Višestruki uzastopni udarci dugačkom sekirom po glavi. Glava jeste pod limenim šlemom, ali je glava. Bučna publika, prvi red deca ispod tinejdžerske dobi. Iza stariji, roditelji. Uzvici su: “polomi, raspali….” i slični.
Ovako je izgledao, sada već tradicionalni, viteški festival "Just out - Manasija“ koji se tokom vikenda dešavao u Despotovcu kao proslave 600 godina manastira Manasije. Ove godine, nekoliko na festivalu je učestvovalo nekoliko stotina vitezova iz Srbije i mnogih zemalja sveta: od Hrvatske, preko Nemačke, Rusije i Švedske i Irana. Tokom vikenda, nastupali su pred desetinama hiljada ljudi.
Reklame
Prvi utisak je da je prošlost veoma dobro rekreirana: scenografija i kositimi su veoma dobri. Svi prisutni, kako učesnici tako i posetioci su jako dobro raspoloženi, nekada egzaltirani, sigurni da su na pravom mestu.
Drugi utisak koji se nameće je odnos ovog festivala i sveta u kome se dešava. Globalna regresija i traženje ključa za budućnost u izmišljenoj prošlosti, svođenje egzistencije na jednostavne identitete: muškarci se tuku, žene ih poje i neguju, šiju. Promovisanje kolektiviteta: porodica, nacija, crkva. Do duše, posle svake borbe, učesnici se izljube.
Takođe, ironije međusobnih nelogičnosti između festivala i stvarnog sveta je bilo nemoguće izbeći. Na završnom defileu pred nekoliko hiljada ljudi podno Manasije, posle programa (govor, muzika itd) sa temom Kosova "koje ne damo, koje ćemo vratiti, koje je naše", aplauz, mlak ali ipak aplauz, dobiju i vitezovi iz Hrvatske.
Pogledajte još fotografija ispod.
