Australija

Žena je preživela šest dana u divljini, pijući samo sos za pastu i mokraću

Zaglavljena u pustinji, Bruk Filips je u suštini preživela hraneći se kao student.
27 Novembar 2018, 7:41am
Automobil u divljniji i sos za pastu

Prvobitno objavljeno na VICE Australija.

Nije me briga što Ber Grils kaže da čovek može da preživi samo tri dana bez vode. Takođe me nije briga što Ber Grils, profesionalni avanturista i bivši specijalac SAS-a, može da preživi u australijskoj divljini žvaćući korenje i nabadajući krokodile. Ono što zaista želim da znam je da li osoba kao što sam ja – koja je neodgovorna, nikada spremna, i obično u kolima negde ima zaboravljenu teglu sosa za pastu – može da preživi više od 24 časa sama u divljini.

Tu na scenu stupa Bruk Filips, koja se zaglavila u pustinji u blizini tromeđe zapadne Australije, južne Australije i severne teritorije. Ova četrdesetogodišnjakinja iz Maunt Gambira se vozila ka jednom udaljenom naselju sa svojom mačkom i svojim psom, kada je skrenula na pogrešnu stranu i obrela se usred nedođije, javlja Ej-Bi-Si.

Bruk se uspaničila, kao što bi se i svaki australijski mučenik uspaničio, i stukla je svu svoju vodu još prve večeri. "Nisam mogla da dišem, i pomislila sam, Ništa neće biti u redu, niko me neće naći", priseća se ona. Odvrnula je klimu dok joj nije nestalo goriva, a posle toga je pokušala da prekrije prozore peškirima, da bi se sklonila od surove pustinjske vrućine. A onda, kako je dan odmicao, počela je da razmišlja o tome kako da preživi.

Bruk je pokušala da jede krekere, ali su joj usta bila isuviše suva. S toga je preusmerila svoju pažnju na tečnije namirnice koje je imala pri ruci. Njen inventar zvuči kao spisak stavki koje poseduje svako ko deli kuću sa cimerima: sos za pastu, kokos krem, paradajz u konzervi, sok od limuna, kao i sok na razblaživanje. Bruk je sve to pojela i popila. Čak je i iscedila vodu iz rezervoara za pranje prozora, i popila i to. A onda je, šestog dana u pustinji, pila i svoju mokraću.

"Pretpostavljam da me je to spasilo", kaže ona. "Razmišljala sam kako peuzimam očajničke mere, i niko se neće pojaviti u ovoj zabiti... sedela sam u kolima i razmišljala: ako moram da preživim još jedan dan, jednostavno ne znam da li ću uspeti."

Uspela je, naravno – delom i zbog toga što su njeni primetili da je nema i pokrenuli potragu po zemlji i vazduhu, u koju je bilo uključeno 12 policajaca, i oko 20 sugrađana. Ali takođe i zbog toga što je preživljavala na malim porcijama sosa za pastu, krekera, soka na razblaživanje i mokraće, u okolini koja je tokom proteklog meseca uzela sedam života. I zbog toga je ova priča o opstanku istinski inspirativna.

Uprkos očekivanjima, i njeni pas i mačka su takođe preživeli nedaću. Ber Grils bi bez razmišljanja od njih već drugog dana napravio pečenje.

Reklame