Toplotni talas u Sibiru je pokrenuo masovno topljenje morskog leda na Arktiku

Proteklih mesec dana Sibir je privukao pažnju sveta zahvaljujući toplotnom talasu podstaknutom klimatskim promenama koji je prouzrokovao da se temperature u arktičkom gradu u junu probiju 30 stepeni i izazvao silne požare u inače smrznutnoj tundri. Ali, jednako alarmantna situacija odvija se upravo severno od obala Sibira: morski led se urušava u oblasti koju naučnici smatraju fabrikom leda na Arktiku.

Zapravo, u Laptevskom moru severno od Sibira ima tako malo ledenog pokrivača - a tako je i u Barencovom moru na zapadu - da je ledeni pokrivač preko celog Arktičkog okeana trenutno na najnižem nivou ikada zabeležnom sredinom jula. Ako morski led nastavi da se smanjuje, mogao bi se smanjiti na novi rekordni minimum u septembru. Čak i ako 2020. godina ne postavi novi neslavni rekord, neprestano smanjivanje leda još je jedan znak da Arktik prolazi kroz neviđene promene, jer se zagreva za dvostruko više od prosečne vrednosti u svetu.

“U sred smo ovogodišnjeg velikog eksperimenta", rekao je Mark Sereze, direktor američkog Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu. Taj eksperiment se, prema njegovim rečima, sastoji od mešavine regionalnih i globalnih faktora koji izazivaju izuzetno brz nestanak leda.

Jedan od tih faktora seže nazad do zime. U februaru se polarni vrtlog, pojas gornjih vjetrova atmosfere koji okružuje Arktik, približio rekordnoj snazi. Ovaj izmenjeni protok vazduha na Zemljinoj površini i pokrenuo je rekordno pozitivnu fazu šablona vazdušnog pritiska koji se zove Arktička oscilacija (AO). Kada je AO pozitivan, jaki vetrovi duvaju severno od sibirske obale, gurajući led u centralni Arktički okean.

"Ovi vetrovi udaljavaju stari led od obale i stvaraju oblasti veoma tankog leda u blizini obale", rekla je Andrea Lang, vanredna profesorika atmosferskih nauka na Univerzitetu u Olbaniju, u imejlu za Motherboard. „Veoma tanak led se topi i otkriva topli okean brže u toploj sezoni nego stariji, višegodišnji led".

To je naročito tačno kada je ima mnogo toplote i sunčeve svetlosti za topljenje leda. U Sibiru toga ne nedostaje : od januara do juna, temperature širom regiona bile su oko 5 stepeni iznad proseka, što je deo izuzetno dugotrajnog i intenzivnog talasa vrućine koji bi bez klimatskih promena bio „gotovo nemoguć“ , prema nedavnoj analizi naučnika u okviru World Weather Attribution projekta.

Temperature je dosegla vrhunac sredinom juna, kada je talas vazduha visokog pritiska izazvao temperature veće od 37 stepeni u ruskom gradu Verkhojansku - rekord za čitavarktički region. Otprilike u to doba sibirski morski led, napadnut i vrućinom i sunčevom svetlošću povezanim sa istim vremenskim obrascem, „je otišao skroz", kako kaže Zak Labe, klimatolog sa univerziteta u Koloradu.

Od tada se otapanje ubrzalo. Talas visokog pritiska iza toplotnog talasa iz Sibira migrirao je severno u centralni Arktički okean, kaže Labe, usled čega su temperature porasle i do 10 stepeni iznad proseka. Tokom prve polovine jula, toplo vreme i neumoljivo sunce (krajnji sever je okupan u gotovo celodnevnoj svetlosti u ovo doba godine) uzrokovali su da sa Arktik svaki dan nestane oko 56.000 kvadratnih kilometara leda, površina veću od države Njujorka. Požari koji besne po arktičkom Sibiru možda su igrali i ulogu taloženjem čađi na morskom ledu, potamnevši ga, zbog čega on može da apsorbuje više sunčeve energije, rekao je Sereze.

Od ponedeljka je morski led gotovo nestao iz sibirskih voda, a nivoi leda širom Arktika bili su jednaki godišnjim septembarskim minimumima u devedesetima.

Sezona topljenja ipak nije gotova i nije jasno da li će led spasti na novi rekordni minimum ovog septembra i probiti nivo iz 2012. Ako Arktik zahvati oblačno i olujno vreme, kaže Labe, topljenje bi se „lako moglo usporiti", slično kao što se desilo prošlog avgusta kada je hladnije vreme zautavilo otapanje morskog leda nakon što je nestanak bio skoro rekordan tokom leta. (2019. godine je topljenje bilo praktično isto kao 2007. i 2016, što su godine sa drugim najvećim zabeležnim gubitkom leda).

Potom bi intenzivne arktičke oluje stvari mogla da odvede u drugom pravcu. Arktički cikloni, koje nastaju zbog gradijenta temperature između toplih kontinenata i hladnog arktičkog leda, dostižu svoj vrhunac u centralnom Arktičkom okeanu krajem leta. Ove oluje mogu biti moćni razarači morskog leda, posebno ako je taj led već oslabio topljenjem. Dokazi ukazuju na to da se rekordni minimum u 2012. delimično dogodio zahvaljujući monstruoznom ciklonu koji se tog avgusta avgusta nadvio Sibirom.

Da li 2020. donosi novi rekord u nestanku morskog leda ili ne, ono što se događa ove godine biće značajno. Većina novog morskog leda na Arktiku pojavljuje se duž istočne polovine severne obale Sibira, gde se led širi u jesen i zimi pre nego što ode ka otvorenom moru. Budući da trenutno u regionu postoji toliko otvorene vodi koja apsorbuje sunčevu svetlost, Sereze kaže da je „vrlo verovatno“ da će se jesenje stvaranje leda odložiti, što bi moglo imati efekte u narednoj godini.

Na kraju, više godina poput ove moglo bi ubrzati dugoročno topljenje arktičkog morskog leda, izaizvano klimatskim promenama, što je važnije od godišnjih rekorda.

„Svi pričaju o minimumu, ali svaka količina leda na rekordno niskom nivou utiče na arktičku klimu“, rekao je Labe. „Za mene je to veoma značajno."

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.