Od kolevke do zrelog doba: da li biti ortak sa mamom?

Mame trpe razna sranja od nas dece. Ne samo što se po devet meseci teturaju dok im u utrobi rastemo kao paraziti, već im posle toga slede bar dve decenije spremanja po kući. Da, u Britaniji se i od zaposlenih mama očekuje da čiste za ostalim članovima porodice.

U znak zahvalnosti za svu tu muku, odlučili smo da razrešimo dilemu: da li je moguće biti ortak sa mamom ili ne. Pričali smo sa jednim likom koji je jako blizak sa svojom majkom, i jednim koji svoju majku voli ali ne pada mu na pamet da sa njom ide u kafanu.

MOŽE SE BITI ORTAK SA MAMOM

Nisam ni znao da je većina ljudi manje bliska sa mamama nego ja sa svojom. Čujemo se tri-četiri puta nedeljno, razgovaramo o svemu i svačemu – od uobičajenog majčinskog ispitivanja o komšinici Trejsi do detaljne analize Bjonsi koreografije koju mama planira da izvede u klubu. Jednom prilikom mi je poslala spisak ideja za brzu zaradu na kom su se nalazile razne agencije za poslovnu pratnju u kojima bih mogao da se zaposlim. Nije se uopšte šalila.

Često svrati na čaj ako je u gradu, nekad zajedno idemo u šoping i na ručak, gde se svađamo oko uludo potrošenog novca i planiramo poklone za rođendan, Božić, dan majki, u zavisnosti od datuma posete. Takođe zahteva da je častim na dan očeva, jer je obavljala oba posla; ove godine hoće da nauči da tverkuje.

Kako kažu Mean Girls, ona nije obična mama; ona je kul mama. Zlatno pravilo koga se još pridržavamo je da nema laganja. Jako smo slični na više načina, ali mislim da smo bliski pre svega zato što se uzajamno poštujemo i cenimo. Podigla me je kao samohrana majka, a uspela je i svoj život da izvede na pravi put. Bila je odlučna da ne dozvoli da uđem u onu statistiku o deci sa jednim roditeljem koja žive o trošku države.

Mama još deluje mlado, uspeva ljude da ubedi da joj je tek 36 godina – meni je 28, znači da se brojevi baš i ne slažu. Pošto je tako mladolika, kad nas ljudi vide zajedno često pomisle da smo brat i sestra, ili dečko i devojka. Već godinama je jako čudno kad zajedno idemo na letovanje.

Kao tinejdžera zvali su me maminim sinčićem, mrzeo sam to. Ali ako to znači uzajamno razumevanje kakvo mi imamo, zašto da ne. Volim je neizmerno, iako joj to ne govorim dovoljno često.

– Troj Ezra

NE MOŽE SE BITI ORTAK SA MAMOM

Moja mama je oduvek delovala nekako odvojena od sebe same. Kad smo sestra i ja bili mali, ona je preko dana radila kao terapeut, a ujutru i uveče nas hranila, vozila na razne aktivnosti (nije dala da dangubimo), i slala nas u školu. Bila je posvećena, predana, i ponekad na distanci. Nije nam bila ortak, bila nam je mama.

Neke stvari sam krio od nje – skoro sve stvari, bolje reći. Nije znala da su me u školi zlostavljali pre nego što sam o tome pisao za novine. Ali baš kad pomislim koliko smo se udaljili, ona kaže ili uradi nešto čime me podseti da i dalje obraća pažnju, da me zna.

Nikad nismo išli zajedno na piće da utapamo tugu na dnu čaše, ali videli smo jedno drugog u raznim stanjima. Još se sećam kako je mog druga Džonija nalivala pivom dok se nije ispovraćao na pragu. U tim zajedničkim trenucima, kad udruženi trujemo moje prijatelje, postoji neizrečena bliskost između nas.

Samo deca veruju u odrasle. Zabluda je to da ćemo jednog dana ući na neka vrata iznad kojih piše „odrastanje", ali to ne znači da moramo da tretiramo roditelje kao ortake ako to ne želimo. Ja stvarno nemam nameru da izvlačim crte sa kevom – samo bih voleo da imam neku predstavu šta se njoj dešava u glavi. Sećam se jedne slike ali ne mogu sad da je nađem; na njoj sam samo par meseci star, i držim se očajnički za svoju neverovatno mladu majku.

Mnogo toga se promenilo od tog vremena. Ponekad mi se čini da ne pričamo dovoljno često, da bismo baš mogli da se družimo kao prijatelji i da se tako bolje razumemo. Ali onda se setim te slike, setim se neizrečene bliskosti koja između nas postoji, i zaključim da nam je OK i ovako.

– Oskar Riket

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu