Evo šta se dogodi u telu kada prestaneš da piješ

Prethodno objavljeno na Tonic-u.

"Ostavljanje alkohola neće učiniti da živiš duže. Samo ćeš imati takav osećaj“. To je jedna od omiljenih doskočica mog tate, kada neko dovede u pitanje njegovu konzumaciju. Međutim, istina je da koliko god uživaš u ukusu alkohola ili u tome kako se osećaš kada piješ, u skoro svakom pogledu, on je loš po tvoje telo i mozak. Ja sam iz prve ruke iskusio poboljšanja do kojih može da dođe kada na neko vreme prestaneš da piješ, kada sam prošlog proleća ušao u formu. Priznajem, ostavljanje pića je bila samo jedna od promena u ponašanju koje sam napravio, ali nisam mogao da se otmem utisku da je bila posebno bitna za to da popravim telesnu građu – smanjim procenat telesne masti. Evo šta nauka ima da kaže o tome i o drugim stvarima koje se najčešće događaju u tvom telu kada ostaviš alkohol.

Prečesta i prevelika konzumacija alkohola usko je povezana sa više posledica po zdravlje vezanih za imunitet. Šta je „prečesto“ i „previše“, pitate zajedljivo? Pa, prema Nacionalnom institutu za zdravlje, to je više od četiri pića dnevno, ili 14 nedeljno za muškarce; i više od tri pića dnevno, ili sedam nedeljno za žene – cifre koje uspevaju da budu ili seksističke, ili netačne, ili verovatno i jedno i drugo.

U proseku, oni koji piju su podložniji upali pluća i drugim respiratornim poremećajima, veće je verovatnoća da će imati komplikacije i da će im rane sporije zarastati posle operacija, veći rizik od sepse i određenih vrsta raka, da pomenemo samo neke. „Ostavljanje alkohola ojačava imuni sistem i olakšava borbu organizma protiv infekcija“, kaže Kristin Kirkpatrik, registoravana nutricionistkinja na Institutu za velnes Klinike Klivlenda. Kirkpatrik navodi da je studija iz 2015. pokazala da alkohol prenapreže imune puteve, što zauzvrat umanjuje sposobnost organizma da se odbrani od brojnih neprijateljski nastrojenih uljeza.

A nećeš se tako lako izvući ni ako samo povremeno preteruješ. Studija objavljena u časopisu Alkohol otkriva da čak i samo jedna epizoda intoksikacije alkoholom dovodi do prenaprezanja imunog sistema i upala. Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam definiše pijanku kao obrazac opijanja tokom kojeg je nivo alkohola u krvi do 0,08 procenata, ili više (Ovo se tipično događa kada muškarac popije pet ili više pića, a žena četiri ili više, u roku od oko dva sata). Dobra vest je da će, ako ste umorni i muka vam je od toga da ste umorni i da vam je muka, vaš imuni sistem ojačati kada ostavite cirku. „Ono što nije jasno je to koliko vremena je potrebno organizmu da ojača imunitet“, kaže mi Kirkpatrik.

Prema studiji časopisa Gojaznost, do gladi u alkoholisanom stanju možda dolazi zbog toga što alkohol pojačava čula. Istraživači su otkrili da su kada bi im intravenozno bila ubrizgana količina alkohola koja je ekvivalent dva pića ljudi jeli 30 posto više hrane nego oni koji su dobijali slani rastvor. Njihov zaključak? Čak i blaga intoksikacija može da uveća aktivnost mozga u talamusu, zbog čega čovek postane osetljiviji na miris hrane, i to ga tera da jede više. Još jedna studija objavljena u Američkom časopisu kliničke ishrane otkrila je da se alkohol često povezuje sa lošom ishranom i preterivanjem u jelu.

Odem na žurku, popijem par pića, i ubrzo sam gotov i spreman za spavanje. Odem kući, smesta se onesvestim, ali sam već u pet ujutru sasvim budan, i ne mogu ponovo da zaspim. Zvuči poznato? „Alkohol je depresiv, što znači da usporava telo i prirodno nas uspavljuje“, objašnjava Kirkpatrik, dodajući da se cirka takođe vezuje za isprekidan san, zato što organizam radi prekovremno da bi ga obradio. Nekoliko pića će ti obično pomoći da brže zaspiš, ali kada ih organizam obradi, najverovatnije ćeš se probuditi, ili će kvalitet sna biti lošiji.

Revizija 27 studija podržava analizu Kirkpatrikove da iako cirka možda pomaže da isprva zaspiš brže i da ti san bude dublji, to nije recept za kvalitetan i okrepljujuć odmor. Kada ljudi piju, san im budem fragmentisan, što znači da se bude češće tokom noći, kaže Amardžot Surdhar, psihijatar za zavisnost u zdravstvenom zavodu Nortvel. „Posle dana teškog opijanja, ljudi osećaju opšti umor i malaksalost“, kaže mi on, dodajući da je potiskivanje, odlaganje i smanjenje REM faze sna još jedan način da svom mozgu učiniš rđavu uslugu. Za REM fazu sna se veruje da stimuliše centralni nervni sistem, oporavlja hemijski balans u mozgu, i pomaže nam da stičemo nova sećanja. Ako se zezaš sa REM fazom sna, najverovatnije ćeš se ceo dan osećati posrano.

U svom Izveštaju o karcinogenima, Nacionalni toksikološki program Ministarstva zdravlja SAD navodi konzumaciju alkoholnih pića kao poznati ljudski karcinogen. Izgleda da alkohol naročito uvećava rizik od kancera na glavi i vratu, raka jednjaka, raka jetre, raka dojke i raka debelog creva. Takođe se gomilaju dokazi da je cirka povezana sa uvećanjem rizika od melanoma i raka prostate i pankreasa. Prema tome, ako zapečatiš bocu, možeš da umanjiš taj rizik.

Iako se praktično svi slažemo da ideja da se razbijaš od alkohola dok ti beba raste u stomaku nije baš kul, o uticaju alkohola na plodnost se manje govori. U jednoj danskoj studiji praćena je konzumacija alkohola kod zdravih žena koje su pokušavale da začnu. Cirka je merena u standardnim dozama: 1-3, 4-7, 8-13 i 14 i više jedinica nedeljno. Žene u grupi sa najvećom konzumacijom (14 jedinica ili više nedeljeno) imale su 37 trudnoća u 307 ciklusa, a on koje nisu pile su imale 1381 trudnoću u 8054 ciklusa. Ove brojke ukazuju na to da je verovatnoća da će žene koje piju zatrudneti umanjena za 18 procenata.

Autori studije primećuju da konzumacija manje od 14 doza alkohola nedeljno izgleda „nema zabrinjavajući efekat na plodnost“.

Jedna studija iz 2017. otkriva da, iako alkohol ne utiče na gustinu sperme, ipak uvećava proizvodnju spermatozoida sa posebno velikim glavama, koje sadrže potencijalno oštećenu DNK. Autori te studije preporučuju da „muškarci koji planiraju da prave decu prestanu da piju bar tri meseca pre nego što se upuste u seksualni odnos koji bi mogao da dovede do trudnoće“.

Ta preporuka možda deluje malo drastično, pošto su istraživanja pokazala da je konzumacija alkohola u velikim količinama ta koja može značajno da utiče na kvalitet sperme, kaže Majkl Reitano, urolog iz Njujorka i službeni lekar startapa za zdravlje muškaraca, Roman. Male količine alkohola zaista mogu da imaju nekog uticaja na oblik spermatozoida, ali mnogim opsežnim studijama je ustanovljeno da umeren konzumacija alkohola ne utiče na plodnost, kaže mi on.

Alkohol je diuretik, što znači da te tera da ispiškiš više tečnosti nego što popiješ vode. Prebacivanje norme u pišanju sprečava tvoje telo da izdvaja vodu iz urina u bubrezima. Rezulat? Suva koža koja može da deluje neelastično i pepeljasto. „Neko ko umereno pije verovatno neće imati velike posledice po kožu ako tu i tamo nešto popije“, kaže Kirkpatrik, ali upozorava da preterano opijanje može da dovede do pustošenja čovekovog lica. Šta više, cirka takođe umanjuje proizvodnju antidiuretičkog hormona koji se zove vazopresin, i koji pomaže telu da apsorbuje vodu. Prestanite da pijete ili smanjite, i u kratkom roku ćete popraviti izgled svoje kože, kaže ona.