​Sve što treba da znate o transplantaciji penisa

Moderna medicina je kriva što smo svi počeli malo manje da pazimo na svoje udove. Izgubili ste šaku seckajući šargarepu? Šta vas briga! Doktor može da vam prišije zamenu. Izgubili ste nogu želeći da impresionirate drugare stajanjem u vatri? Pa šta! Skoknite do svoje lokalne klinike i dobićete novu novcijatu, i to besplatno!

Isto važi za unutrašnje organe; uzmite, na primer, gromoglasnog glumca Brajana Blesida, koji je nakon nedavno pretrpljenog srčanog udara na sceni ugradio pejsmejker u vrednosti od 27.000 funti, zbog koga se, tvrdi, oseća kao "čovek od milion dolara". Posle toga je izjavio: "Sad mogu bilo šta. Samo mi je žao što mi nisu dali novu karu. To sam i rekao doktorima. Pitali su me: 'Kako se osećaš, Brajane?' A ja sam im rekao: 'Sjajno! Sad kad bih još samo imao karu dvadesetogodišnjaka!'"

Ispostavlja se da Brajanov zahtev nije bio tako nerealan kao što zvuči. Jedan južnoafrički doktor je 2014. godine prvi uspešno presadio penis koji je posle funkcionisao kako treba. I šta je sledeće? Može li naš glumac u godinama da zameni penis za drugi, mlađi penis bez previše cimanja?

Da bih se bolje informisao o ovom pitanju, razgovarao sam sa urologom-andrologom, doktorom Kostasom Konstantinidisom.

VICE: Kako funkcioniše transplantacija penisa?

Doktor Kostas Konstantinidis: Transplantacija penisa podrazumeva povezivanje penisa davaoca sa pacijentom. Presađivanju penisa mogu da se podvrgnu samo pacijenti koji poseduju tkivo corpora cavernosa [mehanizam muške erekcije]. To znači da pacijentkinje koje žele operaciju promene pola nisu kandidati. Sama operacija uglavnom podrazumeva povezivanje krvnih sudova i nerava penisa davaoca sa pacijentom.

Sa kakvim problemima biste mogli da se sretnete?

Izazov je da krvni sudovi ostanu nezakrčeni prvih nekoliko dana posle operacije, zato što su veoma mali. Posle uspešne transplantacije penisa, penis bi trebalo da radi normalno što se tiče erekcije, mokrenja, orgazma i ejakulacije. Međutim, osećaj u glaviću penisa najverovatnije neće biti savršen. Glavni problem sa transplantacijom penisa u poređenju sa faloplastijom [operativnom rekonstrukcijom penisa] jeste taj što pacijent mora do kraja života da uzima imunosupresive.

Odakle potiču davaoci? Je li "penis" nešto što možete da štiklirate na vašoj kartici za davaoce organa?

Davaoci moraju da budu mrtvi ili bez moždanih aktivnosti, kao i u slučaju svih drugih vrsta presađivanja. Postoje veoma stroga bio-etička pitanja u vezi sa dobijanjem organa živih pacijenata. Takođe, muškarci podvrgnuti operaciji genitalne rekonstrukcije ne mogu da doniraju svoj penis zato što se veliki broj anatomskih delova njihovog penisa koristi za izgradnju vagine.

Zašto bi neko poželeo da se podvrgne transplantaciji penisa?

Postoji veliki broj razloga iz kojih bi pacijentu mogao da bude odsečen penis, kao što su raznorazne povrede ili neuspela operacija. Takođe, muškarci koji pate od stanja zvanog istinska mikrofalija [mikro-penis]. U većini ovih slučajeva, kao i u slučaju transrodnih pacijenata koji od žene postaju muškarci, lečenje se sastoji od operacije zvane faloplastija. Ona podrazumeva rekonstrukciju penisa uz pomoć kože i mišića sa pacijentove butine ili podlaktice. Seksualna funkcija može da se obnovi uz pomoć peniske protetike koja se smešta iznutra.

Jeste li ikad primili zahtev za transplantaciju ili druge operacije penisa iz čisto estetskih razloga?

Transplantacije penisa su trenutno na veoma eksperimentalnom nivou i do sada je zabeleženo vrlo malo pokušaja. Takođe, zato što traže uzimanje imunosupresiva i penise davaoca, male su šanse da će ovi zahvati ikad postati tako česti kao faloplastija i nikad ne bi trebalo da se izvode iz čisto estetskih razloga. Ako pacijenti žele veći penis, postoje brojni hirurški i nehirurški načini da se to postigne, koji su zapravo veoma jednostavni.

Kao na primer?

Kod svih muškaraca postoji deo penisa koji se širi unutar tela i nije vidljiv. Taj skriveni deo je spojen sa pubičnom kosti preko takozvanih visećih ligamenata. Operacija po imenu ligamentoliza podrazumeva odsecanje nekih ligamenata penisa, što omogućuje delovima "skrivenog" penisa da se pomere na dole i izađu iz tela. Injekcije sala su najrasprostranjenija tehnika za povećanje obima penisa. Za muškarce koji nisu dobri kandidati za kompletnu operaciju povećanja penisa ili nisu sigurni da je žele, moguće je povećati obim i glavić penisa upotrebom punjača po imenu hijaluronska kiselina. Ali, telo je vremenom apsorbuje tako da procedura mora da se ponavlja.

Ima li mnogo zahteva za transplantaciju penisa?

Postoji nekoliko pacijenata koji traže transplantaciju penisa, ali ona prosto trenutno nije u ponudi. Južnoafričkom timu je trebalo pet godina planiranja da prevaziđu bio-etičke barijere koje su se ticale izvođenja operacije. To je trenutno jedan strogo eksperimentalan zahvat, a budući da postoji alternativno lečenje koje ne zahteva uzimanje imunosupresiva – faloplastija – prosto sumnjamo da će se ova vrsta operacije ikada izvoditi rutinski. Mnogo zanimljiviji pravac istraživanja, koji je još u začetku, jeste uzgajanje tkiva, tokom kog se penis uzgaja u laboratoriji od pacijentovih vlastitih ćelija. Ovaj pravac istražuje doktor Entoni Atala i već je uspešno izveden na zečevima. Naravno, primeniti isto na ljudima je mnogo teže.

Ako bi transplantacija bila uspešna, da li bi penis bio potpuno funkcionalan?

Da, došlo bi do potpune funkcionalnosti penisa, ali do smanjenog osećaja u glaviću.

Hvala, doktore.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu