Vodič kroz trezni deo sprskog hardkora: samo strejt edž Srbina spasava

Koja vam je prva asocijacija kada za nekog kažu da je panker? Čitanka za 4. razred osnovne škole daje sledeću definiciju: Panker – onaj koji pripada muzičkom pank stilu i posebnom stilu oblačenja i ponašanja: ružnog, prljavog, napadnog. Na sve ovo se može dodati još koješta, uglavnom u negativnom kontekstu, što je samo po sebi najgori stereotip o pankerima. Donekle su za takvu sliku krivi i sami pripadnici ove supkulture tako da im preostaje samo da kusaju ono što su sami zakuvali.

Sa druge strane, pravi poznavaoci pank scene znaju da postoje brojne nijanse i da nije sve crno-belo. Naprotiv, ima toliko podvrsta i podgrupa, da ih je teško pohvatati i popamtiti. Jedna od takvih je i strejtedž (straight edge) podgrupa koja predstavlja svojevrsni antipod gore opisanim pankerima. Kada čujete šta oni „zagovaraju" pre ćete pomisliti da su neki monasi umešali prste, nego da su ti likovi deo pank scene. Dakle, strejtedžeri (skraćeno – strejteri) ne puše, ne koriste alkohol, droge, izbegavaju upotrebu mesa - vegeterijanci su, ili vegani - a i promiskuitetan seks je pod znakom pitanja, odnosno upražnjava se sa osobom koju voliš, umesto što ideš okolo i naskačeš na sve što hoda.

Ima tu još ponešto, ali ovo su najvažnija „pravila" ove supkulture, životne filozofije ili pokreta. Upravo oko tumačenja ovog pojma se vodi polemika i u među samim strejterima.

- Na izvestan način strejtedž jeste životna filozofija jer ima neka striktna pravila, a ujedno i muzički pokret koji se vrti oko tih istih pravila, zdravog tela i duha. Za mene je strejtedžuvek bio lična stvar – govori Marko Ilić, frontmen nekada kultnog beogradskog benda To live for. On kaže da mu nije padalo na pamet da "drvi ljudima kako da žive svoj život", kao što ni onima koji nisu bili strejt nije bilo bitno što on ne pije, ne duva i sve što ide uz to.

Sa njim je saglasan i Zaviša, pevač novosadskog hardcore benda Become as one i predstavnik mlađe generacije strejtera.

- Ja ne smatram da je 'SxE' (skraćenica za strejt edž) najbolji izbor za svakoga i od prvog dana ga posmatram kao lični izbor i nešto za šta mislim da utiče pozitivno na moj život i na odluke koje donosim. Nametanje bilo koje ideologije drugima je u startu apsurd i ne vidim nikakvu poentu u tome. Stoga, najpribližnije kako bih ga definisao jeste kao neka vrsta filozofiije o kojoj se možeš interesovati ali koju ne moraš praktikovati - smatra Zaviša.

Istu ideju, promene na ličnom planu i pravilno moralno i etičko posmatranje sveta, imao je na umu i Ijan Makej, pevač bendova Minor Threat i Fugazi, koji je pesmom Straight edge i započeo čitav pokret u predgrađima Vašingtona. Upravo se iz vašingtonskog predgrađa priča proširila na ostatak SAD, a onda je sve prešlo i sa ove strane Atlantika. Konačno, virus kodnog imena 'SxE' stigao je i do naših prostora.

Najveći uspon ove scene desio se sredinom devedesetih godina prošlog veka, pa je vrlo interesantno da se ovakav pravac primio na jednom prostoru koji je moralno, etički i duhovno potpuno zapusteo. Sa jedne strane, ulicama su hodale hiljade zombiranih klinaca navučenih na jeftinu i dostupnu drogu, dok su na drugoj malobrojni strejteri provodili turbulentne dane trezno. Koliko je njima bilo teško da trezveno posmatraju šta se događa oko njih, znaju samo oni.

- Definitivno se može reći da je bio trend za mnoge, ali i potreba da se pripada negde u teškim vremenima. Iskreno, jako je dobro što su tadašnji mladi ljudi izabrali baš 'SxE'. Bar nisu pošli putem većine, koji su 'decedesetih postali kriminalci ili ovisnici o raznim, tada, jako jeftinim i dostupnim supstancama - govori Aca Čojs, prvoborac srpske hardcore scene. Kao prvoborac ispratio je mnoge generacije, te kaže da poznaje mnogo tih ljudi kojima je strejt edže zapravo "pomogao da danas postanu uspešni, dobri i odgovorni roditelji, ali i savesni ljudi koji misle svojom glavom."

Ovde je važno je napomenuti da su i pre devedesetih strejteri bili prisutni na prostoru SFRJ. Čak su imali sreće da ih poseti jedan od najvažnijih strejtedž bendova - Youth of today, koji su 1989. godine na evropskoj turneji zajedno sa Lethal Agression, posetili Zagreb, a sudeći po posteru sa turneje bilo je prevdiđeno da sviraju i u Sarajevu.

- Ja sam bukirao taj koncert, ali se ne sećam mnogo toga. Ne samo zato što je prošlo skoro 30 godina, već i zbog toga što smo na toj turneji svirali svaki dan, gotovo tri meseca, bez prekida – kaže Rej Kapo, pevač YOT-a o zagrebačkom koncertu.

Dakle, 'SxE' virus se počeo širiti početkom devedesetih ali nije bilo lako dolaziti do novih informacija. Ne samo o tome, već uopšte o bilo kakvim trendovima unutar alternativne ili nezavisne scene. Ne zaboravite da su tada na snazi bile sankcije, ratovi u okruženju su se širili poput požara, svakodnevna inflacija je potpuno paralisala kupovnu moć i da ne nabrajam više. Ali, vanredne situacije iziskuju vanredne mere pa se vrlo brzo uspostavila crna berza, ne samo osnovnih životnih namirnica (čitaj: cigare i gorivo), već i kad je reč o muzici.

- Odrastao sam vrlo skromno u poređenju sa velikom većinom tadašnjih prijatelja i samim tim mi je interesovanje da potrošim novac kog realno ni nemam na opijate ili alkohol izgledala kao budalaština. Umesto toga novac smo trošili na žice, točkove za skejt, kablove za gitare, probe po studijima - kaže Aref Zaabi, koji se sa strejt edžom prvi put sreo kada je imao 17 godina. Tada je bio mlađani panker, a danas je član pank rok benda Doghouse.

- Muziku sam uglavnom dobijao od drugara, a pošto nisam skupljao fanzine niti čitao, preko prijatelja sam sakupljao relevantne informacije – priseća se Aref.

Sličnu sudbinu su imali gotovo svi klinci koji su stupali na hardkor pank scenu, pa je Arefovo iskustvo vrlo blisko i Rajkovom, veteranom beogradske scene.

- Generalno, u to doba se teško dolazilo do informacija, a i one koje smo dobijali su bile veoma škrte. Tako da se sve svodilo na razgovor sa drugima, lično ili putem pošte. Pazi, govorimo o vremenu kad je interent bio samo misao za nas u Srbiji a i u regionu, kad su poštari, ako im se sviđa kako izgleda paket, pakovali to u svoje torbe, ili veoma profesionalno "savijali" pakete sa pločama kako bi ih spakovali u poštansko sanduče – priča mi Radomir Janković.

"Pank pošta" je sasvim dobro funkcionisala tih godina tako da je 'SxE' uzeo maha i vrlo brzo su se formirali bendovi širom Beograda, ali i u ostatku Srbije. Jedan od fenomena hardkor scene devedesetih godina je i njena decentralizacija. Koncerti, bendovi, fanzini, distribucije i sve ostalo što čini jednu scenu više nisu bili rezervisani samo za velike gradske centre, već su i manji gradovi, pa čak i sela, dobijajli mogućnost da se pokažu. Tako se 'SxE' ekipe, između ostalih, pojavljuju u Smederevu, Smederevskoj Palanci, Kraljevu. Dragan Stepanović Mačak, pank veteran iz Smederevske Palanke sa višedecenijskim strejt stažom, dobro pamti dan kada je postao strejter.

- Strejter sam postao 13. februara 1994. godine. Ja sam za strejtere znao i pre, preko Smederevaca sam skontao tu priču. Upoznali smo se na Srebrnom jezeru, kao pankeri, pa smo se skontali. Meni je to sve bilo super, pre svega mi je bila super muzika - priseća se Mačak kako je jedno vreme "počeo mnogo da se odvaljuje, te se jedno jutro probudio i zapitao se gde sve to vodi."

- Tada odlučim da postanem strejter, odem u školu i kažem drugu, "Postao sam strejter", a on meni kao "Maaa ajde ne seri". Nakon škole odemo do drugog ortaka i on krene da mota spravu, ali ja ipak odbijem – veli Mačak.

Smederevci, koje Mačak pominje, su po svemu sudeći među prvima počeli da furaju strejtedž priču u Srbiji. Prema rečima Miloša Necića, strejtera iz Smederava sa 25-godišnjim stažom, sve se to dešavalo početkom devedesetih godina prošlog veka, sasvim spontano i slučajno.

- Mislilo se da je ploča koja je pokrenula sve u Smederevu bila od benda 7 Seconds – Walk together, rock together. Ali nije! Gile, smederevski stariji panker, mi je rekao da su oni kao klinci slušali The Exploited ili Sex Pistolse, a kada je Crv, jedan od od njegovih ortaka, otišao kod babe u Pariz neki lik mu je prodao 12'' ploču Youth of today – Can't close my eyes - objašnjava Miloš.

Kada se Crv vratio kući, on i ekipa su počeli sa preslušavanjem i prevođenjem tekstova pesama sa engleskog kako bi skapirali o čemu se tu radi, kaže Miloš.

- Tako su njih trojica postali verovatno jedni od prvih strejtera u Srbiji, a zasigurno prvi u Smederevu. To je bilo 1990/91. godine - tvrdi Miloš.

Mnogi kritičari 'SxE' scene tvrde da je sve to bio samo jedan običan trend, što je donekle istina, jer je od velike grupe klinaca koji se su se ložili na priču, jedva nekolicina njih ostala verna mladalačkim idealima. Da je u pitanju trend, svedoči i činjenica da su mladi strejteri sredinom devedesetih prihvatili i uplitanje Hare Krišne, kada je nastalo nešto što je nazvano Krišna core.

Naime, Rej, pevač YOT-a, postao je sledbenik Hare Krišne, dobio je novo ime Ragunath, te su za njim pojurili i klinci širom sveta. Kud svi Turci, tu i mali Mujo, pa su i neki od srpskih strejtera počeli da ispovedaju novu veru. Tako su nastala dva ključna benda za ovaj pravac u Srba – beogradski Austerity i novosadski Strive For More.

- Od malih nogu sam vozio skejt dok su drugi igrali fudbal, slušao punk još u petom razredu osnovne škole, a drugi pop. Zatim sam postao 'SxE' sa X na rukama i još me je Krišna filozofija počela zanimati u srednjoj školi dok su dizelaši harali ulicama. Strive For More je nastao tačno kada je Krišna core bio popularan. Bio je zamišljen kao prvi novosadki 'SxE' bend, ali pošto nas je u isto vreme zainteresovala duhovnost, bili smo i Krišna core – kaže Miladin Murari iz benda Strive For More.

I Aref Zaabi se priseća svog iskustva iz "Krišna" perioda.

- Godine 1995. Cobe i ja izlazimo iz Stonewall-a i pravimo Austerity sa Đošićem i Pandžom. Cobe i Pandža su dosta visili u Krišninom hramu pa sam i ja tamo sa njima počeo da dolazim. Sve vreme sam očekivao da me neko spopadne ili drogira, spreman da se pobijem, kako me je i okolina upozoravala da može da se desi. Umesto toga, dobio sam pevanje, šalu i super ukusnu hranu – kaže Aref.

Na svu sreću, ova Krišna faza nije dugo trajala, ali ni sam 'SxE' pokret koji poput ostatka hardkor pank scene, nije preživeo bombardovanja Srbije 1999. godine. Veliki broj bendova se ugasio, a malobrojni su nastavili da, u skladu sa strejterskim evergrin hitom "Flame still burns", prenose štafetu 'SxE' mladosti. Danas je najbrojnija ekipa je u Novom Sadu, okupljena oko Rebuild kolektiva, koji svake godine, pored gomile manjih koncerata, organizuje i takozvani "Edge day".

Zamišljen je kao godišnje okupljanje preostalih strejtera sa ovih prostora, ali im se naravno pridružuju i ne-strejteri, jer bi u suprotnom na samom koncertu bilo dvadesetak ljudi. Za Novi Sad je trenutno vezana i verovatno najpoznatija strejterka i vizuelna umetnica – Andrijana Vešović a.k.a Zombijana Bones. Za razliku od sveta gde mnoge zvezde rok muzike slede ovu životnu filozofiju, poput Moby-ja ili pevača AFI-ja Dejvija Havoka, kod nas se knjiga svela na slovo Z. Interesantno je da ona u svojim radovima na jedan suptilan način promoviše ovu ideju, a da često njeni fanovi toga nisu ni svesni.

- Iksevi se mogu videti na svakom crtežu ako se obrati pažnja. To je dio mog života, a ja crtam većinu stvari koje su se desile u mom životu. Više puta su me pitali zašto X na rukama skoro svakog karaktera i slično, ali super je dok pitaju. Svaki put kad imam priliku ja to istaknem i objasnim šta je strejt edž, onima koje to interesuje - kaže Zombijana.

Iskustva su različita, pa nekada naiđe i na nerazumevanje jer, kako kaže, ljudi kada čuju kakve je filozofija u pitanju obično misle da je povezano sa religijom ili im jednostavno nije jasno zašto neko bira da ni pivo ne pije.

- Jako puno omladine prati šta radim, možda nekog od njih počne da interesuje tako nešto. I veganstvo i 'SxE' i sve u šta vjerujem će se uvjek naći na listi stvari za koje ću da iskoristim svoj veliki broj pratilaca da raširim ideju – kaže ona.

Sumnjam da će baš svi pohrliti i početi da praktikuju zdrav način života, jer ipak je ovo Srbija - zemlja u kojoj devojke vole momke koji mirišu na rakiju, a i ko je lud da se odrekne pečenja i pragnjeta. Ono što se strejterima najviše zamera je upravo "propovedanje" i instistiranje da se prestane sa konzumiranjem opojnih sredstava.

A pošto smo utvrdili da je biti strejt edže lični izbor, strejteri će najbolje moći da se izbore sa predrasudama ako jednostavno puste "normalne" ljude da nastave sa praktikovanjem uobičajenih radnji.

Još na VICE.com:

Pitali smo ljude zašto su odlučili da se skinu sa svega

Kako je zabavljati se sa nekim ko je trezan dok ti i dalje piješ

Ostavio sam piće da me ne bi ubilo