Naučnici su zabeležili rađanje planete, i to je i zastrašujuće i prelepo

Ovakvu sliku novorođene bebe niste videli: vir gasa i prašine u vrtlogu nečega što je najverovatnije novorođena džinovska planeta. Ovaj zapanjujući portret je mešavina koja bi mogla da bude prvi direktni dokaz paklenog prizora rađanja planete, prema studiji objavljenoj u sredu u Astronomiji & Astrofizici.

AB Aurige, zvezda koja se nalazi na nekih 520 svetlosnih godina od Zemlje, već godinama fascinira naučnike, zato što je okružena gustim diskom gasa i prašine, koji stvaraju savršene uslove za rađanje novih planeta, kao kosmička placenta. U ranijim posmatranjima čak su uočene i spiralne strukture unutar diska, u blizini zvezde, što je nagoveštaj prisustva planete u razvoju – i ekstremno redak prizor za posmatranje.

Tim predvođen Antonijem Boćaletijem, astronomom Pariske Opservatorije Univerziteta PSL, želeo je da pobliže prouči ovaj svet u nastajanju, što je dovelo do nekih od „najspektakularnijih do sada ovekovečenih spirala“, prema novoj studiji.

„Bavili smo se tom zvezdom zato što smo već znali da je zanimljiva za istraživanje formiranja planeta“, kaže Boćaleti preko telefona. „Znali smo da je zvezda okružena gasom i prašinom. Pored toga, znali smo da disk sadrži specifične strukturalne spirale u svojim šupljinama“.

Naučnici misle da je ovaj spiralni efekat potpis interakcije između planeta u povoju i gasovitog, prašnjavog materijala koji ih i okružuje i hrani. Masa ovih mladih svetova proizvodi talasasto mreškanje u gasovitom disku, koje se zatim pretvara u spirale, kako planeta kruži oko zvezde. U isto vreme dok vaja ove spirale u disku, mlada planeta takođe svojim rastućim telom upija i gasove.

„Na ovaj način, planeta gomila i akumulira gas, koji formira ogroman omotač koji viđamo kod džinovskih planeta u našem sunčevom sistemu“, kao što su Jupiter i Saturn, kaže Boćaleti. „Da bi ove atmosfere gasova nastale, stvarno je potrebno nešto što će doneti gas od negde i spustiti ga na planetu. Verujemo da to proces nastanka za takve vrste planeta“.

Boćaleti i njegove kolege su rešili da detaljnije zabeleže ovaj intrigantni prizor, uz pomoć specijalnog instrumenta koji se zove Spektro-Polarimetrički-Visoko-kontrasti-Egzoplanetarni-Istraživač (SPHERE), i koji se nalazi u Veoma velikom teleskopu u Čileu. SPHERE je dizajniran da posmatra egzoplanete – planete koje kruže oko zvezda koje nisu Sunce – i opremljen je koronagrafom koji može da zakloni ometajuću svetlost zvezde domaćina ovih planeta.

Ovaj tim je u januaru 2020. izmapirao sistem AB Aurige koristeći SPHERE i uklonio zaslepljujuću svetlost sunca, što je rezultiralo ovim opčinjavajućim prizorima okoline planete u nastajanju. Iako se sama planeta ne pojavljuje na ovim slikama, tim je uspeo da „raščlani svojstva u obliku zavijutaka“, koja mogu „savršeno da se reprodukuju“ modelima formiranja planeta, prema studiji.

Na novoj slici, zavijutak je lociran malo ispod zvezde AB Aurigea, koja zauzima središni deo vrtložnog diska (zavijutak je na slici ispod zaokružen belom bojom, dok plavi krug predstavlja mesto na kome bi se nalazio Neptun, da pripada ovom sunčevom sistemu).

Drugim rečima, tim je zabeležio do sada neviđen prizor verovatnog mesta na kome se ova planeta zgušnjava. „Ovde, u ovom specifičnom slučaju, mi ne vidimo planetu“, kaže Boćaleti. „Vidimo strukturu koju planeta stvara na spirali – ovo je ono što mi nazivamo zavijutkom“.

Buduća osmatranja AB Aurigea bi mogla da otkriju nove detalje o ovoj novorođenoj planeti, kao što su njena masa i orbita. Boćaleti i njegove kolege planiraju da nastave da proučavaju ovaj sistem, da bi videli da li mogu da odrede njenu putanju oko matične zvezde, i da li je potpuno formirana, ili je i dalje u procesu sažimanja u planetu.

Tokom naredne decenije, opservacije ovog sistema uz pomoć masivnih zemaljskih opservatorija, kao što je Ekstremno veliki teleskop (ELT), koji je trenutno u izgradnji u Čileu, takođe će pomoći naučnicima da odrede modele srastanja gasa u džinovskim planetama u nastajanju.

„Bio bi nam potreban mnogo veći teleskop da priđemo još bliže toj zvezdi; da iz još veće blizine vidimo spiralu“, kaže Boćaleti. „Ako budemo bili u stanju da rešimo pitanje gasa oko planete, onda ćemo shvatiti njegovu dinamiku i način na koji dospeva na planetu“.

Ovakvi sitni detalji o poreklu i evoluciji planeta bi mogli da pomognu da se raspletu šire misterije o ovim svetovima i sistemima čiji su deo. Takođe, ako su nove slike sa AB Aurigea bilo kakav nagoveštaj, ovaj smer istraživanja će doneti još veoma mnogo spektakularnih prizora naredne generacije planeta.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.