Godine 2012. gledao sam TV reportažu o libanskim žrtvama Titanika – objavljen na stogodišnjicu tragedije. Tada sam po prvi put čuo da je na brodu uopšte bilo Arapa. U potrazi za informacijama, uputio sam se na Encyclopedia Titanica – iscrpnu onlajn bazu podataka čiji je cilj da dokumentuje živote svih ljudi koji su pošli na kobno putovanje Titanika.Našao sam dosta ispovesti putnika sa Bliskog istoka, ali pominjao se samo jedan Egipćanin: Hamad Hasab.
Reklame
Sajt je navodio samo ime; ništa drugo nije bilo poznato o njemu ili njegovoj porodici. Zato sam odlučio da lično uđem u trag Egipćaninu koji je putovao najpoznatijim tragično potonulim brodom na svetu. Ne bi trebalo da vas iznenadi što se zadatak pokazao težim nego što sam očekivao.U zvaničnim egipatskim arhivama potražio sam ime ovog putnika, u nadi da ću naići na izvode iz tadašnjih matičnih knjiga rođenih ili umrlih. Mesecima sam iščitavao novinske zapise iz perioda neposredno pre i posle putovanja Titanika. Čak sam proveravao i da li je izvesni Hamad Hasab možda poslao telegram dok je brod tonuo. Nisam našao ništa.Moji kontakti su nagađali da su ljudi iz Enciklopedije Titanik nepravilno zapisali ime ovog putnika, pa stoga tražim čoveka koji nikad nije postojao; sa vremenom sam im poverovao. Ipak, ime mi je bilo jedini trag. Naišao na izvesnog Hamada Hasaba, prijatelja američkog biznismena po imenu Henri Harper, čiji je deda osnovao kompaniju danas poznatu kao HarperCollins. Harper je bio jedan od sedam stotina preživelih putnika. Kontaktirao sam njegovu porodicu, ali niko od njih nije zna ništa ni o kakvom Hasabu.Posle tog razočaranja, znao sam da više nemam kud. Za kraj, objavio sam rezultate neuspešne trogodišnje istrage u jednom egipatskom listu. Nedugo potom, kontaktirala me je osoba koja je tvrdila da je u srodstvu sa Hasabom. Rekla mi je da porodica nije baš voljna da govori za medije, ali pošto sam joj objasnio svoje namere, uputila me je na Hasabove unuke – Anmara i Seraga El Dina, od kojih je mlađi imao sedamdeset godina.
Reklame
Njih dvojica zvučala su sasvim dobro upoznati sa dedinim životom i putovanjem, iako je mestimično bilo kontradikcija. Kroz svedočenja i dokumentaciju, uspeo sam da sastavim priču o Hamadu Hasabu, putniku koji je preživeo potonuće Titanika – dobio sam i jedinu njegovu fotografiju, snimljenu pred sam kraj života.Porodica kaže da su Hasaba na putovanje pozvali Henri i Mira Harper, u znak zahvalnosti za gostoprimstvo koje im je on ukazao prilikom posete Kairu – bio im je prevodilac i vodič.Hasab je putovao u prvoj klasi, ali je navodno izbegavao da komunicira sa ostalim putnicima, čak ni sa „prelepim mladim ženama koje su mu se obraćale," kaže Anmar. Na brodu su ga zvali „Misteriozni“.Pošto su udarili u ledeni breg, navodno je Hasab slučajno čuo članove posade kako razgovaraju o činjenici da brod definitivno tone. Požurio je da o tome obavesti svoje prijatelje, pa su se njih troje odmah toplo obukli, uzeli psa Harperovih po imenu San, i zaputili ka čamcu za spasavanje broj tri.Porodična legenda tvrdi da je Hasab na svojim plećima nosio Henrija i Miru, ubacio ih u čamac, skočio za njima i lično presekao konopce kako bi izbegao najezdu užasnutih putnika koja je sledila. Zato je čamac otplovio tek napola pun, pa su Hasab i bračni par Harper uspeli da se spasu.
Rukom pisana razglednica kojom je Hasab porodici javio da je preživeo.
Tri dana pošto je Titanik potonuo, Hasabova porodica dobila je ručno pisanu poruku kojom ih je obavestio da je dobro. Ipak, tek tri godine kasnije se vratio kući. Niko ne zna kako je proveo taj period; o tome nije bio spreman da priča, pa su sa vremenom prestali da ga pitaju – smatrali su da ćuti zbog traume izazvan udesom.Pošto sam sve ovo otkrio, kontaktirao sam sajt Encyclopedia Titanica kako bih upotpunio HHasabovu priču. Iznenadilo me je koliko su rado primili te informacije. Kažu da im je, uprkos svim naporima, veoma teško da pribave podatke o putnicima poreklom sa Bliskog istoka. Izveštaj je nešto kasnije bio objavljen na sajtu, i sada me zvanično navode kao izvor informacija o Hamadu Hasabu i njegovom putovanju Titanikom. Ponosan sam na svoj skromni udeo u toj priči.Članak je prvobitno objavljen na VICE Arabia