Brajan Adams je još jedan od onih vegana koji za pandemiju pogrešno optužuju meso

Ljudi su optužili kanadskog kantautora i komercijalnog fotografa Brajana Adamsa da je rasista, nakon što je u ponedeljak na društvenim mrežama objavio tiradu inspirisanu koronavirusom, na kraju i optuživši mesožderstvo za pandemiju i nagovarajući ljude da postanu vegani – i sve to zbog toga što, kao i svi ostali, trenutno ne može da putuje.

Adams je trebalo da održi niz koncerata u londonskom Rojal Albert Holu.

„Zahvaljujući nekim pohlepnim prokletnicima koji jedu slepe miševe i trguju mesom, ceo svet je sada stao“, napisao je Adams na Instagramu, ispod videa na kome izvodi pesmu „Cuts Like A Knife“.

„Moja poruka njima, umesto „mnogo vam jebeno hvala“, jeste, „postanite vegani“.

Adams je samo jedan od nekolicine vegana na društvenim mrežama koji pogrešno povezuju koronavirus i konzumiranje mesa, što je neosnovana tvrdnja koja inspiriše rasističke napade na azijate i azijsku hranu.

Jedan veganski influenser koji ima više od 200 hiljada pratilaca je Adamsovu objavu na Instagramu prokomentarisao sa, „Tako je, Brajane!!!!“.

Adam se u utorak izvinio zbog toga ako je tvit „bilo koga uvredio“.

„Nema izgovora, samo sam želeo da se pobunim zbog toga što je užasna okrutnost prema životinjama na ovim mesnim pijacama mogući izvor virusa, i da promovišem veganstvo“, napisao je Adamas na Instagramu. „Ja volim sve ljude“.

Pripisivati epidemije bolesti navikama u ishrani rezulutira lošem i preterano pojednostavljenim razumevanjem bolesti, prema profesorki Univerziteta Guelfa Ejmi Grir, koja je specijalizovana za zoonotične bolesti (Zoonotične bolesti prelaze sa životinja na ljude).

„Čak i kada bismo svi prestali da jedemo meso, i dalje bismo imali zoonotične bolesti“, kaže Grir. „Ne prenose se sve zoonotičke bolesti jedenjem životinjskih proizvoda“.

Znam da većina vegana ima dobre namere; oni se zalažu za zdraviji način života, manji karbonski otisak, i humanije postupanje prema životinjama. Ali pošto sam i sama vegan, ponekad me je sramota da iskreno cenim taj način života, naročito kada retorika oko biljaka nije uravnotežena razumevanjem ljudske raznovrsnosti i ljudskih prava.

Kada se jedna zajednica poistoveti sa slabo promišljenim argumentima tokom pandemije, to je naročito zabrinjavajuće zbog toga što dezinformacije o kovidu-19 nastavljaju da bujaju po internetu, i u mnogim objavama se šire neistinite tvrdnje i rasističke ideja o kineskoj hrani (Takođe je klasno isključivo pretpostaviti da svi odjednom mogu potpuno da promene način ishrane.).

Veruje se da je pandemija počela na mesnim i ribljim pijacama u Vuhanu, u Kini, sa studijama koje sugerišu da je virus nastao u slepim miševima, pre nego što je prešao na ljude. Nigde se ne kaže da je prva zaražena osoba obavezno pojela slepog miša; teorije više ističu fizičku blizinu između životinja i ljudi.

Naučnici su takođe rekli da je virus možda prvo prešao sa slepih miševa na neku drugu životinju, pre nego što je zarazio ljude.

Organizacija Ljudi za etički tretman životinja (PETA) takođe se pridružila ovom falširanom refrenu.

„Ne možemo da ignorišemo vezu između mesa i epidemija bolesti kao što je kovid-19, piše PETA na svom sajtu, povezujući pandemiju sa klanicama, farmama, i prepunim pijacama širom sveta.

Odluka da se koronavirus iskoristi za promovisanje veganstva je samo poslednji u nizu kontroverznih stavova PETA, koja je poznata po svojim izlivima koji često pokazuju inherentnu ksenofobiju, rasizam i klasne predrasude veganske kulture. Ova organizacija je nekoliko puta bila izložena salvama kritika zbog upoređivanja domaćih životinja sa robovima, sa zabranjenom PETA reklamom na Super Boulu, u kojoj se predrasude prema vrstama upoređuju sa rasizmom, sa orlom koji čuči, u čast Kolina Kejpernika.

Za razliku od Adamsa, PETA ne kaže eksplicitno da je kovid-19 prouzrokovala konzumacija mesa, ali stalno ističe da su kovid-19, SARS, MERS i H1N1 sa životinja prešli na ljude.

Kada je VICE pitao PETA kako reaguje na stručnjake koji kažu da vegetarijanstvo ne bi sprečilo pandemiju, portparolka Keti Krajar je odgovorila: „Uzgajanje životinja zbog ishrane u prljavim uslovima stvara plodno tle za bolesti koje mogu da se prenesu na ljude. Iako to možda ne prija osobi sa kojom ste razgovarali, oko ovoga nema rasprave“.

Krajar je dodala da bi zatvaranje stočnih pijaca bilo „krupan korak“ u sprečavanju pandemije.

„Mesne pijace su identifikovane kao problem, zato što na njima postoji interakcija među vrstama“, kaže za Gardijan imunološkinja dr Mišel Bejker. Ali potpuno ukidanje ishrane mesom ne bi ukinulo rizik od pandemije.

Ljudi su sve vreme u interakciji sa životinjskim svetom, kaže Grir, i što više zalazimo u njegova prirodna staništa – preko razvoja izgradnje, na primer – sve više smo izmešani s njim.

„Osim ako se ne rešimo čitavog životinjskog sveta, što je apsolutno suludo, nećemo se rešiti rizika od zoonotičnih bolesti“, kaže Grir.

Narativi koje trenutno šire neki vegani dovode do ideje da postoji „brzo rešenje“ globalne zdravstvene krize, što jednostavno nije slučaj, dodaje ona, ističući epidemiju virusa NIPAH kao primer zoonotične bolesti koja se najverovatnije nije prenela putem konzumacije životinjskog mesa.

U Bangladešu se iz stabala urmine palme cedi sirov sok, slično kao sa javorovim sirupom, i dobija se sladak, gotov napitak. Ispostavilo se da i ljudi i slepi miševi vole da ga piju, i kada god ljudi preko noći ostave cevi za skupljanje soka, pojave se slepi miševi i piju pravo sa izvora.

Kada su ljudi počeli da oboljevaju, naučnici su otkrili da su slepi miševi najverovatnije urinirali u kofe u kojima se skuplja biljni sok, iz kojih su ljudi kasnije pili, što je prouzrokovalo tešku bolest koju karakterišu akutni respiratorni simptomi i glavobolje, povraćanje, groznica, zbunjenost i drugi simptomi koji se pojavljuju usled fatalne upale mozga (encefalitisa).

„To je primer ljudi u zajednici koji sprovode praksu u kojoj uživaju, praveći napitak na biljnoj bazi koji vole – a i dalje imamo prenos sa životinjskog sveta na ljude, bez konzumiranja mesa“, kaže Grir.

Neki vegani su takođe počeli da okrivljuju klanice – mesne prerađivače Kargil i JBS u južnoj Alberti i Smitfild u Južnoj Dakoti – za širenje virusa, tvrdeći da su odgajivačnice bolesti.

Kargil, mesno-prerađivački pogon u Haj Riveru, Alberta, u kojoj se prerađuje oko 40 posto govedine u Kanadi, centar je najveće epidemije u zemlji, sa skoro polovinom od 2000 i više radnika koji su bili pozitivni na testu na virus. Tri radnika su umrla.

„Možete li da zamislite koliko treba da budeš očajan da bi radio u klanici?“, napisao je jedan influenser.

Malo njih može da negira često užasne prakse i uslove u klanicama, a s toga i potrebu da se proizvodnja mesa izmeni tako da bude manje štetna po životnu sredinu, i humanija prema ljudima i životinjama.

Ali apeli da se sva mesno-prerađivačka postrojenja trajno zatvore tokom trajanja epidemije ne uzimaju u obzir ljude koji u njima rade, od kojih su mnogi imigranti i nisu belci.

Većina radnika (70 do 80 procenata) u Kargilu su sezonski radnici sa Filipina, koji prelaze okean da bi radili u Kanadi, da bi slali novac svojima kod kuće, plaćajući održavanje domaćinstava, obrazovanje i hranu.

Veći problem sa postrojenjima kao što je Kargil je to što esencijalni radnici nisu zaštićeni, kaže Grig.

Bilo kakvo okruženje u kome je gužva može da bude žarište virusa.

Grir kaže da bi se kovid-19 najverovatnije proširio po centru Toronta, da su kancelarijski radnici proglašeni za neophodne, i da im nisu data sredstva za socijalno distanciranje.

„Nije zaista važno koji posao obavljaju; postoji rizik na mestima na kojima je prevelika gužva“, kaže Grir. „To je pitanje javnog zdravlja, i moramo da nađemo načina da zaštitimo radnike koji su ocenjeni kao neophodni“.

Članak je nakon prvobitne verzije upotpunjen izvinjenjem Brajana Adamsa.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE CA.