Ljudi više piju u hladnijim krajevima, otkriva studija

Alkohol, bolji od zimske jakne.

|
dec. 11 2018, 10:45am

Fotografije via Pixabay i Pexels. 

Kanađani se hvale kada su u pitanju tri stvari: time koliko mogu da popiju, koliko im hladnoća ne smeta, i time koliko su skromni.

Gore, na Velikom Belom Severu, gde pijemo više od svetskog proseka, uvek smo, duboko u sebi, znali da su ove prve dve stvari na neki način povezane. Pa, o tome ne diskutuju samo tvoji pijani drugari u garaži tvog ortaka, šćućureni oko bureta u kome gori vatra, već to zanima i neke naučnike tamo negde.

„To je nešto što svi pretpostavljaju već decenijama, ali niko nije to naučno demonstrirao. Zašto ljudi u Rusiji toliko piju? Zašto u Viskonsinu? Svi pretpostavljaju da je tako zato što je hladno“, kaže u saopštenju za štampu dr Ramon Bataler, šef hepatologije na UPMC, profesor medicine na Pitu, zamenik direktora Centra za istraživanje jetre u Pitsburgu, i vodeći autor studije.

Bataler je rekao da su se on i njegov tim iznenadili kada nisu mogli da nađu nijedan rad na tu temu, i da su rešili da to isprave. S toga je on, zajedno sa 13 drugih istraživača, rešio da prione na meteorološke informacije i na tonu zdravstvenih podataka, da bi video da li može da nađe vezu između unosa alkohola ili ciroze i klime u kojoj se živi, i zamislite samo, našao ju je. Ekipa je iznela svoja otkrića u članku objavljenom u naučnom časopisu Hepatologija.

maps
Mape koje pokazuju temperaturu, cirkanje, i dnevne sate. Fotografija sa Ventura-Cots et al/Hepatology/John Wiley and Sons

„Ovo je prva studija koja sistematski demonstrira da se širom sveta, kao i u Americi, u hladnijim oblastima i oblastima sa manje sunca, više pije i ima više ciroza jetre“, kaže Bataler. Iz grupe kažu da su se trudili da u obzir uzmu i faktor religije, propisa i drugih stvari koje bi mogle da imaju uticaj na stopu alkoholisanja populacije, i kažu da su potrebna dalja istraživanja ovog fenomena.

Ekipa je otkrila da, jednostavno rečeno, što je hladnija klima, to je verovatnije da ćeš kao tinejdžer cirkati i opijati se, i patiti od bolesti koje piće izaziva. Razlozi za to baš i nisu poznati, ali u radu se iznose neke teorije. Jedna je ta da je tako zato što je „alkohol vazodilator – što znači da širi krvne sudove i povećava protok tople krvi do kože, koja je prepuna receptora za temepraturu. Od cirke ti bukvalno bude toplije. Tako da onaj gutljaj viskija Alberta Premium koji tvoj ujak uzme dok čisti sneg sa prilaza bukvalno zagreva njegovo telo. Po jednom, po njihovom sopstvenom priznanju, mračnijem objašnjenju, konzumacija alkohola je povezana sa depresijom – koja je rasprostranjenija na hladnijim mestima gde nema mnogo sunčeve svetlosti.

Kao čoveku koji potiče iz mesta odmah severno od Edmontona, jednog od hladnijih naseljenih mesta u Severnoj Americi, ovaj fenomen mi je dobro poznat – obratite pažnju da sam napisao ’jedno od hladnijih’, vi koji ste iz Vinipega ili daljih teritorija, da mi ne biste slali ljutite mejlove u kojima biste mi pisali da ’nemam pojma šta je prava hladnoća’. Bilo da cugneš malo viskija da bi se zagrejao, ili da piješ da bi ubio vreme jer ne možeš napolje, ili da zavaravaš hladnoću u svom skijaškom odelu i uz pomoć gajbe Laki Lager piva, dok strpljivo čekaš svoj red da zajašeš motorne sanke Jamaha Entajser iz ’87, kojima ste ti i tvoji drugari nadenuli nadimak Terminator, razumem poriv za omamljenoću kada temperatura toliko padne.

Može se štošta reći o životu na mestima na kojima Majka Priroda sedam meseci godišnje aktivno radi na tome da te uništi. Jednostavno izgleda da je osećaj zajedništva veći na mestima na kojima hladnoća bukvalno može da te ubije, za razliku od mesta u kojima su zime blaže, kao što je Toronto. Pored osećaja zajedništva, otkrio sam i da se u hladnijim gradovima mnogo više pije, znate. Shvatam da je ovo potpuno anegdotalno, ali hej, sada me i podaci podržavaju.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE CA.
Više na VICE
VICE Kanali