Marihuana bi mogla da odigra ogromnu ulogu u lečenju virusa HIV-a

Predugo je izvođenje legitimnog istraživanja o medicinskim svojstvima marihuane bilo maltene nemoguće. Izvan domašaja lekara i naučnika zbog preterano revnosne DEA, vutra se i dalje kod federalnih vlasti klasifikuje kao Droga prvog stepena prema Zakonu o kontrolisanim supstancama — što je najstroža moguća kategorija. To otežava finansiranje i pristup federalno legalnom kanabisu istraživačke klase; čak i u državama u kojima je marihuana legalna, studije o ovoj drogi i dalje moraju da odobre mnogobrojni odbori, a uzorci moraju da se nabavljaju iz jedine laboratorije u zemlji koja ima odobrenje da vas snabdeva marihuanom istraživačke klase.

Ipak, nastalo je jedno novo uzavrelo polje istraživača koje želi da istraži medicinska svojstva ove biljke. Kanabis je pokazao velik potencijal u lečenju od adikcije, PTSP-a, hroničnih bolova, bolesti mozga i pregršt drugih zdravstvenih stanja — a trenutno postoji nada sa zadrškom da bi vutra mogla da bude korisna u lečenju virusa HIV-a tako što će pomoći blokiranje ulaska virusa HIV-a u ćelije, smanjiti hronične upale i sprečiti neurokognitivne poremećaje koji mogu da nastanu kao posledice infekcije od virusa HIV-a.

Robert L. Kuk, profesor epidemiologije na Univerzitetu u Floridi, nedavno je najavio da sprovodi studiju nad 400 ljudi kako bi proučio dejstvo marihuane na onima koji žive sa HIV-om. Petogodišnja studija vredna 3,2 miliona dolara smatra se najvećom ove vrste i baviće se ne samo dejstvom marihuane na mozak HIV-pacijenata, već i pitanjem da li droga može da suzbije virus. Kuk će takođe izmeriti konkretnu količinu marihuane koju konzumiraju ili uvlače učesnici, kao i količinu THC-a i kanabinoida u tim dozama — za šta kaže da drugi istraživači nisu bili u stanju da urade.

Kuk je za VICE pričao o tome kako marihuana funkcioniše na ćelijskom nivou, zašto je Florida zanimljivo mesto za istraživanje vutre i kako izgleda istraživati ovu biljku usred aktivnih napora DEA-a da blokira dvadesetak drugih medicinskih zahteva za proučavanje marihuane.

VICE: Kako ste se prvi put zainteresovali za dejstvo marihuane na ljude koji žive sa HIV-om?
Robert L. Kuk: Ja sam lekar opšte prakse i sve vreme viđam pacijente sa virusom HIV-a. Želeo sam da saznam koji tip marihuane da im preporučim — da li da je moji pacijenti uvlače u pluća, unose u obliku hrane ili da li da im preporučim neku određenu vrstu? Nisu postojali podaci o tome zašto bi neka konkretna vrsta možda imala jače lekovito dejstvo na nekoga sa HIV-om od neke druge i zato sam pokrenuo ovaj projekat.

U studiji možemo da uporedimo ljude koji je koriste svakodnevno sa onima koji je koriste povremeno. Uradićemo toksikološke analize urina da bismo razlučili šta se tačno nalazi u marihuani, jer nam je većina ljudi rekla da dobija kesicu par puta mesečno, tako da verovatno ne znaju šta tačno dobijaju.

U idealnom pogledu, na kraju studije ćemo moći da kažemo: "Vidi ti to, većina ljudi koji je koristi protiv bolova, koristi je na određeni način." Ili da je većina ljudi koji je koristi kako bi im pomogla kod stresa koristi prema nekom drugom tačno određenom obrascu.

Istovremeno vas zanima i dejstvo THC-a na virus i njegove simptome, zar ne?
Video sam neke veoma zanimljive podatke koji su se bavili time koliko je virusa u krvi ljudi bilo pre nego što su krenuli da se leče antiretroviralima. Istraživanje je pokazalo da su oni koji su koristili marihuanu imali manju količinu virusa u krvi u poređenju sa onima koji nisu koristili marihuanu. Kad postoji manja količina virusa to je dobra stvar. Ali nisam video nikakve kliničke testove koji se bave direktnim dejstvom THC-a na virus. Takođe, nemamo mnogo istraživanja koja porede samo THC sa THC-om i CBD-om kod ljudi sa HIV-om.

Isto tako, pokušavamo da izmerimo upalnu reakciju na marihuanu na mnogo kontrolisaniji način nego u prethodnim studijama.

Utvrđivanje koliko se ljudi tačno pridržavaju uzimanja lekova takođe je važno. Jedan od razloga zašto bi marihuana mogla da utiče na HIV jeste behavioralni; stereotipni scenario kaže da neko ko koristi marihuanu postaje manje motivisan — sedi na kauču, gleda TV i ne uzima lekove na vreme. Nisam siguran da je to istina, ali ćemo to svakako istražiti.

Možete li mi reći nešto više o tome kako THC, hemijsko jedinjenje u kanabisu, funkcioniše na ćelijskom nivou?
THC gotovo isključivo gađa receptore CB1, kanabinoidne receptore locirane po čitavom telu. Od toga se ljudi osećaju naduvano ili neuravnoteženo, a utiče i na njihovo kratkoročno pamćenje. Receptori CB1, pored toga što se nalaze u mozgu, nalaze se i u mnogim našim imunim ćelijama. Postoji 100 različitih kanabinoida u marihuani, a oni koji gađaju ovaj receptor čini se da potiskuju upale. Farmaceutska industrija zaista se trudi da stvori sintetičke ekvivalente THC-u ili CBD-u koji će gađati te receptore.
Ali nisam video previše istraživanja koja direktno porede THC i CBD kad su u pitanju ova klinička dejstva. Iako lično verujem da je verovatnije da THC dovodi do iskustva naduvanosti, a da je CB2 skloniji tome da leči upale, teško je znati kako se to odražava na suzbijanje bola. Znate, ako se ljudi osećaju bolje, da li je to zato što je bol stvarno umanjen ili su samo naduvani pa ih više nije briga?

Neki ljudi su takođe uzbuđeni zbog činjenice da iako antiretrovirali ne mogu da pređu barijeru krv-mozak, jedinjenja u travi mogu — i usput smanje upalu.
Jeste, to je veoma uzbudljivo. Znate, uglavnom možemo da kontrolišemo virus putem lekova, ali ljudi sa HIV-om i dalje stare malo brže; oni i dalje dobijaju srčane bolesti četiri do pet godina ranije, a mnogi misle da je to zbog hroničnih upala. Dakle, proizvod koji bi pomogao da se kontrolišu upalni procesi sasvim sigurno bi pomogao da ljudi žive duže, srećnije živote.

Šta Floridu čini tako važnim mestom za ovo istraživanje?
Jedna od deset osoba sa HIV-om trenutno živi na Floridi. Mi imamo najviše novih infekcija u zemlji. Florida takođe ima stariju populaciju i mnogo ljudi koji koriste marihuanu po prvi put imaju preko 50 godina. Imamo i mnogo etničke raznolikosti, što nam pomaže da imamo uzorak predstavnika ljudi koji bi mogli da žive i na drugim mestima.

Intervju je skraćen i prošao redakturu da bi bio jasniji.

Pratite Stivena Bluma na Tviteru.

JOŠ NA VICE.COM:

Kada si stariji, HIV pozitivan, poliamoran i slobodan

Kada si stariji, HIV pozitivan, poliamoran i slobodan

Najveća legalna farma marihuane u nemačkom atomskom skloništu