Isprobala sam sve skupe i fensi lekove za mamurluk

Internet je bizaran i po tome što drži polu-trajnu evidenciju svih vaših mentalnih stanja. Uzmite na primer ovaj članak sa VICE dot com-a iz februara 2016. godine o odnosu novinara prema alkoholu u kojem sam izjavila: "S izuzetkom povremenog odvaljivanja čisto radi opuštanja, pijem samo par čaša alkohola." Rekla sam i: "Možda kad budem bila bogata i slavna, vratiću se povraćanju svojih želudačnih sokova po automobilu. Sve do tad, ništa." Premotajmo sad do jula 2017. godine. Možda još nisam postala bogata i slavna, ali sam se opustila na svom redovnom zaposlenju koje me plaća britanskim funtama, moje mentalno zdravlje bolje je nego što je ikad bilo i solo sam. Spojite sve te faktore i razumećete zašto se smejem činjenici da sam ikad izgovorila reči: "par čaša alkohola". Mogu da pijem rame uz rame sa svakim muškarcem, sve dok ovaj ne padne pod sto. Potpuno sam se predala zagrljaju 2017. godine, tzv. Letu odvaljivanja.

Moj lek za mamurluk toliko je dobar da bi trebalo da ga patentiram. Ne, iskreno, recite mi slobodno ako imate nešto bolje od sledeće formule: vrlo jaka crna kafa, banana, alka-selcer i tri paracetamola. Kasnije tokom dana: dijetalna koka-kola il' dve, a onda, što je pre moguće, još jedno alkoholno piće a da ne delujem kao alkoholičar. Sve to vreme: što više vode.

Međutim, nemam pristup svim lekovima za mamurluk ovog sveta svakog četvrtka ujutro. Možda je savršeni buržoaski lek za mamurluk prosto plutati u bazenu na krovu Šordič Hausa dok pijuckaš jedan Bladi Meri za drugim. U pokušaju da vidim može li novac stvarno da mi kupi sreću i testiram da li bilo šta može da nadmaši moju sopstvenu dobitnu formulu, isprobala sam neke preporučene favorite "profesionalaca u gradu".

INFUZIJA BUKVALNO U VENU

Mamurluk

Posle Glastonberija, da bih vam dočarala živopisnu tapiseriju svog mentalnog stanja, moram da vam kažem da sam ridala zbog sledećih stvari, brzo i redom: povraćanje u prazno nad mojom prljavom ve-ce šoljom ; slušanje pesme "Hero" od Foo Fightersa na putu do Mekdonaldsa, pauziranje pesme u pokušaju da naglo prestanem s plakanjem, što je samo pogoršalo stvar; rušenje pomada i losiona sa mog ormarića; boravak u skučenoj tuš kabini i omanja egzistencijalna kriza koja je prerasla u vlažni napad panike nakon što se moj um na trenutak pozabavio idejom da ljudska bića sama dolaze na ovaj svet i napuštaju ga isto tako; moja omiljena radnica iz Preta, vesela žena srednjih godina sa sjajem za usne, koja mi se majčinski smeši i zove me "dušo"; pufnaste životinje. Bila sam toliko očajna da sam imala osećaj kako mi neko isisava dušu na čmar. Prilično sam zabrinuta da sam pokvarila mozak i sada je, kao uz pomoć skretnice koju je povukao nekakav zli bandit, voz povezanih sinapsi pošao na divlje putovanje po mom cerebralnom korteksu, a na tom putu kriju se samo duboka depresija i ludilo. Slomljena sam. Istinski patim.

Lek

'Šta si to uradila sebi na Glastonberiju?'

Dva ljubazna čoveka u bolničkim uniformama iz službe The IV League – kao Ivy League samo za infuzije (IV), shvatate? – stigli su u našu kancelariju noseći gomilu opreme. Još dve dobrovoljke čule su za ponudu skupog i brzog lečenja i pridružile mi se. Sedela sam tamo i pričala ljudima šta sam sve unela u svoje telo, a oni su samo klimali glavom naizgled ne osuđujući me i uradili temeljan pregled svih mojih životnih funkcija. Kad su doktori zabili igle u naša tela, ponovo sam osetila nagon za povraćanjem.

"Ovo je terevenka", rekla je jedna od žena koja se dobrovoljno prijavila, Siena. "Ne, nije", odgovorio je čovek, povezavši moju infuziju sa priručnim stalkom za infuziju napravljenim od postolja za lampu. "Ovo je anti-terevenka."

Infuzija je sadržala paracetamol, ketorolak, ondansetron i Hartmanov rastvor. Sve te stvari trebalo je da me rehidriraju, deluju na mene anti-inflamatorno i zaustave moje nagone za povraćanjem. Iako nisu mogli da mi obećaju da ću prestati da plačem, jesu pomenuli da će mi, ako se budem osećala fizički bolje, to i mentalno pomoći. Osećala sam kako mi venama kola rastvor poput gela za tuširanje Natural Source Mint. Kesa je bila ogromna i nisam mislila da sva ta tečnost može da stane u moje smežurano telo, ali jeste stala.

Na kraju su uspeli da dodaju i magnezijum, nekako. Nisam sasvim sigurna, jer sam bila zauzeta pravljenjem Instagram storija. Odjednom sam osetila kako me nešto peče u prsima. "Je li normalno osećati se kao da će vam se otvoriti grudi i feniks će izaći na njih?", pitala sam svog čoveka. "Jeste", uveravao me je on. "Toliko si u nedostatku sa vitaminima i mineralima."

Dobro, ali da li je radilo posao?

Samozadovoljstvo koje sam osećala zbog dobijanja privatnog tretmana od lekara na smeni, u sopstveno radno vreme, pomoglo mi je da budem malo manje tužna. Dobila sam čak i sjajne reakcije na svoje Instagram storije. Ali magija se desila tek sledećeg jutra. Probudila sam se – i dalje krajnje depresivna, bien sûr – ali bez glavobolje i mučnine. Štaviše, osećala sam se fizički bolje nego dugo vremena unazad. Da imam 100 funti za bacanje na ovo nekoliko put nedeljno, sigurno bih to uradila. 9/10.

HEMSLI + HEMSLI ZELENI SMUTI, UGALJ, KORA DRVETA I DRUGA NEVESELA ZDRAVA HRANA

Mamurluk

Uvek za sebe misliš da nećeš postati ona vrsta luzera koji polu-redovno pije sam, a onda čim trepneš već si popila četiri piva gledajući epizodu za epizodom Peep Show-a, ispalivši momka za izlazak koji te sada verovatno potajno mrzi jer si zaboravila da moraš da ostaneš kod kuće do dva ujutro da bi pustila unutra mlađeg brata, koji se upravo vratio iz Litvanije, gde se prvi put sreo sa devojkom koju je pronašao preko World of Warcraft-a. Budiš se kraj oznojenog osamnaestogodišnjaka sa mamurlukom koji deluje nezasluženo i dotični mamurluk raste nakon što te brat udari u sisu jer si ga slučajno pitala za letonske običaje, prosto pobrkavši jednu istočnoevropsku zemlju sa drugom. Potom odlaziš na terapiju i provodiš sat vremena trudeći se da ne zaplačeš, što je maltene gore za mamurluk nego da si sve ispustila iz sebe. Ovo je mamurluk začinjen osećajem sramote.

Lek

Sve može da se nađe u "Selfridžisu" – u prevodu, u "Debenhamsu" za Torijevce. Sada možete da uživate u čaši nezašećerenog šampanjca i malo kimčija sa strane, dok kupujete Le Creuset ovalnu posudu i "Hugo Bos" školski ruksak za malog Džimija, zato što su sestre Hemsli otvorile kafić u okviru prodavnice, odgovarajuće nazvan Hemsli + Hemsli.

Očekivala sam da će sve biti vegansko, tako da ću biti namirena, ali ispostavilo se da nije bilo mnogo toga što sam mogla da uzmem. Odlučila sam se za "Go to Green" smudi, 'granolu od heljde sa svežim britanskim bobicama' i 'late sa aktivnim ugljem'. Svi oko mene bili su, naravno, osunčani, vitki, lepi i verovatno nisu patili od mamurluka koji su morali da leče. Ova hrana nije bila namenjena meni, ali sam je svejedno unela u sebe.

Smuti je bio dobar – baš kao gusto tečno povrće – nisam imala na šta da se požalim. Ne znam kako su uspeli da postignu da granola ima ukus plesnive oljuštene kore drveta, ali pretpostavljam da se tako nešto desi kad hrana zapravo nema ničeg u sebi. Taj sivi late, međutim? Bolesno, bolesno, bolesno. Kad je stigao, izgledao je kao krčag pun srebrnog gela za flomastere. Dala sam Ruširi, našoj stažistkinji, da ga proba, a ona je poskočila kad ga je liznula. "Baš neobična senzacija…", promrmljala je zureći u daljinu. "Stalno očekuješ ukus, ali tu… nema ničega." Srknula sam i ja i potvrdila – postoji tekstura, ali nema apsolutno nikakvog opipljivog ukusa, mirisa, niti osećaja. Veštičja posla. Posle toga, osećala sam se sito jer sam britanski uslovljena da moram da pojedem sve sa tanjira, čak i kad je hrana odurna a vaše telo jedva može fizički da je primi – NAROČITO kad ste za to platili dvadeset i kusur funti – a opet sam imala osećaj kao da ništa nisam jela. Nije bilo nikakvog naknadnog ukusa, nikakve radosti, nikakve topline.

Dobro, ali da li je radilo posao?

Da biste stigli do kafića Hemsli + Hemsli, morate da prođete kroz veoma skup odeljak za bikinije i donji veš; sasvim sigurno podsvesni trik za prebacivanje u svet velnesa iz Alise u zemlji čuda, malo blage predigre pre nego što vam urade fisting sa kokosovim brašnom. Od toga mi je mamurluk bio samo još gori, a sve je bilo još više pojačano ambijentom kafića koji deluje kao minimalistički avionski salon sa pop muzikom za liftove. Izašla sam osećajući tek blagu jezu da sam izgubila račun za svu tu heljdu i da neću moći posle da ga refundiram. Besplatna voda koju sam pila za stolom bila je verovatno najefikasnija u isterivanju mojih greha. Ne, ovo je stil života, to nije lek za mamurluk. 2/10.

DAN U SPA CENTRU U VELSU

Mamurluk

Ako možeš, zamisli jedan od najtoplijih dana u godini i samo da bi se osećala još gore, umesto vozne karte, kupiš autobusku kartu od Kardifa do Londona u vreme špica u petak predveče. Stižeš na autobusku stanicu Viktorija, oko tebe su skrhana, zadihana tela, a raspoloženje je slično onom na Titaniku kad su svi krenuli da se otimaju za čamce za spasavanje. Posle svega nekoliko minuta, videla si čoveka kako neprijatno snažno udara dete po dupetu, nekoga ko se s iščekivanjem naginje nad improvizovanu kesu za povraćanje, mnogo zloslutnih plastičnih činija koje prete svakakvim mirisima jednom kad uđeš u autobus. Kad stigneš u Kardif pet sati kasnije i posle mnogo gužve u saobraćaju, dočekuje te porodica koja ti bez pitanja sipa nekoliko velikih čaša proseka. Ne prestaješ da tučeš po punim čašama proseka zato što ti tetka govori da ima toga još mnogo, mnogo više. Ekstremno se odvaljuješ za svega dva sata i upuštaš se u žestoku svađu sa rođenom majkom. Odlaziš u krevet mamurna. Budiš se, sasvim očekivano, sa ustima kao da si lizala mačku i glavom koja se raspada od bolova.

Lek

Srećom, u Kardifu sam išla radi dana u spa centru za 21. rođendan moje rođake. Prilično sam sigurna da sve Slobodne žene to rade nakon noći ludog provoda. Toliko je vruće u kafiću-čekaonici-prodavnici poklona da skoro uspevam da se ispovraćam samoj sebi u usta kad pomirišem mirišljavu sveću, tako da to nije dobar početak. Ali čim se presvučem u bademantil i hotelske papuče, odvode me u " cwtch", za koji mi moja velška rođaka kaže da ne postoji bukvalan prevod, već znači nešto kao "bezbedan prostor/spokoj/uteha". Uz treperava svetla i muziku koja liči na saundtrek za The BFG, cwtch nije toliko daleko od osećaja povratka u matericu. Pijuckam late od lešnika i osećam kako se mirim s apstraktnim mislima o smrti. Tako znam da mamurluk ne mora da bude baš potpuno loša stvar.

Nažalost, nisam mogla da koristim saunu i sobu za parenje zato što mi je od vreline pripala muka, ali sam zato uradila masažu lica. Zaspala sam posle svega nekoliko minuta kad je žena počela da mi miluje prsa i ramena, toliko sam bila umorna, toliko željna intime i tešenja. Probudila sam se sat kasnije, ugrejana i oznojena, ukočenog vrata i sa dvostruko jačom glavoboljom. "Pij mnogo vode", rekla mi je ona. I jesam. Osećala sam se malo bolje. Ponovo, je li sve to bukvalno samo od vode?

Dobro, ali da li je radilo posao?

Vratila sam se u fazon, klateći se na The Killers dok sviraju "The Man" sa pivom u ruci svega nekoliko sati kasnije. 7/10.

"LIMONATA" SAN PELEGRINO i FENSI URME

Mamurluk

Ova tura alkoholisanja započela je solo posetom bioskopu. Da li se računa da piješ sama ako si okružena desetinama ljudi, koji mogu a ne moraju da budu dovoljno kompatibilni s tobom da ti budu prijatelji u nekom drugom životu. Ne ohrabrujte me. S pićem sam nastavila kod kuće i jedno treba da vam bude jasno, izreka "pivo potom vino, probudiš se fino" čista je fikcija. Ovaj mamurluk deluje kao sporogoreća kulminacija čitavih nedelja i meseci raskalašnog života. Pomalo sam tužna. Pomalo beživotna. Muči me tupa glavobolja. Istovremeni imam utisak da ništa neću moći da jedem danima i razmišljam o tome da pojedem sve živo.

Lek

Svaki Torijevac kog sam ikad u životu srela obožavao je da prinese usnama tu limenku žutu kao kanarinac i plavu kao nebo i kaže: "Ovo je IZVRSNO". Svaka osoba koja živi u drugom stanu roditelja u Londonu složiće gadljivu facu na limenku dijetalne kole, govoreći vam da nije ni za prineti "san pelegrinu". "Oh, moj BOŽE", zaklinju se u mini-marketu dok ste oboje mamurni, a vi ste posegnuli za liltom. "Za mamurluk nema ništa bolje od limonate. Kunem ti se." San Pelegrino "limonata" veoma je zašećerena limunada, ušminkani 7UP. U njoj ima veštačkog zaslađivača na lopate, ali zato što je reklama za nju prijatna – maltene kao za pivo, zapravo – i može se naći u Vejtrouzu, ali ne uvek i u Tesku, bogatuni misle da nije kao druga gazirana pića. "Limonata" je baš precenjena, ja da vam kažem. Ali pošto sam shvatila da je svi Torijevci smatraju lekom za mamurluk, kupila sam jednu limenku. Sećam se da je devojka sa mog univerziteta čiji je otac izumeo nešto veoma, veoma slavno – neću vam reći šta, verovatno nije etički – uvek kupovala neke fensi urme kad god je pila stari dobri "grej gus". I tako sam otišla u prodavnicu zdrave hrane i tamo kupila stvarno skupe urme.

Limonata je užasna. Urme su užasne – lepljive, vlaknaste, zbunjujući mali gadovi s mnogo čvorića pored semenki, za koje nikad nisam sasvim sigurna da li treba da ih progutam. Savršeno sladunjava dopuna tom ionako sladunjavom piću.

Dobro, ali da li je radilo posao?

Naravno da nije. 1/10.

Ništa neće nadmašiti moj sopstveni lek za mamurluk. Ništa od ovih skupocenih aktivnosti nije mu ni prismrdelo. Osvajači Centralnog Londona sa hipotekom – zadržite svoju finansijsku sigurnost, zadržite svoju stabilnost, zadržite svoj Soho Haus i svoj "san pelegrino", zato što imam "pret" filter kafu od 99 penija i bananu na poslu koju dobijam besplatno. I zaista, posle svega, kad se sve sabere i oduzme, mogu da kažem da sam samo obično govno od čoveka, s pulsirajućom glavoboljom i neosnovanom grižom savesti, baš kao i svi vi.

@hannahrosewens

Još na VICE.com:

Najgore pijanstvo ljudi iz Srbije u šest reči

Pili smo najjeftinija pića da se podsetimo koliko je loše

Koliko je loše kad nabiješ prst u grlo posle pijanstva