​Kuća u kojoj je Elvis proveo medeni mesec prodaje se za tričavih 8,5 miliona

Čitavog detinjstva sam se nadao i molio da je Elvis nekim čudom moj pravi otac. Na kraju, nakon što sam shvatio da je moj san matematički nemoguć, odlučio sam da prosto želim da budem Elvis. U svojim srednjim dvadesetim kupio sam kadilak iz 1960, počeo da gomilam apsurdnu i nepotrebnu kolekciju oružja i naglavačke uronio u nezdravu zavisnost od tableta. Poput Elvisa, brzo sam se zaokruglio, skočio sa 64 na 98 kila, ograničivši sebe na dva ili tri pražnjenja creva mesečno. Bio sam na dobrom putu da umrem na tronu, baš kao Elvis, dok pokušavam da istisnem lubenicu na rupu veličine grozda.

Srećom, usput je naišla moja supruga i dovela me u red. Pretvorila me je u časnog čoveka. Stali smo na ludi kamen 1. jula 2006. godine na tematskom venčanju posvećenom Elvisu sa sve ledenim bistama Elvisa od metar i po, i detaljnom reprodukcijom torte koju su Elvis i Prisila jeli na dan svog venčanja. Sledeće godine za desetogodišnjicu našeg braka planiramo da obnovimo zavete u Vegasu i angažujemo Velikog Elvisa od dvesta kila da nas ponovo venča.

Prošlog vikenda je Vans avionom odbacio Patrika O'Dela i mene, zajedno sa svim svojim blogerima, do Palm Springsa na seminar društvenih mreža. Poveo sam i suprugu kako bismo započeli planiranje našeg obnovljenog venčanja u Vegasu. Čim je čuo za naše planove, O'Del, koji često visi u Palm Springsu, nam je saopštio: "Znate, kuća koju je Elvis iznajmio za svoj medeni mesec je tu odmah iza ćoška. Imaju organizovane ture. Možda će vam je iznajmiti za vaš drugi medeni mesec."

U prvih četiri minuta ture saznali smo da su spremni da za nas učine i više od toga! Kuća u kojoj je Elvis proveo medeni mesec prodaje se za budzašto, za smešnu cifru od 8,5 miliona (nedavno spuštenu sa 9,5 miliona). Živeću u istom prostoru koji je iznajmljivao moj imaginarni otac! Veći deo dvosatne ture veličanstveno futurističke kuće (svaka prostorija je kružna) od 400 i više kvadrata, sa četiri sobe i pet kupatila, proveo sam istražujući plakare kako bih se uverio da ću imati gde da smestim sve svoje smeće kad se uselimo.

Postoji scena na kraju Brusterovih miliona Ričarda Prajora kada Prajor ulazi u sobu napravljenu specijalno za njega i kaže: "Ovo je soba u kojoj želim da umrem." Isto sam se tako osećao čim sam kročio na glavni ulaz mog novog doma. Istovremeno su napadnuta sva moja čula. Miris "bruta" i "hai karatea" širio se čitavom kućom, slatki milozvuci pesme "Love Me Tender" treštali su svakom prostorijom i gdegod bih bacio pogled nalazila se riznica Elvisovih fotografija i suvenira. U predvorju okružena svom tom raskoši stajala je prelepa Darlin Perez, svetska šampionka u imitaciji Prisile Prisli. Srce mi je poskočilo u grudima. Nisam bio ni svestan da sam pustio ruku svoje supruge i koraknuo od nje ka Darlin. Bio sam očaran. Reči koje sam tipkao u svojoj glavi slučajno su mi izletele na usta. "Haba, haba", rekao sam, a Darlin je pocrvenela.

Darlin nam je ispričala kratku istoriju godine koju je Elvis proveo u kući, kako je Lisa Mari začeta u krevetu na spratu i rođena tačno devet meseci kasnije. Dok smo gledali taj krevet, sanjario sam o zajedničkom životu sa mojom suprugom i Darlin. O životu u kom sam paradirao u elvisovskom kombinezonu, Darlin je nosila Prisilinu odeću, a moja žena se oblačila kao Merilin (čija se komšijska kuća jasno videla iz mog novog dvorišta), dok smo ostatak života provodili ne izlazeći iz svojih uloga, kao u filmu Mister Lonely rediteljke Harmoni Korin, u nekoj vrsti seksualnog trougla sa putovanjem kroz vreme.

Ono zbog čega je tura Kućom za medeni mesec bila bolja od one u Grejslendu je što nam je Darlin dozvolili da se slikamo na krevetu na kom je začeta Lisa Mari. "Kladim se da je Elvis bio odozgo", rekao sam svojoj ženi. "Tako se prave devojčice."

U prostoriji levo od ulaza nalazio se kauč dugačak koliko i čitava soba u kojoj su Elvis i Prisila dočekivali goste po povratku sa venčanja u Vegasu. Proučio sam kućne video snimke toga dana koji su se vrteli u nedogled na televizorima postavljenim svuda po sobi kako bih zapamtio sve detalje i naložio posluzi da ih rekonstruišu za vreme kada mi budemo dočekivali goste po povratku s našeg venčanja u Vegasu.

Darlin se šetkala okolo ističući važne detalje koji ukazuju na ključnu ulogu kuće u Elvisovom životu. Pokazala je na veliki portret Elvisa i Prisile okačen iznad kauča i rekla: "Vidite Elvisov osunčan ten na toj fotografiji? Stekao ga je u ovoj kući. A vidite kamen na slici? To vam je ovaj isti kamen ovde (pokazuje na zid), ništa se značajno nije promenilo u ovoj sobi." Počeo sam da se brinem da bi vlasnici mogli da shvate kako je 8,5 miliona mnogo manje od onoga što jedan ovako važan deo muzičke istorije zaista vredi. Jedva mogu da priuštim hipoteku za moj mali dom u predgrađu Nju Džersija, ali odjednom sam počeo da vidim potencijal u investiranju u Kuću za medeni mesec.

U kuhinji je Darlin stala ispred frižidera industrijskog gabarita i nagnula se ka nama da nam nešto šapne u poverenju. Prišli smo bliže a ona nam je rekla: "Ovo obično ne radim na turama, ali pokazaću vam gde je stajala Elvisova svadbena torta." Otvorila je masivna vrata i otkrila nam mesto koje je "Elvis sigurno dodirnuo kada se mašio za ostatke torte", a nama se svima zavrtelo u glavi. Gotovo smo mogli da osetimo miris voćnog brendija.

Iz moje kuhinje stizalo se do Elvisove sobe za rusvaj. Soba je opremljena džuboksom, lutkom iz izloga koja nosi motociklističko kožno odelo i replikom istog keramičkog belog majmuna kog možete videti u Grejslendu. "Znate li šta je razlika između ovog majmuna i onog u Grejslendu?" upitala je Darlin. Lupali smo glavu, pogađali naglas, nagađali da se u unutrašnjosti ovog možda ne krije pištolj ili već tako nešto. "Jok", rekla je ona. "Razlika je u tome što smete da dodirnete našeg." I dodirnuli smo ga. Čitava grupa je brže-bolje ispipala Elvisovog zamišljenog ljubimca.

Možda najšokantnije i najveličanstvenije od svega u kući — više i od dva metra duboke uspravne kade (Elvis se kupao samo stojećki) — bile su plastične slamčice za piće izložene u vitrini za trofeje punoj raznih stvarčica koje su pripadale Elvisu. Darlin je objasnila da su ona i njene sestre ove slamčice pronašle ispod debelog sloja prašine u zadnjem dvorištu. Ljudi koji su radili kao obezbeđenje žurke za medeni mesec potvrdili su da su to iste te slamčice na koje je Elvis pio tog dana. Pogledao sam suprugu kao da smo dobili na lutriji. Bezglasno sam joj objasnio mrdajući samo usnama: "Šta ako neka od slamčica ima Elvisov DNK i prodamo to naučnicima koji će uz pomoć DNK uzgojiti novog Elvisa na leđima miša??? Bićemo bogati! BOGATI, KAŽEM! BOGATI!!!"

Nažalost, moja žena ne ume da čita sa usana i nije imala pojma šta govorim.

Ako ste ljubitelj Elvisa ili samo volite "hai karate", preporučujem vam da pođete na hodočašće u Palm Springs, samo požurite, jer sam u postupku otvaranja jednog od naloga za žicanje para na GoFundMe ili Kickstarteru kako bih sakupio novac za moju novu kuću i uveravam vas da kad se to desi organizovanih tura više neće biti.