​Donald Tramp i muške priče koje žene ne čuju

Kad je Tramp tokom predsedničke debate prošle nedelje odbacio svoje hvalisanje iz 2005. o tome kako hvata žene za pičku, rekavši da su u pitanju samo „momačke priče", ta tvrdnja zvučala je depresivno verodostojno ako ne već istinito. Tokom prethodnih par godina, svet usputne i često nasilne mizoginije kroz koji žene moraju da plivaju postao je tako očigledan da su i muškarci počeli da ga primećuju. Seksualno nasilje na koledžima tema je uzavrele rasprave na državnom nivou. Masovna ubistva u Americi u opsceno visokim procentimapočinju tako što strejt muškarac upuca ženu koju poznaje. Nije teško poverovati da se u muškim svlačionicama zaista najnormalnije vode razgovori nalik tom iz Access Hollywood autobusa.

Kao i skoro svi živi, preko vikenda sam pričao o Trampovom snimku sa prijateljima i poznanicima. Strejt sagovornici muškog pola su se distancirali od republikanskog kandidata, ali nije ih šokiralo to što su čuli. „Svi znamo šta su to momačke priče, mada ovo jeste još niži nivo jer se čovek eksplicitno šali na temu seksualnog nasilja," rekao mi je jedan prijatelj prošle subote. Drugi kaže da mu se Tramp gadi isto koliko i ranije, uz tvrdnju da se slične stvari rutinski čuju u hip-hop tekstovima i drugim kulturnim kontekstima a ne privlače pažnju. Ne bi ga iznenadilo ako bi čuo svoje prijatelje da tako nešto kažu, a već i nisu tako daleko.

„Dešavalo se da čujem takve priče u muškom društvu, ali nisam opominjao ljude da prestanu da seru," piše mi treći prijatelj u kasnim dvadesetim godinama. „Potrudiću se da mi se takvi propusti više ne dese."

Dakle, čak i ako Trampova izjava jeste posebno drska i odvratna, reklo bi se da ima dosta strejt muškaraca koji na taj način komuniciraju bar u određenom periodu svog života. Problem za Trampa predstavlja činjenica da se društveni standardi pomeraju, a to se vidi iz broja žena koje sve otvorenije pričaju o slučajevima seksualnog nasilja, kao i iz pada nekada popularnih ikona kao što je Bil Kozbi. Tip interakcije koji je pre deceniju-dve bio sasvim normalan danas to više nije.

„Mnogo je istaknutih ljudi u industriji zabave koji bi se sa Trampom složili, a verovatno su slične stvari i sami govorili", kaže Endru Smajler, stručnjak za normativne aspekte seksualnog razvoja i maskuliniteta. Njegova nova knjiga nosi naslov Dating and Sex: A Guide for the 21st Century Teen Boy.

Srećom, tvrdi Smajler, ovo je jednim delom generacijska pojava. Muškarci rođeni posle osamdesetih godina prošlog veka su mnogo burnije reagovali na Trampove izjave. "Veoma mali deo muškog sveta priča o ženama na taj način, makar i u svlačionicama", smatra on.

Žene, za to vreme, reaguju na Trampove komentare mešavinom besa, straha, i tuge. Žrtve seksualnog nasilja masovno su tvitovale svoje priče prethodnog vikenda, a reakcija žena sa kojima sam ja razgovarao varirala je od mučnine do jarosti.

„Odmah mi je palo na pamet šta bih osetila da sam sa 18 godina učesnica takmičenja za Mis Univerzuma, i da mi organizator gurne svoj ljigavi jezik u usta dok me grabi između nogu", piše mi poznanica u svojim ranim tridesetim. „Koliko li se puta ovaj smrad nekažnjeno provukao opipavši nečije sise ili dupe samo zato što je bogat i slavan? Naravno da me ljuti."

„Video me je zaista uznemirio," kaže druga prijateljica. „To važi i za sve ostalo što je rekao i uradio, naravno, ali u tim slučajevima sam bila na emotivnoj distanci. Valjda mi se sad sve to skupilo. Teško mi je da se usredsredim na svoj život i posao, jer uporno mislim o njemu."

Neke sagovornice potrudile su se da izraze manjak iznenađenja. Ipak je to Donald Tramp.

„Ne znam da li sam reagovala užasnuto ili zgađeno, on je meni uvek bio užasan i gadan", kaže moja koleginica od dvadesetak godina. „Mislim da ti snimci i taj rečnik samo pokazuju koliko je važna pristojnost. Znam da to zvuči dosadno i konzervativno, ali neke društvene konvencije postoje sa dobrim razlogom."

Reakcija na snimak u neku ruku pokazuje i koliko brzo se menjaju ustaljeni društveni običaji. Ne tako davno, snimak muškarca koji govori gadosti ne bi privukao pažnju.

„Da smo tu traku našli sredinom devedesetih ne bismo reagovali na ovaj način", smatra Niobi Vej, psiholog sa NYU i stručnjak za polni razvoj adolescenata. „Naša kultura se promenila tokom poslednjih pet godina, postala je strožija u odnosu na nasilje sa kojim se muškarci ophode prema ili govore o ženama."

Kad vidimo sve te priče o seksualnom nasilju koje su preplavile Ameriku ove godine, jedina sreća u nesreći je činjenica da se loše ponašanje muškaraca više ne zataškava do iste mere kao nekada. Baš kao što bi razne optužbe protiv Bila Klintona danas privukle još više pažnje, tako bi i Trampovo laprdanje o tome kako bi jebao pokojnu princezu Dajanu bilo još veća groteska.

„Trampovo ponašanje sugeriše ne samo razvratnost (i ko zna šta još) sa ženama, već i potrebu da se o tom razvratu pred drugima hvali," smatra Adel Voldman čiji se prvi roman The Love Affairs of Nathaniel Pbavio navodno feministički nastrojenim piscima. „Mislim da tu ima nesigurnosti i želje za dokazivanjem, ne samo predatorskog ponašanja. Po temperamentu se razlikuje od muškarca koji se pretvara da je pristojan a potajno siluje i zlostavlja žene – Tramp nije ni sposoban da se pretvara jer želi da se priča o njegovim navodnim uspesima. Zato se neukusno hvali, što ga samo čini patetičnim i nezrelim; ni u kom slučaju nije alfa mužjak iako bi očajnički želeo da bude."

Trampov talenat tokom televizijske karijere i tokom ove kampanje ležao je u sposobnosti da oseti raspoloženje publike. U autobusu pre jedanaest godina, procenio je – ispravno – da Bili Buš jedva čeka da čuje hvalisanje pedesetdevetogodišnjeg picolovca. Prošle nedelje, publika mu se izmenila a i zemlja mu se izmenila. Logično, Tramp je promenio strategiju: besramno se premetnuo u sablažnjenog saveznika žena koje su optužile Bila Klintona za seksualno nasilje (u jednom slučaju za silovanje) i pozvao ih da kao gošće prisustvuju debati. Čak i Tramp je osetio da Amerika, možda više nego ikad ranije, mrzi nasilnike.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu