Studenti u Beogradu o sumanutim idejama za odlaganje ispita

Nisi bio student ako ti nije falio bar još jedan dan da spremiš neki ispit. A ako nisi ni razmišljao o tome kako bi bilo dobro da se neka "viša sila" pobrine za to odlaganje, nisi ljudsko biće krhke prirode.

Ipak, jedna majka je rešila da sama bude ta viša sila i da preuzme sudbinu sina studenta u svoje ruke, tako što je lažno prijavila bombu na Medicinskom fakultetu. Ona je to uradila kako bi zbog eventualne evakuacije, njen sin dobio na vremenu da prikupi potpise profesora i stekao mogućnost da prijavi ispit. Za mene, lično, je ova keva heroj koja se bori protiv nakaradnog sistema obrazovanja, lude birokratije po Bolonji, koja je sama sebi cilj, a ne da studenti steknu kvalitetnije znanje.

Ipak, većina nas smo obični smrtnici, koji, koliko god nam bilo mrsko, moramo da na vreme sve obavimo i izađemo na taj super-stresni događaj u našim životima - ispit.

Možda zbog ove neustrašive keve, koja ne preza ni od policije, ni od uprave fakulteta je jasno da se studenti često više plaše roditelja, nego profesora. Nekada samo želimo da ih ne razočaramo. Zbog toga smo ponekad bili u iskušenju da smislimo neke ludačke stvari kako bismo izbegli ispit sudnjeg dana.

Hipohondrija, bolest najmilija

U srednjoj školi sam barem jednom mesečno ozbiljno razmišljala da lažno prijavim bombu, ali nikada to nisam uradila. Fakultet sam shvatila malo ozbiljnije pa mi to nije padalo na pamet. Na fakultetu te profesori ne jure ako ne dođeš na ispit i ne moraš da se cimaš ako ih vidiš u hodniku, pa je s te strane mnogo drugačije. Više sam morala da izmišljam stvari kako bih sama sebi opravdala bežanje sa ispita. Tako ubedim sebe da sam užasno bolesna i iscrpljena i da nema šanse da preživim put do fakulteta. Bila sam u stanju da se danima razvlačim i ne izlazim iz kreveta kada me pritisnu obaveze na faksu.

Ana, 23 godine, sociologija

Saučesništvo u lažnom prelomu

Uvek sam bila previše isparanoisana da bih napravila tako neku situaciju za sebe da odložim ispit. Ipak, posredno sam učestvovala u jednoj takvoj akciji sa drugaricom, koja je bila mnogo luda. Uglavnom, smislila je da dođe na dan ispita sa rukom u zavoju, jer je šatro polomila. Ja sam učestvovala tako što sam joj previjala ruku i više sam se ja tresla, nego ona da će profesorka da je provali. I onda, pošto smo posle ispitnog roka imale predavanja kod te profesorke, još mesec dana sam joj previjala nepostojeći prelom u wc-u pre predavanja. A za sam ispit, profesorka joj je poverovala, jer je bila mica dobrica, i rekla da može da odgovara za nedelju dana ako želi, dok sam ja crvenela zbog laži, a drugarica glumila facu u bolu krajnje iskarikirano.

Anastasija, 27, istorija umetnosti

Keteringom i cvećem do cilja

Iskreno, nisam nikad maštala o odlaganju ispita. Gledam da izađem uvek spremna na ispit jer ne želim da se nerviram i nemam snage za to. Mada, kad su u pitanjiu usmeni ispiti, kolege i ja smo imali ideju da angažujemo neki ketering i cvećare kako bi oraspoložili profesore kojima ocenjivanje u najvećoj meri zavisi od raspoloženja. To je dobri stari fazon - učini nešto dobro drugom i ako ne tražiš odmah, bar očekuj da će imati moralnu podsvesnu potrebu da ti se oduži. Nažalost, unapred znam da za neke predmete ovo ne pali…

Milica, 24 godine, Farmaceutski fakultet

Savršena operacija

Iako me bije glas da sam mangup, što se faksa tiče, veliki sam štreber i baš se ložim na ovo što studiram. Kapiram da kad bih hteo da pomerim ispit da bih igrao na kartu iskrenosti, jer mi to uglavnom za sve u životu prolazi, pa ako profesor kaže "Pejkoviću, ne može", onda kul, šta ću. E sad, da me baš nešto muka natera, pa da moram da smišljam nešto, verovatno bi to bila neka hitna operacija. Mislim da bi najbolje bilo slepo crevo. To pod jedan, nije vidljivo, pod dva, nije tako retko i pod tri, ne vidi se ispod odeće.

Nikola, 25, softverski inženjering

Razbijanje lažnih mitova

Nikad se nisam nešto mnogo stresirala za ispite – ako spremim izađem, ako ne, mrzelo me da se cimam do fakulteta da probam sreću. Ipak, bila mi je malo frka od roditelja. Pošto su se, kad sam bila na drugoj godini i oni preselili u Beograd, živela sam sa njima, pa sam morala da redovno izlazim na ispite. Sećam se da mi je za jedan ispit bilo toliko mučno da se cimam da idem na fakultet, pa nisam mogla ništa pametnije da smislim od toga, nego da rano ujutru ustanem pre njih i da pojedem živ krompir. Mnogo sam se smorila, jer sam shvatila da je to samo mit da dobiješ temperatutu od živog krompira. Morala sam da izađem na ispit i padnem.

Ivana, 25 godina, istorija umetnosti

Fetiš na saobraćajke

Jednom smo nas trojica smislili priču da zovemo fakultet pred ispit i da kažemo da zovemo iz bolnice, da su profesorovu ženu udarila kola. Nisam baš siguran da li bismo to realizovali, ali sva sreća, ortak, koji je bio najrazumniji, shvatio je da bi to bila baš hevi priča, pa smo odustali. A drugog profesora smo jednom iscimali, sledeće godine, kad je ulazio na ispit, rekli smo da nam se čini da mu je neko udario auto. Ne znam u čemu je fora sa tima saobraćajkama, ali ništa nismo dobili, osim 15 minuta lufta.

Goran, 29 godina, Pravni fakultet

Zašto nam uvek "fali jedan dan" za spremanje ispita

Studenti u Beogradu (opet) nezadovoljni zbog neispunjenih obećanja

Zašto studenti u Beogradu toliko vole da idu u čitaonice