​Od klanja do ubijanja: najkontroverznija video igra 2015. godine

Destructive Creations nije prva kompanija koja je shvatila da je bolje da te javnost prezire nego da te ignoriše, ali mora da je jedna od drskijih. „Neka se svugde čuje, i neka mrze hejteri!" stajalo je u najavi za šarmantnu pucačinu „Mržnja" (Hatred) u kojoj kosmati grmalj nasumično ubija policajce i civile.

Opis na sajtu posvećenom igri je sračunato provokativan. Obećava igračima „čisto uzbuđenje" koje se izgleda sastoji od detaljno animiranog ubadanja ljudi u lice, proziva ostale „učtive" i „politički korektne" nezavisne autore igara, i naizgled besramno pokušava da zaradi na društvenim podelama između liberalnih kritičara i reakcionarnih gejmera. Ako je to bio plan, spektakularno im je pošlo za rukom. „Mržnja" je pred Božić uklonjena iz Steam Greenlight ponude posle napada iz medija i glasina o povezanosti sa radikalnom desnicom, samo da bi se dan kasnije vratila, proletevši kroz proces validacije u savršeno haotičnoj atmosferi straha i gnušanja.

Nisam neki ljubitelj „Mržnje" – bar ne ako je suditi po odvratnom trejleru – ali ne bih se baš svrstao ni među „hejtere". Svakako ne želim da je povuku iz prodaje, kao što su neki tvrdili da kritičari zagovaraju. Brutalnost koju igra nudi je očigledan pokušaj da se privuče pažnja, ali mislim da zaista zaslužuje dublju analizu – ne toliko na polju samog sadržaja koliko u vidu poređenja sa scenama krvoprolića u slavnim mejnstrim naslovima kao što je Grand Theft Auto V. Autori GTA tvrde da je u pitanju satira i nude narativno opravdanje za opšti pokolj, ali koliko od toga je samo odvraćanje pažnje? Da li je „Mržnja" stvarno izuzetak, ili je samo iskrenije krvožedna od većine ostalih igara?

Sledi razgovor koji je na ovu temu sa nama vodio predstavnik Destructive Creations, Pržemislav Šćepanjak. (Pravljene su samo kozmetičke korekcije u ispravnosti engleskog jezika koji Šćepanjak koristi, ali da bi sve bilo transparentno, ovde se može naći originalni transkript.)

VICE: Zdravo Pržemislave. Je li „Mržnja" smisleno kontroverzna? Da li je potreba za kontroverzom uslovila izbore koje ste pravili radeći na igri?

Pržemislav Šćepanjak: Od samog početka, „Mržnja" je ovako trebalo da izgleda. Mislim, znali smo da će mediji i razni drugi biti uznemireni i šokirani, ali znali smo i da igrači žele nešto kao što je „Mržnja" jer je tržište puno sterilnih i previše učtivih igara. Malo prljavštine i mračne atmosfere nije naodmet. Kao što znate, igrači su mahom stali u zaštitu našeg projekta, uz ogroman broj glasova na Steam Greenlight. Dakle, ako postoji potreba za ovom vrstom igara, mislimo da je naš koncept tu potrebu zadovoljio.

Ima li vaš protagonista neku priču iz prošlosti? Zašto je tako ljut?

Ne, nema tu nikakve priče – skrenuo je s uma i mrzi ceo svet. Kao bilo koji drugi psihopata, on bi hteo da sve oko njega izgori.

Koga sve vaš protagonista ubija u „Mržnji"? Kako ste izabrali koje sporedne likove (NPCs) da upotrebite?

Koristili smo najopštiju moguću odeću, lica i frizure. Likovi se ne odnose ni na koga iz stvarnog sveta. Koga on ubija? Ako se o ubijanju kompjuterski generisanih likova uopšte može pričati, rekao bih da ubija svakoga.

Na sajtu kažete da se mnoge igre „trude da budu učtive, šarene, politički korektne, da budu nekakva visoka umetnost". Na koje igre konkretno ste mislili?

Nije teško protumačiti tu izjavu, ako se ima u vidu trenutno stanje na indi sceni.

Znam da nećete nikog poimence da izdvojite, ali teško je razumeti tu tvrdnju ako ne postoje konkretni primeri. Reci nam bar na koji tip igara se misli kad se kaže da su previše politički korektne? Da li se to odnosi na sve žanrove u istoj meri?

Nema tu pojedinačnih igara, mislimo na sve žanrove zajedno. Ali naravno, postoje moderni naslovi koje poštujemo. Samo nam je dosadan taj stil igre koji zahteva da sve što protagonista radi bude opravdano, gde sve mora da se objašnjava. Od toga se igrač nekad oseti glupim.

Dosta nam je igara koje te vode za ruku, koje postaju tako uprošćene da nema više ni zabave ni učešća u akciji. Mislim, igre danas nisu što su nekad bile. Nekad je bilo zabavno da se prosto igraš – istražuješ, razmišljaš, kombinuješ. A danas se sve vrti oko grafičke strane, nema više zanimljivih elemenata koji te teraju da se uneseš.

Dakle, misliš da je loše što se neki autori trude da prave umetnička dela?

Pre svega, ja mislim da igre jesu umetnička dela, ne mora niko da se trudi oko toga. Igre su odlična alternativa za filmove, televiziju, i muziku. Nekad se prosto naježiš od lepote grafike, priče, ili mehanizama koji se u igri koriste.

Misliš li da ostale igre sputava strah od kontroverze?

Moguće je. Mislim, evo naš slučaj – kad je trejler izašao, svi su nas napali, pljuvali, zabranjivali, izbacili nas iz Steam prodaje… ali najzad smo stigli do vrha. Da smo se plašili da napravimo „Mržnju", da nas je to sputavalo, ko zna šta bi bilo sa projektom.

Rečeno je da igrač „Mržnje" mora da se zapita šta to pretvara čoveka u masovnog ubicu, i da ćete to „pitanje izazvati" kroz fizičke i vizualne aspekte. Kako se ovo tačno odvija? Da li negde eksplicitno postavljate to pitanje, kroz scenario ili priču?

„Mržnja" prikazuje mučnu i mračnu atmosferu. Dok igraš, izlažeš svoj um jednom novom iskustvu. Pretvaraš se u manijaka i igraš kao da si on. Ako si zdrava, uravnotežena osoba, znaćeš da je u pitanju samo igra sa izmišljenim likovima, i znaćeš da ne treba da povrediš one oko sebe. Biće tvoj izbor da igru odigraš, i tvoj zaključak ono što iz igre naučiš.

Zar ne bi „Mržnja" kao pucačina isto funkcionisala kad bi se ubijali zli marsovci ili demoni ili tako nešto? Zašto baš nevini ljudi?

Što se tiče same mehanike igre, mogli smo lako da upotrebimo marsovce ili zombije ili šta već. Ali hajde, pokaži mi u kojoj se drugoj igri ubijaju ljudi na ulici? Zombija ili demona ima u skoro svakoj, i deluje mi da su ljudima dosadili. Ionako kad ubijaš virtuelne „ljude" koji se pretvaraju da su nešto (kao zombi) [utisak bude jači]. I više je interesantno, jer nevini zombi ne bi bežao od tebe.

Znači, igru ističe što se nevini ljudi, za razliku od na primer zombija, ponašaju na originalne načine kad pucaš na njih?

Da, tako dobiješ nešto zanimljivije od onog [na šta su nas] današnje igre navikle. Ali nisam rekao da se ti virtuelni ljudi ponašaju predvidljivo – nekad te iznenade. Da li zombi može da te iznenadi? Ne baš, on samo ide prema tebi i stenje i reži… Ništa više.

Da li vas brine da bi ljudi koji osuđuju igre kao besmisleno nasilje mogli da iskoriste „Mržnju" u prilog toj tezi?

Ne brine nas, jer ne postoje dokazi da igre izazivaju nasilje. Elektronske igre su na tržištu jedva trideset godina, dok se ogromna količina nasilja prikazuje na televiziji, u filmovima, u knjigama, i ja mislim da uz odgovarajuću roditeljsku kontrolu tu nema štetnog dejstva. Nasilje postoji od kad je sveta i veka, a uvek je imalo društvene, psihološke, političke ili verske korene. Nikad nije poteklo od video igara.

Vaš kreativni direktor je rekao da je ova igra „iskrenija" od ostalih akcionih igara jer se ne pretvara da sadrži nešto više od ubijanja. Ali zar nije prava razlika u odnosu na ostale igre to što se vaša vrti oko nasumičnog pokolja, dok druge igre isto pokušavaju da spreče? Na primer Assassin's Creed dozvoljava ubistvo civila, ali uz to idu određene kazne.

Sve igre u kojima se ubija su o nasilju. Nema veze da li se to pravda nekim obrtom u zapletu, ipak moraš da ubijaš da bi dostigao određeni cilj. Ubistvo je uvek pogrešno. Mi u „Mržnji" pokazujemo kako ubistvo može da bude okrutno; ne nudimo opravdanje [za to], u tome leži naša iskrenost.

Šta mislite, zašto su Valve uklonili vašu igru iz Steam ponude, i zašto su je potom vratili?

Iskreno, nemam pojma zašto su je sklonili. Opravdanje koje smo dobili je bilo u stilu „zašto – zato". Ali izgleda da nas je svemoćni Gejb Njuel sve podsetio da je svrha Steam-a da bude alatka kako za autore tako i za igrače. To jasno znači da nije podržao prethodnu odluku koju su doneli predstavnici Valve. „Mržnja" ima pravo da postoji, kao i bilo koja druga igra, a na mušterijama je da odluče da li da je kupe.

Da li je povratak igre na Steam pobeda kreativnosti?

Jeste, ali nije u pitanju samo pobeda kreativaca ili slobode govora; to je i velika pobeda za sve naše fanove i pristalice. Vidi se po broju glasova, igrači zahtevaju igre kao što je „Mržnja", i to su dokazali tako što su joj omogućili Steam prodaju.

Šta biste radili da Valve nisu odlučili da ipak vrate igru na Steam?

Sigurno bi bilo mnogo teže bez njihove podrške, ali imali smo i rezervni plan. Plasirali bismo igru kroz druge kanale; našli bismo druge distributere, ne bi bio kraj sveta.

Da li se promenio vaš odnos sa kompanijom Epic Games od kako su tražili da uklonite logo njihovog Unreal endžina iz trejlera za „Mržnju"?

Mi smo kupili licencu za njihov endžin kao bilo koja druga kompanija, a oni su od nas samo tražili – vrlo ljubazno – da se njihov logo ne pojavi u trejleru. Ništa se više nije desilo. Imamo puno poštovanja za njih jer su se u ovom slučaju poneli kao normalni ljudi, umesto kao neka džinovska korporacija.

Da li ste bilo koji detalj izbacili iz „Mržnje" jer ste pomislili da bi mogao nekoga previše da uvredi?

Nismo ništa izbacivali, igra je planirana i dizajnirana u obliku koji ste videli u trejlerima i u prikazima. Nema kompromisa!

Hoćete li možda da učinite igru još nasilnijom, sad kad ste videli koliko pažnje je privuklo nasilje u trejleru?

Ne baš. Kao što sam rekao, ne menjamo osnovni koncept igre. A iskreno, igra i nije toliko nasilna koliko ljudi misle. Ima više nasilja u nekim drugim naslovima, čak i onima u mejnstrimu.