Navijački transparent koji je pomogao da ideja Superlige umre

Članak je prvobitno objavljen na VICE France.

Prošle nedelji evropski fudbalski svet potresla je jedna od najluđih vesti u njegovoj istoriji - 12 najvećih evropskih klubova će se odvojiti od upravnog tela evropskog fudbala, UEFA-e, i osnovati svoju ligu. Ova nova Super liga trebalo je da bude ekskluzivno takmičenje samo za odabrane goste, gde bi klubovi mogli da igraju jedni protiv drugih i skupe milione u reklamnim ugovorima i pravima emitovanja, a da ne moraju te prihode da dele sa ne-članovima. Ali projekat u toj formi bio je kratkog veka - navijači su masovno protestovali protiv inicijative i u roku od 48 sati polovina klubova-osnivača je odustala.

Uz skupe stadione koje treba održavati i dugačku listu multimilionera na svojim platnim spiskovima, mnogi vodeći fudbalski klubovi u Evropi su u opasnim dugovima, a njihovi međunarodni vlasnici se trude da pronađu nove izvore prihoda. 2020. godine većina ovih klubova bila je teško pogođena pandemijom, jer nisu mogli da unovče utakmice kroz ulaznice. Zbog toga analitičari misle da je ideja o Super ligi, koja lebdu u vazduhu još od kraja kasnih 60-ih, sada pokrenuta.

Dokje kontroverza besnela na mreži, jedna slika postala je simbol nezadovoljstva navijača - transparent se protezao preko stadiona sa natpisom „STVORILI SIROMAŠNI, UKRALI BOGATI“. Tekst predstavlja sažeti rezime istorije fudbala, rođen u modernom obliku u Britaniji iz 19. veka među industrijskom radničkom klasom. Kasnije su se u sport uključile fensi privatne škole i univerziteti, a na kraju su različiti klubovi razvili skup zajedničkih pravila za zajedničko igranje. Fudbal je stekao popularnost u Engleskoj ali i u inostranstvu, postajući krajem 20. veka najpraćeniji sport na svetu. A sa velikom gledanošću dolazile su i velike investicije, posebno od 1990-ih.

Firas Kefi, novinar iz Tunisa, rekao mi je telefonom da su originalni transparent napravili navijači Klub Afrikena koji je u januaru odigrao prijateljsku utakmicu protiv Pari Sen Žermena (PSG) sa sedištem u Parizu, ali u katarskom vlasništvu 2017. PSG na neki način predstavlja tu priču puta od sirotinje do ekstremnog bogatstva koju su prošli mnogi fudbalski klubovi širom Evrope u poslednjih nekoliko godina - nakon što se nije baš visoko kotirao u francuskoj nacionalnoj ligi tokom 2000-ih, velike strane investicije od 2011 nadalje su klub lansirale u sam vrh svetskog fudbala.

Sam meč ne bi bio moguć bez poslovne veze. „To se dogodilo samo zahvaljujući zajedničkom imenitelju klubova - Ooredoo-u, prvom operateru mobilne telefonije u Kataru, koji je u državnom vlasništvu“, rekao je Kefi. „Kompanija sponzoriše PSG i Klub Afriken od 2012. godine, kada su zaključili preskup ugovor.“

Fethi Belaid, tuniski fotoreporter i saradnik AFP-a, bio je tamo tog dana. „Da budem iskren, zaboravio sam da sam to slikao“, rekao mi je preko telefona. Belaid već godinama fotografiše tri glavna fudbalska kluba u Tunisu - Klub Afriken, Esperans Sportiv de Tunis i Etoa Sportiv du Sahel. Ali većina njegovog rada usredsređena je na politička zbivanja u Tunisu, od protesta 2011. koji su doveli do pada bivšeg predsednika Ben Alija i pokrenuli Arapsko proleće, pa do najnovijih sukoba u januaru 2021. između policije i demonstranata protiv ekonomske krize u zemlji.

„Rad na fudbalskoj utakmici izgleda mnogo lakše, ali morate biti u stanju da vidite kontekst oko nje“, rekao je Belaid. Iako nije posebno ponosan na samu fotografiju, rekao je da je slika transparenta koji je snimio 2017. godine „savršen snimak odnosa između navijača Klub Afrikena i tadašnje uprave kluba“.

Klub Afriken je osnovan 1919. godine pod francuskom kolonijalnom vlašću. Zabrinuti da bi klub mogao da posluži kao plodno tlo za antikolonijalno raspoloženje, Francuzi su priznali njegovo postojanje tek 1920, što je postala njegova zvanična godina osnivanja. Istorijski gledano, Klub Afriken podržavali su Tunižani iz radničke klase. Prvu titulu nacionalnog prvaka osvojio je 1947. godine i tokom svog zlatnog doba, od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, osvojio je mnoge druge nacionalne i međunarodne trofeje. Posle toga slede sušnije godine u kojima ne osvajaju mnogo titula ni trofeja.

Između 2010. i 2012. godine, klub je ušao u period krize, menjajući trenere kao čarape. U međuvremenu, novi politički akteri izranjali su iz pepela revolucije 2011. godine, pokušavajući da profitiraju u novonastalom vakuumu. „Niko u Tunisu nije znao za Slima Riahija kada je postao šef kluba“, rekao je Kefi. „Znali smo samo da se obogatio u libijskom naftnom sektoru pre Gadafijevog pada.“ Riahi je rođen u Tunisu 1970-ih, ali je odrastao u Libiji. U zemlju se vratio 2011. godine sa političkim ambicijama i osnovao Slobodnu patriotsku uniju, neoliberalnu antiislamističku stranku.

„Doveo je jednog od najboljih alžirskih igrača tog vremena Abdelmumenea Djabua za rekordnu naknadu“, rekao je Kefi. Ova strategija je bila prilično nategnuta za Klub Afriken, koji svoj igrački kadar obično crpi iz klinaca stasalih u njegovim redovima, ali jeste postigla neke dobre rezultate. Ohrabren ovom popularnošću, Rihai je uspeo da osvoji 16 mesta u parlamentu na izborima u Tunisu 2014. godine.

Kefi, koji je takođe bio tamo na dan utakmice, rekao je da je poruka na transparentu bila upućena i Riahiju i predsedniku PSG-a, Naseru al-Khelaifiju. „Curva Nord [područje stadiona preko kojeg je transparent bio razvučen] rezervisan je za nekoliko različitih navijačkih grupa - Pobednike, Vođe, Dodžere i Vandale“, rekao je Kefi. „Iako nisu politički opredeljeni, Vandali su postali duboko neprijateljski raspoloženi prema finansijskom interesu za savremeni fudbal. I ova vrsta mečeva postala je savršena pozornica za pokazivanje njihovih ideja“.

Sheva, pristalica Klub Afrikena, veoma aktivan na Tviteru, slaže se sa ovom procenom. „Za nas je to bila dobra prilika da glasno viknemo da se ovaj sport zasniva na entuzijazmu, strasti, takmičenju, neizvesnosti - a ne novcu“, kaže. Kako kaže Belaid, transparent je takođe bio srednji prst pokazan političkom mešanju u sport. Tokom revolucije, tuniski huligani postali su ključni deo otpora, često se boreći protiv policijske represije na ulicama. „Klub Afriken je za to platio visoku cenu“, kaže Belaid.

Pre 2017. godine Riahi je bio umešan u nekoliko skandala. Mesecima nakon meča, njegova imovina je zamrznuta zbog sumnje u pranje novca. U leto 2017. Riahi je napustio Klub Afriken i otišao u Emirate, ostavljajući za sobom dugove. Klub je preživeo samo zahvaljujući velikodušnosti svojih navijača koji su prikupili između 2,5 i 3 miliona evra da bi ga spasili. „Neverovatna suma s obzirom na socijalno-ekonomske standarde Tunisa“, kako je rekao Kefi.

Uprkos ovom podvigu solidarnosti, Belaid nije optimista u pogledu budućnosti svog kluba - kao ni budućnosti svoje zemlje. „Narod Tunisa započeo je revoluciju jer je bio siromašan. Deset godina kasnije i dalje smo siromašni”, rekao je. „Situacija u klubu odražava situaciju u zemlji. Nikako da se izvučemo”.