Od čega su svi bežali u spotovima elektronske muzike iz devedesetih?

Iako često kriminalno zapostavljamo Fluke u razgovorima o “dobrim starim danima” elektronske muzike devedesetih, njihov spot za “Bullet” je zapravo iznenađujuće suzdržan u mnogo čemu. U to doba, većina spotova za elektronsku muziku se uglavnom sastojaka od apstraktnih vizuelizacija ili mutnih snimaka rejvera u prevelikim majicama, ali u drugoj polovini decenije, počeli su da dobijaju drugačiji oblik. Umesto istripovanih vizuelizacija, spotovi su postali više nalik kratkim akcionim filmovima u kojima svi nose kul cvikere za sunce, trče naokolo sa misterioznim tašnama i pokušavaju da pobegnu od zlotvora. Naravno, nije baš svaki spot pratio tačno taj šablon, ali toliko njih je imalo neki element jurnjave, snimljen stilizovano kinematično, tako da deluje i kao visoko-energičan i kao nakrcan akcijom. Zamislite da su Matriks preuzeli rejveri i ekipa filma Hakeri. Nešto na taj fazon.

Pogledajte samo spot The Chemical Brothers za singl iz 1997. “Block Rockin’ Beats,” u režiji Nika Džofeja i Dominika Holija, koji rade pod imenom Dom & Nic. Video je postigao veliki krosover uspeh i vrteli su ga do besomučnosti, i mada u njemu nema cvikera za sunce ni tašni, zaplet se vrti oko tipa i ribe koje jure agenti dok oni pokušavaju da se sakriju u klubu. Spot za “Keep Hope Alive” od Crystal Method isto ispunjava sve kriterijume pošto sadrži inserte iz akcionog filma The Replacement Killers.

Na kraju, članovi Crystal Methoda Ken Džordan i SkottKirkland beže od glumca Denija Treha, koji gostuje kao progonitelj koji nosi cvikere za sunce i voli da maltretira klabere. Verovatno ne iznenađuje podatak da je spot režirao Dag Liman, koji je posle režirao tehno-akcione filmove kao što je Go iz 1999. i akciono-akcione filmove kao što je Bornov identitet.

Ipak, verovatno najbolji primer je klasik Praga Khana, “Injected with a Poison”, pošto za stvar postoje dva spota: verzija iz 1992. i verzija iz 1998. Original je tipičan klupski video iz ranih devedesetih, sa puno vizuelnih efekata, strobova i obilnim prebacivanjem kose s jedne na drugu stranu, za šta imamo zahvaliti pevačici Jade 4U. Ali kada je bend objavio remiks 1998, spot se vrteo oko, pogodili ste, žene s aktn-tašnom koju jure likovi sa cvikerima za sunce (pogledajte dole).

Ali čemu sva ta jurnjava? “Stvaranje tehno muzike nije baš fotogenično”, rekao je režiser i multimedijalni umetnik Nik Filip za Njujork tajms još 1997. Generalno, izgleda kao matorci kada ručaju – veoma dosadno. Zato što je muzika anonimnija i bezličnija, video moraš da utemeljiš na nakom vizuelnom konceptu ili ideji ili emociji koju traka evocira”.

Sa tankim bužetima i preferencijama ka vizuelnoj umetnosti, spotovi su bili jednostavni i apstraktnim. Filipov spot za “Meccano” od Sun Electric se sastojao samo od računarski animiranih mehurova koji se morfuju tri minuta, a čak i klasici stare škole kao što je DHS-ov “House of God” je bio sam skica crkve koja se vrti na crnoj pozadini. Ali andergraund tehno-art-skul scena nije mogla večno da ostane andergraund. Do kraja devedesetih bendovi kao što su The Prodigy i The Chemical Brothers su imali mnogo veći krosover potencijal i uz više publike došli su veći budžeti.

Dom & Nic, koji su za The Chemical Brothers režirali klasik “ Setting Sun”, pored već pomenutog “Block Rockin’ Beats,” rekli su mi da su počeli da koriste element “potere” iz narativnih razloga. “Struktura potere je dobra za muzički spot jer postoji početak, sredina i kraj kroz koji možeš brzo da proputuješ, a ne treba ti dijalog, jer je priča vizualna”, napisali su mi u mejlu. “Volimo filmove, a jurnjave u filmovima često imaju muzičku podlogu – tako da je bilo očigledno da će dobro čučnuti u muzički spot”.

Duo navodi Blade Runner i američki notorni zakon iz 1994. koji je kriminalizovao rejvove koji se održavaju napolju, kao inspiraciju za “Block Rockin’ Beats” i ceo taj stav protivljenja autoritetu koji prožima spot. Spotovi drugih muzičara su nastavili da se igraju s tom temom, gde biste videli “agente”, predstavljene helikopterima ili “aktn-tašnama” kako zamenjuju magične devojke iz snova. Mikro-trend je čak počeo da se preliva van žanra, a primer je “(Can’t You) Trip Like I Do” od Filtera. Do 2000, Darude “Sandstorm” je bio jedan od poslednjih koji je ispratio temu (pogledaj iznad). U spotu ženu po gradu jure dok nosi, ponovo, misteriozan ali fensi aktn tašna.

“Imam neki osećaj da je prvi na ideju da u spotu bude trčanjae došao moj prijatelj (režiser) Misko Iho”, kaže režiser Juso Sirja, koji trenutno režira Bordertown za Netflix. “Sama traka daje osećaj jurnjave, a pošto nismo imali para da uradimo pravu jurnjavu kolima, uradili smo verziju s trčanjem”.

Sirja, koji je u to vreme miksovao video projekcije u haus klubovima i režirao reklama, kaže da je inspiraciju dobio iz filma, ne iz muzičkih spotova. “Imamo čak i efekat iz Matriksa za siromašne (u “Sandstorm” spotu), kada lik leti kroz vazduh u kao nekom stop-moušn efektu”, kaže.

Ali posle “Sandstorma”, koji se izdvaja kao jedan od poslednjih i najveći među “potera” spotovima, nije bilo mnogo drugih. Do 2000. Je delovalo kao da se trend završio i pre nego što je počeo. Kako je elektronska muzika ulazila u novu eru, scena je negde napravila pogrešno skretanje i sve kul iz devedesetih je nestalo u navali JNCO pantalona i majica sa smajlijima.

“Lako je sada gledati unazad na to vreme i primetiti dominantan stil, pokret i estetiku”, kažu mi u emailu Dom & Nic. “U to vreme smo sve smišljali u hodu, dobacivali ideje jedan drugome i upijalu muzičku i kulturnu klimu… Svako video koji smo napravili je trebalo da odražava i pojačava muziku. Ništa više, ništa manje”.

Iako bi bilo lako zaključiti da je sve ovo bio samo jedan iščašen trenutak u istoriji elektronske muzike, Avant Burl (ko-kreator MTV Amp, emisije o koja je išla na MTVu od 1996. do 2001) kaže da trend “potere” nije bio samo prolazni fenomen, nego je oduvek bio deo scene. “(To je) zato što su stvari uvek u pokretu”, objašnjava mi. “Neko trči ka nečemu, neko beži od nečega. Neko pokušava da dopre do nečega ili uradi nešto… Mislim da je to oduvek bio deo jezika (elektronske muzike) zato što bez pokreta nema kretanja”, dodaje. “A i scena jurnjave je uvek kul da se pusti na televiziji uveče”.

S time moram da se složim.

Članak je prvobitno objavljen na VICE UK.