulturan. Želeo sam da snimim dokumentarac samo o njemu, ali onda je otkrio da je teško oboleo, i shvatili smo da je nemoguće da snimimo dokumentarac kakav smo zamislili. Zbog toga sam odlučio da proširim projekat i istražim uticaj porno industrije na italijansku kontrakulturu i politiku, od kasnih šezdesetih do kraja osamdesetih godina. To su bile veoma „ispolitizovane" godine za pornografiju u Italiji: pornografija je dostigla najveći uticaj u doba kada je katolička crkva bila veoma moćna.

Ko su bili ključni igrači te revolucije?

Dokumentarac počinje sa neverovatnim likom. Lasijem Braunom, jednom od prvih reditelja koji je snimao ono što bismo mogli da nazovemo „mejnstrim pornografijom", i koji ju je proslavio. Naučio je da režira iz priručnika, a post-produkciju je obavljao kod kuće, da ne bi bio uhapšen. Takođe je stvorio i inovativni sistem za distribuciju, preko časopisa i poštanskih pretinaca. Bio je prvi autor pornografije koji je učestvovao na festivalu u Kanu.

U to doba je pornografija bila strogo zabranjena; bila je nelegalna. Mislim, nije samo „pornografija" kakvu danas znamo bila nelegalna – na primer, i gole slike su bile nelegalne. U to doba, društvo je bilo u haosu: bilo je rasprava o razvodu, o seksualnom ponašanju, o svemu. Braun je bio prvi koji je kanalisao taj haos u pornografiju. On je bio italijanski Lari Flint.

Lesi Braun je shvatao da moraš da imaš 'proizvod', ako želiš da uđeš u mejnstrim i budeš legalan. Jer ako je nešto „artikal", sistem ili mejnstrim će to svakako asimilovati. Kada razmislim o tome šta je preteklo od hipi pokreta, na primer, prvo što mi pada na pamet su manekenke sa dugom kosom i u iscepanim farmerkama.

Upravo tako, i ista stvar se dogodila i Šićiju. On je prvi doveo pornografiju na televiziju. On je od Ćićoline i Moane Poci napravio slavne ličnosti. One su bile toliko sjajne zato što su bile mejnstrim, i znale su kako da iskoriste svoju popularnost. Pre Brauna, pornografija je bila samo nešto što su sebi mogli da priušte bogataši, ljudi koji su imali para da kupuju ilegalne filmove.

Šta možeš da kažeš o pornićima iz sedamdesetih?

Bili su ironični i veoma potcenjeni; još nije bilo „porno zvezda" kao takvih. Sve je bilo prijatnije i prirodnije – estetski, porno filmovi su imali veze s prirodom. I bilo je veoma liberalno: Đulijana Gamba, prva italijanska porno rediteljka, seća se u dokumentarcu da je sve pokrenuo taj osećaj slobode.

Koja je bila prva italijanska porno ikona?

Prva ikona je bila Ilona Staler, Ćićolina. Tokom filma diskutujemo o njenoj ulozi: bila je veoma dobro osmišljen lik, pravo iz Šićijeve mašte. Otelotvorila je njegovu maštu. Ona predstavlja italijansku pornografiju u svoj njenoj složenosti i čitavom spektru. Ćićolina je bila simbol prirodne lepote seksa.

Ako je Braun osnivač italijanske pornografije, šta je onda Rikardo Šići?

Šići je naravio porno industriju onakvom kakva jeste. On je zaista bio kralj italijanske pornografije.

U dokumentarcu si intervjuisao mnoge ljude koji nisu direktno deo pornografske industrije, i koji objašnjavaju šta je pornografija značila za italijansku kontrakulturu. Kako je pornografija postala oružje italijanske intelektualne kontrakulture?

Pornografija je predstavljala oslobađanje tela. Telo je moralo da se razgoliti i u konceptualnom smislu. Uzmite za primer hipi festival u Parko Lambru, u Milanu – na desetine golih ljudi u javnom parku. Nago telo je predstavljalo revolucionarni elemenat.

Šta je pornografija predstavljala s političke tačke gledišta?

Pornografija je sebe smestila u anarhistički, levo-liberalni kontekst: bila je usko povezana sa Radikalnom partijom, partijom koja je tih godina imala veliku ulogu u raspravama o građanskim pravima. Ilona Staler je 1987. godine postala poslanica te partije u parlamentu.

Uzimajući u obzir da je pornografska industrija trenutno u zatišju, šta misliš, kada je počeo njen pad?

Italijanska pornografija o kojoj ja govorim, ta konceptualna i politička pornografija, umrla je sa Moanom Pozi 1994. godine. To je bio trenutak velike promene. Ali pornografija nije samo izvedba, to je uvek angažovani jezik. Pornografija je uvek na korak ispred – činjenica da više zapravo i nije industrija ne znači da je pornografija mrtva, to samo znači da se krećemo napred i da se menja način na koji je konzumiramo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu