Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite vlasniku javne kuće

Gornja slika posredstvom Lea.

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Nemačka

Nuditi i prihvatati novac za seks u Nemačkoj je legalno, baš kao i u Velikoj Britaniji. Ali, za razliku od Velike Britanije, Nemačka je isto tako legalizovala i regulisala sve druge propratne aspekte seks industrije. Držanje javne kuće, nuđenje seksa na javnim mestima – po zakonu, sve to može. Svodništvo, prostitucija pod prisilom ili prostitucija maloletnika, naravno, ne može. Nažalost, uprkos svoj toj regulativi, trgovina ljudima i prisilna prostitucija i dalje divljaju u Nemačkoj.

Mnoge seksualne radnice u Nemačkoj rade u javnim kućama – ponekad u ogromnim fabrikama jebačine kao što je Paša u Kelnu. Paša drži 126 sobe na 11 spratova i prima oko 800 mušterija na dan. Žene koje rade tamo plaćaju 160 evra dnevno da iznajme sobu, tako da stopom od oko 50 evra za pola sata ne morate da budete matematički genije da biste izračunali sa koliko muškaraca seksualna radnica mora da spava da bi zaradila za život – plus porez. Ali u većini javnih kuća, seksualne radnice samo iznajmljuju sobu za prilično manje od toga i rade za sebe, (teoretski) utvrđujući sopstvenu tarifu i odlučujući šta će da rade, a šta neće. Javna kuća zarađuje samo od iznajmljivanja soba.

Leo (43) drži jednu takvu javnu kuću, ali nije želeo da mi kaže koliko njegove stanarke plaćaju za sobe. Kad ga pitam koliko zarađuje, kaže mi da taj odgovor čuva za poreske vlasti, svoju banku i svog računovođu. Sajt za njegovu javnu kuću drži slogane kao što su "Non-stop napaljene – Noge drže otvorene 24 časa dnevno, 7 dana nedeljno", a na fotografijama soba vide se veliki kreveti, palme i ogledala od poda do plafona. Tokom nedelje, u javnoj kući radi desetak žena, a vikendom i do njih 15.

Leo možda nije svodnik, ali to ga nije sprečilo da pozira sa svežnjem novčanica od 50 evra ispred svog kluba. "Kao vlasnik javne kuće ja sam stanodavac, a ne makro. Šta žene rade, sa kim i koliko često, to je njihova stvar." Da bismo saznali nešto više o tome od čega se njegov posao tačno sastoji, postavili smo mu neka pitanja.

VICE: Zašto si postao vlasnik javne kuće? Zar nisi mogao da radiš nešto drugo u životu? 

Leo: Učio sam za mehaničara, ali vrlo brzo sam shvatio da su mi ruke neprestano prljave i da nikad neću zaraditi onoliko koliko stvarno želim – čak ni ako budem radio prekovremeno. Studirao sam i poslovni menadžment, ali to je bilo pre 20 godina. Moji prijatelji i ja odlučili smo da otvorimo javnu kuću kad smo čuli da će to značiti mnogo novca za vrlo malo posla.
To nije ispalo sasvim tačno – niste vlasnik javne kuće samo ako vozite lepa kola ili imate člansku karticu u teretani. Moja dvojica prijatelja su napustila biznis, ali ja sam ostao da ga radim. Sada znam da je javna kuća posao kao i bilo koji drugi i da mora da se vodi profesionalno. Krenuo sam da živim dobro od njega tek nakon nekih pet godina bavljenja njime. Sada ga radim već 15 godina, a i dalje mi se dopada.

Da li tvoji roditelji znaju čime se baviš?

Da, moja majka zna. Ne znam, međutim, da li to odobrava. Ne zove me da pričamo o mojoj savesti. Na mene to ionako ne bi uticalo, radim ono što želim i što mislim da je ispravno od svoje 14. godine.

Na internetu se tvoja javna kuća reklamira frazama kao što su: "Uđeš, izađeš, opustiš se" i " Non-stop napaljene – Noge drže otvorene 24 časa dnevno, 7 dana nedeljno". Da li ti mrziš žene?

Najbolje znam da vodim javnu kuću. Ako želite da znate kako se reklamira javna kuća, razgovarajte sa mojom reklamnom agencijom.

Šta bi policajci našli kad bi napravili raciju u tvojoj kući?

Upotrebljene kondome, fakture za devojke, nove jorgane i verovatno nekoliko prljavih peškira – dešava se da momci ejakuliraju brže i češće nego što mašine za pranje mogu da postignu.

Da li nekad testiraš usluge svojih stanarki?

Nikad to ne bih uradio. Najbolji dokaz za to je da žene žele da rade sa mnom jer im je muka od toga kako se prema njima ophode na drugim mestima, od toga što ti lažni plejboji stalno traže da spavaju s njima posle posla. Odvajam svoj posao od privatnog života. Moji prijatelji ne dobijaju popust za drugare. Ne radim pola noći da bi oni mogli da jebu za džabe. Ljudi obično odu u klub, ništa tamo ne urade, ništa se ne dešava na Tinderu, tako da završe kod mene u po noći. Ako su mojim prijateljima poplavela muda, mogu da me pozovu i pitaju me da li je neka od mojih stanarki slobodna. Ali plaćaju 50 evra za pola sata kao i svako drugi.

Jesu li sve mušterije bedni luzeri?

Nisu uopšte. Jednostavno rečeno, ovde imamo dve vrste mušterija. Prva grupa su momci koji dolaze ovamo da dobiju ono što njihova supruga ne može ili ne želi da im pruži. Kod kuće se krešu u misionarskoj pozi ispod pokrivača, ali ovde zato imaju više opcija na raspolaganju – mogu da dobiju pušenje ili da to rade otpozadi. Te mušterije su nekomplikovane i često ne žele da se ljube. To mogu da rade sa svojim ženama. Moje stanarke ih vole, zato što su uglavnom pristojni, obrijani i tuširaju se pre i posle radnje.
A tu je i druga grupa ljudi – uglavnom rođenih u Nemačkoj – koji gledaju YouPorn od svoje 14. godine i žele da rade ono što su tamo videli. Neke žene izlaze iz svojih soba pitajući se kako osamnaestogodišnjak zna za stvari za koje one nikad nisu čule.

Da li žene koje rade u tvojoj javnoj kući žele da budu tamo? 

Žene koje rade u mojoj javnoj kući moraju da pričaju nemački ili engleski. Dok god mogu da se sporazumem s njima, mogu da rešim svaki njihov problem ako nešto nije u redu. Ne tolerišem makroe. Ako vidim da se kola približavaju i parkiraju da pokupe novac od neke od stanarki, izletim napolje i kažem im da se tako nešto ovde neće raditi. Neću da bilo ko radi protiv svoje volje za mene. Da vodim restoran, ne bih zaposlio ni konobara koji iz bilo kog razloga ne želi da služi hranu.

Jeste li nekoj ženi uništili život?

Mislim da žene koje dolaze da rade sa mnom treba da znaju šta žele i šta treba da ostave na vratima. Ne osećam nikakvu grižu savesti. Kad vidim da je neko u nevolji i radi za makroa, ne izmotavam se. Kažem direktno da ne želim da imam ništa s tim. Ako ima nekakve druge lične probleme – kao što su dugovi, na primer – tada, naravno, može da radi u mojoj javnoj kući da bi se izvukla iz njih. A ako vidim da ne otplaćuje te dugove već umesto toga ide da pije ili da se kocka, razgovaram s njom. Uradiću to jednom, uradiću to dvaput – ali peti put je besmisleno. U nekom trenutku, svako mora da preuzme odgovornost za svoje postupke.

Kako ste sigurni da niko neće biti napadnut ili silovan u vašoj javnoj kući?

Svaka žena koja radi sa mnom radi samo ono što želi. Ne znači ne, i to važi čak i za seksualni rad. Najgori su muškarci koji misle da zato što imaju novac ili jezičinu, mogu da izvuku više iz seksualnih radnica. Ako gost ne može da se dogovori oko nečega sa devojkom, može da razgovara sa madam i ona će se postarati da je on razume. Ako nijedna devojka ne pristane da ga odvede u svoju sobu, onda nije imao sreće. To se dešava sa gostom koji je pijan ili koji smrdi. Niko ne voli smrdljivce.

Jeste li već odbijali devojke zbog njihovog izgleda?

Jesam, naravno. Ako mislim da izgled žene neće inspirisati muškarca da joj kupi piće u običnom baru, zašto bih očekivao da će neko da plati za seks sa njom?

Još na VICE.com: 

Seks radnici savetuju kako da postupamo prema seks radnicima

Kako seksualne radnice otkrivaju porodici i prijateljima čime se bave

Da li je seks bolji na vutri, ili na alkoholu?