ekonomija

Kakve posledice ostavljaju meseci svadbi i matura bez svadbi i matura

Da li je jači strah od drugog talasa, ili od praznih koverti?
11 Jun 2020, 10:57am
nesanica1
Naslovna fotografija: Butik Nesanica.

Fotografije ljubaznošću sagovornika

Svi imamo osećaj da je pandemija prošla te da se život munjevitom brzinom vratio u normalu. Ipak, zaostavština koju ne možemo da ne osetimo jesu prazni džepovi. Mnogima je posao stao na dva meseca, a tri minimalca bez doprinosa čini se ne mogu da nadomeste gubitke. U kasama onih koji žive od svadbi i matura trenutno se nalazi samo prašina. U restoranima i svečanim salalma nije bilo proslava, a venčanice i maturske toalete ostale su u izlozima.

Iako su sada dozvoljena okupljanja do hiljadu ljudi, proslave još nisu počele. Teško je razgraničiti da li je to zbog straha od drugog talasa ili je ipak jači onaj od praznih koverti. Jer, odakle sada familiji ljubičasta koja bi kitila pevačevo čelo sa sve pljuvačkom, kum nije u situaciji da kupi televizor, a svatovi bi morali da Sobranie zamene duvanom. Bez svega toga, priznaćete, cela stvar baš nema čar velike pravoslavne srpske svadbe. Pa zašto je onda i praviti?

Iz dana u dan još uvek se javljalju novooboleli iz cele zemlje. Pa kako onda da budemo sigurni da nam rođak koga nismo videli tri godine u kolu neće preneti virus? Tu je još i pregršt neizbežnih bilskih kontakata. Ako bismo se svi pridržavali mera, to bi moglo zaličiti na postakpokalističnu proslavu. Tih mera se, uistinu, niko ne pridržava po splavomima i klubovima, ali kako na svadbu i maturu ne možemo jer nam je dunulo da se provedemo, situacija je mnogo komplesknija. Organizacija, rezervacije, kapare… sve to može propasti ako do novog talasa potpuno neočekivano dođe po okončanju izbora.

Zamislimo sada da se neko ipak odluči da napravi svadbu tokom juna. Svi restorani koji su na glasu žele da se taj glas još dalje čuje, pa će samim tim uraditi sve da veselje kod njih bude najbezbednije. Na ulasku u restoran verovatno bi svi morali da dezinfikuju ruke, možda čak i odela, toalete. Svaki sto imao bi asepsol, a stolovi bi bili na bezbednoj udaljenosti, pa prostora za igru ne bi ni bilo. Ne bismo bili sigurni ni da li nam šarmatni konobar namiguje ili mu samo smeta vizir na glavi pa žmirka. Ja, na primer, ne bih pila iz svačije čaše, što inače radim uvek kad popijem, jer je bolje sprečiti nego lečiti. Pijana rođaka koja bi se, recimo, smuvala sa likom kog vidi prvi put, “popila “ bi više osuda zbog potencijalnog ugrožavanja zdravlja nego javnog brukanja familije.

Narednih meseci se sigurno neće mnogo parova odlučiti na venčanje. Iz tog razloga, mnogi saloni venčanica su, bukvalno, pred zatvaranjem. Gubici prelaze četiri cifre u evrima, a svetlo na kraju tunela se ne nazire.

Mirjana Antić, vlasnica butika

Zbog situacije koja nas je zadesila, Mirjana je pored toga što je vlasnica, postala i jednina zaposlena u svom preduzeću. „Imali smo dvoje zaposlenih, a sada sam ostala samo ja. U ovo vreme sam prethodnih godina zapošljavala još nekog, pa nas bude više. Sada imam utisak da sam i ja višak, čuvar plaže u zimskom periodu. Služim samo kao servis za neke informacije. Mušterije dođu samo da razgledaju, ali uredno naglase da će ako bude sve normalno doći”, rekla je Mirjana.

“Gubici su stopostotni. Zato što, em se nije radilo, em sad dolaze mušterije raspituju se za venčanice, haljine za maturu, ali oni očekuju informaciju od mene. Da li ja nešto znam što oni ne znaju? Da li znam kada će to sve moći na široko, tačnije slavlja sa večim brojem gostiju? Maturanti isto, oni znaju da će sigurno biti mature, ali niko ne zna kad. Sve što je trebalo da bude u martu, aprilu, maju, pomereno je za jul, avgust, septembar. Ali i ti što pomeraju su u strahu od drugog talasa”, dodaje ona uz smeh.

Kako kaže, niko se ne usuđuje ni da kapariše, a o kupovini se ni ne govori. Bez obzira na to, ona ne želi da spušta cene ispod vrednosti haljina. ”Ne dajem popuste, pošto sam ja i proizvođač. Ako uložim određeni novac za neku haljinu ili venčanicu ne mogu da dam popust ispod vrednosti toga.”

Od države je dobila tri minimalca, od kojih, ističe, ne može da se živi, pa je jedini izlaz novo zaduživanje: “Podnela sam zahtev za ovaj državni kredit od 1% i čekam odobrenje. Jedino bi mi ti uslovi odgovarali, na neki grace period od godinu dana, taman da mogu malo da se povratim.”

Ona priča da radi dvadeset godina i prvi put u životu doživljava da je sve stalo. “Ova vrsta delatnosti ima sezonu i radi tri meseca godišnje. Ta tri meseca izdržavaju celu godinu, a ta tri meseca trenutno ne postoje”, zaključuje vlasnica butika Nesanica.

Marija Antonić, menadžer

Marija i njen tim na novonastale gubitke gledaju iz šire perspektive. “Gubici postoje, ali ne možemo mnogo da se žalimo na same gubtike, jer, bili smo u situaciji kao i svi drugi na svetu. Prosto je mnogo bitnije da svi iz ovoga izađemo zdravi nego da prepačunavamo koliko smo izgubili. Verujemo da će se to nadoknaditi u narednom periodu, u narednoj sezoni. Najbitnije je da izvučemo pouku iz svega ovoga,” objašnjava Marija.

Kako navodi, iz ove firme niko nije otpušten. Koliko ona zna, kako kaže, od države je stigla pomoć u vidu tri minimalca, ali se ona time ne bavi, jer je to posao generalnog direktora.

Oni problema sa gostima nisu imali. “To je sad, onako, malo škatljiva tema, ljudi su pripremali to po godinu dana unapred. Međutim, bar sam ja stekla utisak da su se ljudi prosto pomirili sa tim. Nisu pravili preteranu buku oko toga, jer, kako svima tako i njima. Kada se neko spremao godinu dana, spremaće se još par meseci. Svi su bili zdravog razuma”, ističe Marija.

S obzirom na to da je, kada sam sa Marijom razgovarala o ovoj temi, još uvek postojalo ograničenje na sto ljudi u zatvorenom prostoru, želela sam da znam kako bi izgledala svadba koja bi se održala tog dana. ”Mogla bi da se održi svadba do nekih osamdeset ljudi, s obzirom na to da sto ljudi sme da bude u prostoru. Ovaj objekat ima kvadraturu koja pokriva razdaljinu. S tim da bi morala da postoji razdaljina između stolica, stolova. Konobari bi bili sa maskama, dezobarijera toaleta na ulazu, dezinfekciona sredstva svuda, maramice za dezinfekciju ruku takođe, obaveštenja, uputstva…“ nabrojala je ona. “Nama ne bi bio problem da pokrijemo sve to i organizujemo proslavu, sa druge strane, ne znam kako bi se osećali mladenci kada bi ih konobari služili sa vizirima”, našalila se Marija.

Svesna je da se sezona u potpunosti pomera za letnje mesece ili kraj godine. Po njenom mišljenju, sa veseljima će se početi već početkom jula. Nažalost, ovo još uvek nije sigurno, pa i ona služi kao servis za informacije, koje zapravo ni nema, kako potencijalnim klijentima, tako i saradnicima: “Od nas svi traže informacije, od muzičara preko fotografa, do ostalih naših spoljnih saradnika. Traže i ljudi ovako u globalu. Mi znamo koliko i svi oni,” objašnjava Marija.

Nenad Omcikus, vlasnik butika

Butik Čarolija

"Čarolija" je butik koji je već godinama jedan od najuspešnijih, pa je samim tim pretrpeo i najveće gubitke. Po Nenadovim rečima izgubljeno je preko pedeset hiljada evra. Bez obzira na to, otupuštanja radnika, kako kaže, nije bilo.

“Da bismo stvorili dobrog radnika potrebno je od šest meseci do godinu dana. Mi smo lideri na tržištu, pa bi bilo suludo da otpuštamo dobre radnike u koje dosta ulažemo kroz obuke i treninge” navodi Nenad.

Kako kaže od države je, kao i svi, dobio tri minimalca bez doprinosa, koje je platio iz svog džepa.

Njegova kompanija se ipak odlučila na određene popuste. “Trenutno postoje dosta dobri popusti, ali od njih je slaba vajda, jer se niko ne odlučuje ni da kapariše. Svi strahuju od drugog talasa”.