Bez šminke se uglavnom može živeti

Provela sam petnaest dana bez trunke šminke bez obzira na to što hordašim sve što ima veze sa šminkom na Pinterestu.

O ovome sam razmišljala otkad mi se desila jedna prilično neugodna situacija na fakultetu. U tom periodu sam zaista puno radila, a konkretnog jutra sam u žurbi morala da biram između pranja zuba i šminkanja. Prirodno, šminkanje je otpalo.

„Haha, na šta ličiš, kao da te je poplava izbacila!", izjavila je koleginica gromoglasno i veselo kada me je videla ispred fakulteta. Bila sam potpuno šokirana. Mislim da joj ništa nisam rekla koliko me je izbacila iz takta. Nisam se uvredila jer sam svesna da nisam ružna. A i da neko misli da jesam, to zaista nije moj problem. Jedino o čemu sam razmišljala bilo je: da li je žensko lice bez šminke zaista toliko šokantno da ga ne smemo pokazivati u javnosti? I to drugoj ženskoj osobi?

Ovakvo iskustvo nisam pre imala. Išla sam po svim delovima Beograda, vucarala se po gradskom prevozu, nebrojeno puta obavljala intervjue i dolazila na fakultet bez šminke, bezrazložno se bojeći da ću zbog toga svašta čuti. Kada se taj strah izgubio- bam! Glupavi komentar. Nije me pokolebao, uprkos sopstvenoj osetljivosti na ovu vrstu komentara. Ipak, želela sam da vidim šta će se tačno desiti ako prestanem da pokrivam ili ulepšavam najprominentniji deo sebe i drugima kažem samo „mrzi me/zašto bih?". Nikome nisam rekla pravi razlog, da ne bih na neki način izmenila reakcije.

Gurnula sam korpetinu sa dragocenim paletama senki i karminima van vidokruga i pripremila se na to da ću neko vreme izgledati kao before picture.

Suprotno očekivanjima, nije se desilo apsolutno ništa dramatično. Osim jednog „ti reče da ćeš da se središ, a nisi se našminkala" i „što nisi bar na usta nešto stavila" (dobijeno od iste osobe, ali ne kao uvreda), nisam dobila nikakvo glupo pitanje ili ružan komentar. Niko mi nije dobacivao na ulici. Niko me nije pitao da li sam bolesna, a mnogi online stripovi sugerišu da se to veoma često dešava.
Nisam doživela nikakvo prosvetljenje, ali došla sam do nekih važnih zaključaka.

Nikoga nije briga

Izuzev jadnika koji dobacuju a kojima za to ne treba nikakav poseban razlog, većina gleda isključivo sebe, osim ako ne štrčite iz gomile na neki način. Da nisam posmatrala našminkane devojke i upoređivala svoje s njihovim licem, osećala bih se potpuno komforno. Ovako, osećala sam se kao žena drugog reda, ogoljena od roda i nedopadljiva. Vremenom sam osećala sve manju neprijatnost. Posle dva- tri dana sam se potpuno navikla i prestala da radim ovo. Vrlo brzo sam se navikla na bare face.

Sa kolegama i ljudima iz radnog okruženja komunikacija se odvijala uobičajeno. Možda su bili previše fini da mi kažu da izgledam kao podgrejan leš, a možda zaista ne izgledam toliko loše bez šminke. Znam samo da se niko nije drugačije ponašao prema meni i da ću ubuduće s mnogo većom lakoćom preskakati ovaj korak ukoliko baš žurim ili me mrzi.

Manje kašnjenja i lakše se diše

U sedam od deset slučajeva nekolicina ljudi me čeka na Trgu šišteći od besa jer kasnim dvadeset minuta, ali onda se pojavim snuždena sa zalepljenim cirkonima po faci pa mi se nekako progleda kroz prste. Dok se nisam šminkala, nisam nijednom zakasnila, isključivo zbog toga što nisam stavljala ništa sem balzama za usne i kreme za lice. Bila sam oduševljena kako sve može da funkcioniše lakše, i tako rasterećenije. Ljubim se, jedem, trljam oči, ušuškavam u jaknu (svoju i tuđu) bez straha da ću se napraviti na rakuna, blekera ili kretena, ili umazati voljena bića. Lice mi se manje mastilo bez svakodnevnog trljanja tuferima, ali izuzev toga nije došlo ni do kakvog poboljšanja tena. Bubuljice nisu magično nestale preko noći i ne verujem da bi bilo drugačije da sam izdržala duže bez šminkanja.

Sopstveno lice postane draže

Kao što uporno tražim džemper koji će me učiniti dvadeset kila mršavijom, tražim i za načinom šminkanja koji će od Bridžet Džouns da napravi Tildu Svinton.
Izgleda da to baš ne ide tako jednostavno.

Ali znate šta ide? Da se bude ok sa Bridžet. Da se ne mrzi sopstveno lice.

Self- love ideologija od koje u poslednje vreme ne može da se živi je šuplja priča, ali vrlo je zdravo i preporučljivo stišati prezir koji izaziva odraz u ogledalu do mirnog prihvatanja. Ne moram da volim, ali mogu da tolerišem jer ne živim od lepog lica.
Hormoni rade svoje, udruženi sa nečistoćama iz vazduha, neugodnom temperaturom, nerviranjem i lošom ishranom. Genetika je neke stvari učinila nepromenljivim. Leže se kasno, ustaje rano, besni, smeje, maže, trlja, čupa. Normalno je da sve to ostavi trag. Ima i ožiljaka, i podočnjaka, i pora, i rupica, i bora. Što zaista nije strašno, samo što se na ženskom licu viđa ređe nego što bi zaista trebalo.

Činjenica je da se žene nesrazmerno oštrije tretiraju kada pokušaju da šminkom sakriju problematičnu kožu lica. Nebrojeno puta sam čula užasno ogovaranje devojaka koje su stavile debeo sloj pudera u pokušaju da prikriju nedostatke, a većina ni ne može da zamisli napuštanje stana bez najosnovnije šminke. Kada se i našminkaju dovoljno vešto, odmah počnu komentari „na prvi dejt idemo na bazen hehe" (kao da bi neko želeo takvog gubitnika pored sebe). Bez šminke osećate se ogoljeno i sve što vam se ne sviđa je na izvolte da vide i drugi. Teško je odneti pobedu u ratu sa okrutnošću okoline.

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Zemaljska Barbika spašava svet iz svemira

___________________________________________________________________________

Prvobitno sam mislila da ovo bude no makeup December, ali sam u međuvremenu shvatila da za to nema razloga. Šminkala se ili ne- skoro je isto, barem meni. Kada se izuzme dolaženje na vreme i lagodnije ponašanje, ne dobijam ništa, a uskraćujem sebi jednu od omiljenih dnevnih aktivnosti.

I dalje mislim da kozmetičke industrije uglavnom zarađuju na ličnim nesigurnostima, ali dobar deo devojaka i žena ne spada u tu grupu. Kao olakšavajuću okolnost uzimam to što ne radim na televiziji ili kao stjuardesa, gde je prikladna šminka obavezni deo uniforme i imidža medija ili kompanije. Ipak, na televiziji šminkaju i muškarce, tako da ipak nema govora o diskriminaciji žena i mizoginiji na tom polju.

Koliko je u životu teško dopasti se ljudima bez šminke mogao bi da bude predmet ozbiljnog istraživanja. Ovaj mali eksperiment pokazao je da nedostatak šminke ne izaziva potrese tokom svakodnevnog života - kretanja po festivalima, fakultetu, ulici, kafićima i ljudima iz blišeg okruženja. Nisam sigurna da bih imala hrabrosti da se pojavim na poslu među „ozbiljnim odraslim osobama" sa svežom bubuljicom na bradi. To je loša reklama za firmu, izgledati kao ljudsko biće.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu