Quantcast

Od prevelikog truda da budeš srećan bi mogao da se osetiš posrano

To je kao spavanje – što mu više težiš, više ti izmiče.

Markham Heid

Ovo je teško danas zamisliti, ali pre samo dve decenije, polje pozitivne psihologije je bilo daleko od mejnstrima. Više istraživača i kliničara je fokusiralo svoju energiju na mentalne bolesti i na identifikovanje negativnih oblika ponašanja ili obrazaca poremećaja koji pothranjuju poremećaje.

Sve to se promenilo 1998, kada je ugledni psiholog sa Univerziteta u Pensilvaniji, Martin Seligman, za temu svojih predavanja tokom semestra odredio pozitivnu psihologiju, kao predsednik američkog Udruženja psihologa. Od tada, na hiljade akademskih radova, knjiga za rad na poboljšanju sebe, i TED diskusija se bavilo temom sreće – i kako je najbolje dostići. OD 2012. godine, Ujedinjene Nacije su uvele Izveštaj o sreći u svetu, koji prati „stanje sreće na globalnom nivou“.

Za Amerikance – ljude kojima je potraga za srećom jedan od osnovnih principa utemeljenih u Deklaraciji o nezavisnosti – težnja za srećom je i legitimna i prirodna. Tu postoji samo jedan problem: nemamo dobre dokaze da smeštanje sreće na vrh liste prioriteta čoveka čini srećnim. Šta više, istraživanja pokazuju da potraga za srećom može da bude sjajan način da sebe zapravo učiniš nesrećnim.

Jedna studija iz 2011. otkrila je da težnja za srećom može da bude „samoporažavajuća“, i da je navođenje ljudi da vrednuju sreću sjajan način da počnu da se osećaju posrano. Nakon što su podelili ispitanike u dve grupe, istraživači su jednoj grupi su govorili da su „srećniji ljudi u stanju da dožive trenutak, da je veća verovatnoća da će biti uspešniji, zdravi i popularni“. Posle toga, grupa koja je navođena ka sreći je manje pozitivno reagovala na zabavne aktivnosti, i osećala se gore nakon nekih blago stresnih. „Što više ljudi vrednuju sreću“, zaključili su autori studije, „Veća je verovatnoća da će doživeti razočaranje“.

Tokom slične studije iz 2014, istraživači su otkrili da potraga za srećom može da uveća rizik od pojave depresije. Kako? „Dok ljudi tragaju za srećom, može da se dogodi da počnu da prate svoj napredak u postizanju tog cilja, što može da umanji njihovu sposobnost da zaista dostignu sreću“, kaže Bret Ford, prva autorka te studije i asistentkinja profesora na Univerzitetu u Torontu.

Drugim rečima, nije potraga za srećom ono što je problem. Proveravanje da li se osećamo srećnima ili ne je ono što nam pogoršava raspoloženje (U odlomku knjige čija je koautorka, ona citira američkog filozofa Erika Hofera, koji je rekao da je „Potraga za srećom je jedan od ključnih izvora nesreće“.) Sve ovo ukazuje na to da što više hodamo unaokolo razmišljajući o nivoima svoje sreće i kako je dostići, manja je verovatnoća da ćemo se zaista osećati srećno.

Čak i način na koji definišemo sreću može da nas optereti. Većina nas srećnu osobu zamišlja kao nekoga ispunjenog pozitivnošću i optimizmom. Ali studija objavljena ranije ove godine otkriva da prihvatanja „ispravnih“ emocija, ili emocija koje odgovaraju situaciji – čak i negativnih emocija, kao što su strah i tuga – pre izaziva sreću nego pokušaji da stalno osećamo prijatne emocije.

„Svi smo povremeno tužni, anksiozni ili ljuti“, kaže autorka studije, Maja Tamir, asistentkinja profesora psihologije na Hebrejskom univerzitetu u Izraelu. „Ako naučimo da prihvatimo te emocije i uvidimo njihovu vrednost, veća je verovatnoća da ćemo generalno biti srećniji“.

„Postoji mnogo različitih validnih definicija sreće“, dodaje Lana Katalino, asistentkinja profesora psihologije na koledžu Skrips u Kaliforniji. Katalino se slaže da pokušaj da maksimizujemo sreću od trenutka do trenutka može da nam se „obije o glavu“. Ali ona je takođe objavila rezultate istraživanja koji pokazuju da „davanje prioriteta pozitivnosti“ – ili pokušaj da se dan osmisli oko stvari koje nas čine srećnima – može da pospeši našu dobrobit.

Da, ovo je trenutak kada se vraćamo postulatu samopomoći da možeš da preeduzmeš nešto da bi bio srećniji. I svi stručnjaci koje smo do sada citirali kažu da je to moguće. U isti mah, verovanje da se razmišljanje i težnja ka većoj sreći isplate je diskutabilno. Na kraju krajeva, možda bi moglo da pomogne da o sreći razmišljamo na isti način kao o snu; postoje koraci koji se mogu preduzeti da se i jedno i drugo poboljša, ali mnogo razmišljanja o tome nije jedan od tih koraka.

„Prihvatiti svoje emocije i ne posvetiti se nijednom posebnom emotivnom cilju, pa čak ni sreći“, kaže Ford, „Može da bude efikasan put ka većoj dobrobiti“.

Još na VICE.com:

Stručnjak za anksioznost objašnjava kako da poraziš i poniziš napade panike

So Sad Today daje savete o pušenju kite i životu

Jedan dan u životu mog mozga