Iskušenje svetog Antonija
TISKUŠENJE SVETOG ANTONIJA, JOOS VAN CRAESBEECK, 1651. U SREDNJEM VEKU, SVETI ANTONIJE JE BIO ZAŠTITNIK ŽRTAVA GLJIVE ERGOT
Droge

Stotine ljudi su pedesetih godina počeli da haluciniraju vizije pakla

Uzrok tome verovatno je jedan od osnovnih sastojaka omiljenog psihodelika na svetu.
29 Maj 2020, 10:01am

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE France .

U avgustu 1951, čudna bolest je napala mali francuski grad Pon-Sen-Espri. Žrtve su se žalile na bol u stomaku, delirijum i halucinacije plamena i paklenih stvorenja. Neki su pokušavali da se bace kroz prozor, da bi se spasili od paklenih prizora. Drugi su lutali ulicama, i njihovi krici su nadjačavali sirene kola hitne pomoći, u scenama koje su sigurno podsećale na filmove o zombijima.

Više od 300 ljudi iz tog regiona je hospitalizovano. Petoro je umrlo, a oko 60 je završilo u psihijatrijskim bolnicama, dok su neki halucinirali i mesec dana kasnije.

Pitanje šta je izazvalo ovu misterioznu bolest i danas izaziva rasprave. Ali mnogi specijalisti medicine i istoričari se slažu da je u pitanju možda bila ražana gljiva ergot, parazit koji se kači na useve raži, ali i na pšenicu, ječam, ovas i divlju travu.

Oni koji su u to doba bili pogođeni, najverovatnije su jeli hleb umešen od zaraženog ražanog brašna, i zarazili se onime što sada nazivamo „ergotizmom“. Ali u Srednjem veku, ljudi su tome davali maštovitija i zastrašujuća imena: „goruća bolest“, „paklena vatra“, ili „vatra Svetog Antonija“ i „vatra Svetog Andreja“, po redovima francuskih monaha koji su se starali o žrtvama.

KLAS RAŽI ZARAŽEN ERGOTOM. FOTOGRAFIJA: Flickr/Björn S

Ergotizam je najverovatnije otkriven kada su ljudi počeli da uzgajaju žitarice, pre oko 10 hiljada godina. Rimski učenjak Plinije je prvi mnogo kasnije spomenuo žitarice zaražene ergotom, u prvom veku nove ere, ali istoričari i hemičari su tek kasnije opisali da su stari Grci koristili ovu gljivu kao hemijsko oružje i psihodeličnu drogu tokom proslave Eleusinskih misterija.

Ergot svoje dejstvo duguje alkaloidima, ili organskim jedinjenjima iz biljaka koja su dobro poznata po svojoj medicinskoj koristi. Primeri za to su morfijum (iz maka), koji olakšava bol, atropin (iz bobičastog voća), melem za otrove, i kinin (iz kore hininovca), koji se koristi za lečenje malarije. Svi oni se nalaze na spisku esencijalnih lekova SZO, ali svaki od njih može da bude štetan, pa čak i fatalan. Svi su lekoviti, i svi su otrovni. Slično njima, alkaloidi iz ergota mogu i da izleče, ali i da izazovu užasne bolesti.

U Desetom veku, ergotizam je redovno ubio na desetine hiljada ljudi po zapadnoj Evropi, gde su siromašni bili prinuđeni da zbog gladi jedu zaražene žitarice. Pisci tog doba su opisali njegov najgrozniji simptom: gangrenu. „Nekoliko ljudi je imalo otvorene rane na nogama, u Parizu i obližnjim gradovima“, pisao je istoričar Flodoard tokom epidemije 945. „Udovi, izgoreli deo po deo, su bivali izjedani dok smrt ne bi skratila muke“. Oko 50 godina kasnije, gljiva je ubila 40 hiljada ljudi na jugu Francuske. Kaluđer Raul Glaber, koji je takođe bio ubeđen da su pocrneli i sparušeni delovi tela izgoreli, napisao je, „U to doba je užasna pošast pogodila ljude, to jest skrivena vatra koja, kada napadne ud, konzumira ga i otkine od tela“.

Ali uprkos užasnim simtomima, ta ista ergotova svojstva se danas koriste za lečenje migrene. I to nije jedina njegova izvanredna primena.

ISKUŠENJE SVETOG ANTONIJA HERONIMUSA BOŠA, OKO 1501, OPISUJE HALUCINACIJE USLED ERGOTIZMA, ZAJEDNO SA ČOVEKOM KOJI ZURI U NOGU KOJU JE IZGUBIO ZBOG BOLESTI (DOLE LEVO).

Stručnjaci su identifikovali dve vrste ergotizma: gangrenoznog, kao gore, i konvulzivnog – manje smrtonosnog, ali jednako zastrašujućeg. Ergot aktivira iste neurotransmitere kao i serotonin, koji su esencijalni za pravilno funkcionisanje našeg probavnog sistema, naše raspoloženje, i ciklus sna.

U masovnim dozama, serotonin proizvodi ono što nazivamo serotonin sindrom, kada mozak šalje eratične signale ostatku organizma. Creva se prazne sama, mišići grče, koža bude oblivena znojem, a um se zbuni. MDMA takođe može da ga okine – ako ste ikada škrgutali zubima dok ste tripovali, osetili ste mali oblik sindroma.

Konvulzivni ergotizam je tip serotonin sindroma, sa alkaloidima iz gljiva koji škode telu preopterećujući mozak. Konvluzivni ergotizam je poharao Norvešku, od Srednjeg do 17. veka, čineći da se žrtve grče satima, držeči udove ukočene u grotesknim i bolnim položajima, a ponekad je bilo potrebno više ljudi da savlada žrtvu. Grčevi su bili toliko jaki, da bi trudnica mogla da doživi pobačaj, dok istoričari opisuju da su ljudima morali da lome zglobove i ruke, da bi povratili pokretljivost, ili da su žrtve toliko krivile kičme da su bivale sklupčane u bolne „lopte“.

Isti ovi alkaloidi su bili veoma važni u akušerstvu, pošto izazivaju moćne kontrakcije u materici. Od hiljadu petstotih, babice su davale glljivu ženama da izazovu porođaj, ali to je prekinuto hiljadu osamstotih, zbog propratnih efekata kao što je pucanje materice. Danas je lekari još uvek koriste za postporođajno krvarenje, ili težak gubitak krvi nakon porođaja.

Kao i u Francuskoj hiljadu devetsto petstotih, halucinacije od ergota u srednjevekovnoj Norveškoj su bili misteriozne i morbidne. Vizije su bile povezane sa užasnim fizičkim simptomima bolesti: upala od gangrene je postajala paklena vatra. Prirodno, u tim vremenima, za bolest su često bivale okrivljavane natprirodne sile. Za žrtve iznenadnih grčeva se verovalo da ih muče ili su ih opseli demoni. U drugim vremenima, stvorenja iz vizija su bivala shvatana kao prijatelji seoskih veštica. Mnogi veruju da su čuvena suđenja vešticama u Salemu u 17. veku zapravo bila posledica halucinacija koje je prouzrokovala zaražena raž. Međutim, halucinacije su bile protumačene kao veštičarenje, i dvadesetoro ljudi je obešeno.

U to neko vreme je nekoliko lekara i stručnjaka napravilo vezu između ergota i čudnih događaja. Zahvaljujući brojnim metodama (uključujući i pesticide i uzgoj useva otpornih na gljive), ergotizam je praktično iskorenjen u toku narednog veka, osim u slučaju za koji mnogi veruju da je njegovo ponovno pojavljivanje, u francuskom gradu Pon-Sen-Espriju.

Tridesetih godina, švajcarski hemičar Albert Hofman se zainteresovao za ove gljive. Njegov rad sa ergotom će rezultirati u lečenju krvarenja, neplodnosti, Parkinsonove bolesti, i kasnije u molekulu ozbiljnog kulturološkog uticaja: LSD. Čuvena je priča da je Hofman zapravo želeo da stvori jedinjenje za stimulaciju respiratnog i cirkularnog sistema, kada je izveo formulu LSD-25, svoje dvadeset peto jedinjenje na bazi ergota. Godinama nakon što su farmaceutske kompanije odustale od ove supstance, Hofman je slučajno progutao određenu količinu, i ostalo je istorija.

Srećom, halucinacije od LSD-a su veoma drugačije od strašnih vizija sirotih žrtava ergota. Ali ova droga je samo još jedna primena gljive koja je duboko uticala na istoriju zapada: bujanje epidemija, verovanje u natprirodno, farmaceutsku industriju, pa čak i na umetnost. Sve, od apokaliptičnih slika Flamanske škole, do psihodelične muzike sedamdesetih, nosi na sebi beleg gljive koja može da odvede u raj ili u pakao.

Ovaj članak se prvobitno pojavio na VICE FR.