Reklame
Svaštara

Kako najstarije tajno društvo, masoni, pokušava da se otvori prema svetu

Britanska masonerija će 2017. godine proslaviti svoj tristoti rođendan. Deo obnavljanja njihovog imidža sastoji se od poricanja najupornijih mitova.

pisao Dylan Brethour
04 Mart 2016, 7:46am

Mural u Ujedinjenoj velikoj loži Engleske (Sve fotografije autorove)

Britanska masonerija će 2017. godine proslaviti svoj tristoti rođendan. Tačno poreklo ozloglašenog tajnog društva i dalje ostaje nepoznato. Iako je prva Velika loža osnovana 1717. godine, dokazi pokazuju da Slobodno zidarstvo postoji mnogo duže. Najromantičnija verzija istorije, govori mi njihov predstavnik za štampu Majk Bejker, ukazuje na Vitezove Templare. Realističnije, ono je možda proizvod srednjevekovnog esnafskog sistema u kombinaciji sa elementima Rozenkrojcera.

Nalazimo se u Ujedinjenoj velikoj loži Engleske (United Grand Lodge of England – UGLE) u londonskom Kovent Gardenu, impozantnoj kamenoj građevini ukrašenoj ezoteričnim simbolima. Reputacija masona kao ljubitelja misticizma pretvorila ih je u omiljenu metu teoretičara zavera, koje se kreću od navodne veze sa bombaškim napadima 11. septembra do Iluminata i Novog svetskog poretka. Sada, pred proslavu njihove tristogodišnjice, masoni pokušavaju da reše svoj vekovni PR problem. Pravo pitanje je, međutim, šta se dešava kad najstarije tajno društvo na svetu pokuša da otvori svoja vrata?

Deo obnavljanja njihovog imidža sastoji se od poricanja najupornijih mitova. "Mi zapravo zabranjujemo politiku i religiju u svemu što radimo", kaže mi Majk. Oni čak oklevaju da izdaju javna saopštenja, "zbog našeg istorijata i zato što ne bismo voleli da odajemo utisak političke motivacije. Znate, pored svih tih teorija zavera, Bilderberške grupe i tome sličnog." Ali zašto bi onda čovek želeo da postane član ako nema priliku da se meša u politiku? Suština je u tradicionalnim vrednostima, kaže Majk. Masoni poklanjaju velikodušne donacije u sklopu svog učešća u životu zajednice. Trenutno se bave finansiranjem drugih letećih ambulantnih kola u Londonu. "Sledeći put kad se desi neka ozbiljna nesreća i leteća ambulantna kola slete, a ispod njih ugledate simbol uglomera i šestara – pomislite samo na to ko je to omogućio."

Jedan od neočekivanijih zahteva UGLE-a jeste da članovi moraju da veruju u Vrhovno biće. "Dok god je ono kreativna snaga", dodaje Majk brzo, želeći da kaže kako satanisti ne dolaze u obzir. Istina je da drugi masonski redovi, poput Velikog orijenta u Francuskoj, primaju ateiste. Ali UGLE uporno odbija da imitira Francuze. "To daruje stepen uverljivosti želji da se suštinski bude dobar", kaže Majk. "Sveukupne obaveze koje imamo čisto su i prosto da se bude dobra osoba i da se poštuju naše vrednosti. Zato nam je Vrhovno biće toliko važno."

Još jedan mural

Iako nisu religija, alegorijke igre i simbolizam ključni su za način na koji masoni funkcionišu. Velika loža prepuna je dokaza tog misticizma. Glavna prostorija ukrašena je fantastičnim kariranim tepihom, muralima na tavanici i zlatnim orguljama koje oduzimaju dah. Tu je i nekoliko veličanstvenih tronova. Tokom ceremonija, objašnjava Majk, Poštovani majstor sedi na istoku na kom sunce izlazi, dok Stariji čuvar sedi na zapadu, tamo gde ono zalazi. Kao i u mnogim drugim masonskim ritualima, to simbolizuje napredak čoveka iz mraka u prosvetljenje.

Ispostavlja se da su tronovi sveprisutna tema u Velikoj loži, sa tri ogromna primerka u Sobi za odevanje Velikog oficira. Zidovi su ukrašeni portretima članova kraljevske porodice koji su bili Veliki majstori pre nego što su krunisani. Razlog zbog kog su tronovi tako veliki, objašnjava Majk, jeste da je "Princ namesnik, koji je postao Džordž IV, bio prilično korpulentan. Negde oko 190 kila, ako se ne varam, tako da mu je bila potrebna velika stolica." Tokom inauguracije se obezbeđuju hoklice kako se kraljevska stopala ne bi klatila u vazduhu.

A šta je sa slavnim masonskim rukovanjem, pitam ga. Je li ono stvarno? "Jeste", kaže on. "Ona nisu ništa neobično... Samo su oblik nužnog uslova koji treba da zadovoljite na prelasku iz jednog stadijuma u drugi. Dakle, posle vaše inicijacije, dobijate još jedan znak priznanja ili rukovanje, što vam dozvoljava da pređete na drugi nivo... I zapravo je prilično dosadno." U razgovoru sa njihovim predstavnikom za štampu, postalo mi je jasno da je deo njihove strategije umanjiti značaj svega što deluje suviše uvrnuto.

Vitraž u Ujedinjenoj velikoj loži Engleske

Mnogo kontroverznije od rukovanja jeste pitanje ženskih masona. Stav da članovi mogu biti samo muškarci ugrađen je čak i u njihove rituale, u kojima masoni moraju da otkriju svoje grudi kako bi dokazali da su muškarci. U Engleskoj postoje ženske lože koje UGLE priznaje kao "redovne" po svemu sem po polu. "Redovne", objašnjava Majk, "jeste reč koja označava da one rade sve kao što to od njih očekujemo." UGLE ne priznaje jedan mali broj mešanih loža. To je "pitanje nasleđa", kaže Majk i njihovi članovi nisu spremni da ga menjaju.

U tom pogledu, masoni podsećaju na silne druge klubove ostarelih momaka koji u 21. vek ulaze uz ciku, viku i batrganje. Ali ta nespremnost na promenu za masone postaje demografski problem. Ne iznenađuje, dakle, da su masoni u najvećem broju muškarci. Oni, međutim, i ubrzano stare. U ovom trenutku, imaju pet puta više članova starijih od 80 godina nego što ih je uzrasta između 21 i 30 godina. Njihovo najčešće godište su kasne pedesete. Dakle, masoni pokušavaju da se dodvore mlađim muškarcima. To znači da su morali da se pojave na internetu, predstave se kao uzorni u zajednici i, po mogućstvu, modernizuju arhaičnije tekstove.

Deo problema za masone predstavlja to što je njihova prepoznatljivost istovremeno njihov blagoslov i prokletstvo. Oni su deistička nereligija koju obeležava neujednačena mešavina konzervativizma i visoke drame. Naravno, deo atrakcije za sve potencijalne nove članove jeste upravo ta uvrnutost. Na kraju krajeva, u čemu je čar pridružiti se tajnom društvu koje želi da bude otvoreno, transparentno i normalno? Ali sa tim dolazi još istih onih napada na reputaciju koje masoni žele da izbegnu. Pitam Majka da li ikad osećaju izazov da sve naprosto otvore za javnost? Gotovo sav njihov materijal, kaže mi on, ionako je već dostupan na internetu. Međutim, za članove UGLE-a, čitanje svega toga pokvarilo bi elemenat iznenađenja. U ovom trenutku oni pokušavaju da "sve to demistifikuju, ali bez oduzimanja elementa fascinacije – i to je najteži zadatak." Ako masoni žele da u budućnosti slave svoju četiristogodišnjicu, moraće da nauče kako da uz pomoć uglomera iscrtaju taj nemoguć krug.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Iluminatin
Vice Blog
fenomeni
Teorija zavere
масони