Otpornost na antibiotike je prava noćna mora i neće nestati tek tako

Antibiotici su u proteklih 88 godina, nakon što je otkriven penicilin, spasili nebrojano mnogo života. Međutim, antibiotici koje danas koristimo ne deluju onoliko dobro kako je to bilo nekad. Ako ne reagujemo, rezultat bi mogao da bude katastrofalan, kažu stručnjaci za infektivne bolesti.

Antibiotici su u prošlosti bili toliko dobri da su doktori mislili da će novi lekovi jednostavmo "pobediti bakterije". Nismo razmatrali da će i bakterije evoluirati, objašnjava doktor Frenk Esper, specijalista za infektivne bolesti iz Ohaja. Antibiotici su počeli da budu manje efikasni nego ranije, a doktori su shvatili da su bakterije pronašle način da se prilagode.

Iako "superbakterija" nije medicinski izraz, često se koristi da bi si opisale bakterije koje su otporne na antibiotike, poput tuberkuloze, ešerihije koli i stafilokokisa aureusa. To nije šala.

"Ne možemo da lečimo infekcije", kaže doktorka Barbara Marej, nekadašnja predsednica Američkog udruženja za zarazne bolesti.

"Danas postoje infekcije koje viđam u bolnicama, a koje ne mogu da lečim jer su bakterije otporne na sve lekove koje imam na raspolaganju. Pacijenti zbog toga umiru", kaže.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dva miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine razvije otpornost na antibiotike, a 23 hiljade ljudi umre od posledica takvih infekcija.

Kada bakterije postanu otporne na antibiotike, to znači da oni više ne mogu da ih ubiju količinama u kojima se daju, a koje čovek može da podnese. Kao i sa svim lekovima, čak i antibiotici mogu da imaju neželjeno dejstvo ako se nadmaši količina koju pacijenti mogu da prime.

Otpornost se dešava prirodno, kada bakterija mutira, ali razvijanje otpornosti se pospešuje ponavljanom izloženosti antibioticima. Ponovna izloženost "uči" bakterije da se razvijaju. Do otpornosti dolazi i kada se se geni, razvijani tokom stotina hiljada godina i dizajnirani da odbijaju sve pretnje koje se nađu na putu bakterija, prenesu sa jedne na drugu bakteriju.

Evolutivni proces se pospešuje nepropisnim korišćenjem antibiotika kada, na primer, pacijent ne uzme dozu do kraja. To se obično dešava kada pacijenti prestanu sa uzimanjem antibiotika u momentu kada počnu da se osećaju bolje. To ostavlja neke od najjačh bakterija, one koje nisu umrle zbog nekih mutacija, da se kasnije reprodukuju i šire. Ovo se dešava i kada lekovi sadrže premalo antibiotika potrebnih da ubiju bakterije.

Može se razviti i kada se antibiotici primenjuju pravilno. Ukoliko uzimate antibiotik zbog upale uva, on odlazi u krvotok i tako napada sve bakterije koje u vama žive. Možda antibiotik nije dovoljno jak da ih sve ubije, ali je obično dovoljno jak da ih "pritisne" da se dalje razvijaju.

"Kada se boriti sa bakterijama, ne borite se sa jednom grupom koju možete da ubijete primenom jednog antibiotika", kaže Esper.

Objašnjava da mutacije nastaju u populaciji milijardu bakterija. Kada samo jedan deo njih ne reaguje na antibiotike iz puke slučajnosti, to pravi probleme.

U Sjedinjenim Ameirčkim Državama, infekcije koje je nemoguće lečiti antibioticima zbog otpornosti najčešće se razvijaju u bolnicama, gde su pacijenti koji su već ranjivi i imaju šanse da preko katetera i sličnih stvari zakače još neku infekciju, objašnjava Marej.

Kada jedan antibiotik ne deluje, doktori obično probaju neki drugi kako bi suzbili bakterije. Korišćenje nekoliko antibiotika je dobar način prevencije razvijanja otpornosti. Međutim, ponestaje nam antibiotika, a pronalaženje novih je izazov.

"Veoma je skupo i malo se para kasnije vrati otkrićem novog antiobiotika. Farmaceutske kompanije odgovaraju kome? Akcionarima?", kaže Murej.

Objašnjava da, iako vlada nudi poreske olakšice kompanijama koje se bave razvijanjem novih vrsta antibiotika, njima je i dalje mnogo atraktivnije da se bave razvojem lekova kojima se tretiraju hronične bolesti poput visokog krvnog pritiska. Američko društvo za infektivne bolesti pokušava da se izbori za deset novih antibiotika do 2020, ali stručnjaci kažu da će biti jako teško dostići taj cilj.

Ali otpornost na antibiotike neće prestati.

"Da li možemo da zaustavimo otpornost? Moj osećaj je da ne možemo, ne možete zaustaviti evoluciju. I bakterije imaju pravo da se razvijaju", kaže Esper.

Ipak, kaže da možemo da umanjimo pritisak i usporimo razvoj tako što ćemo pažljivo koristiti antibiotike i sprečiti zlouptrebu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu