Kako je “hypebeast“ u ranim tridesetim zamenio hipstera

Jeste li u skorije vreme priuštili sebi par nabudženih patika? Ili pažljivo nekoliko hidratantnih maskica, seruma i nežnu eksfolirajuću kiselinu poslednji put kada ste bili marmuni? Da li vas interesuje TOG rejting, broj čvorova, čisto dekorativne posudice i vuneni jastučići?? Ukoliko je odgovor da, hej! Postoji velika verovatnoća da ste deo najnovijeg menswear/lifestyle trenda koji je evoluirao iz hipstera.

Vidite, hipsteri su mrtvi već dugo. Ovih dana, dešava se da ugledna brokerska kompanija u svojim reklamama ljude koji voze skutere naziva hipsterima. Ipak, ta reč danas ne znači previše. Sve te nekadašnje kupce naočara sa rožnatim okvirom čudnog oblika sada je zameno jedan noviji fenomen: hyperbeast u svojim ranim tridesetim koji kupuje u prodavnici zdrave hrane, gotivi dizajn enterijera i skupe sveće, i koji ima sporedni nalog u banci i/ili veoma dobro skriven dug koji se samo nagomilava.

Verovatno ste ih primetili. Ima ih u vašoj kancelariji, nose svoje pale nude Adidas Ozweegos (one koje izgledaju kao Yeezys, samo za sirotinju) sa nebrendiranom Supreme majicom i širokim laganim radničkim pantalonama. Možda živite sa nekim takvim, ili izlazite sa osobom ovog tipa - u tom slučaju ste verovatno edukovani kada se radi o sledeće tri stvari: skejtborder Blondi Mekoj, japanski streetwear brend Beams, organski sapuni.

Ovi likovi nisu isti kao hypebeast-deca koja okružuju tržne centre u redovima. Njih zapravo nije briga za trendove kada se radi o garderobi - osim ukoliko ona nije deo dugoročnog investicionog plana koji je baziran na preprodaji istih tih popularnih odevnih komada; osoba koju možemo nazvati hypebeast u ranim tridesetim ne bi ni za živu glavu dozvolila da bude viđena u javnosti kako nosi bilo šta što podseća na duks koji bi nosio taj dvanaestogodišnjak koji je posvećen čekanju u redu ispred omiljene prodavnice. Niti žele da potroše svoje vreme na pretragu po vebsajtovima za kupovinu. Oni ipak jesu isti oni hipsteri koji su onda pre deset godina. Ipak, to je bilo nekad, a danas će rado dati svoje pare na Aries duksericu sa kapuljačom.

Za razliku od hipstera iz niže srednje klase koji i nije imao preterano jake šanse da napreduje sa pozicije barmena, asistenta u prodavnici ili recepcionera, hyperbeast u svojim ranim tridesetim je izgleda uznaprodovao. Ili makar tako izgleda kada skrolujete kroz njegov tajmlajn na Instagramu i primetite da je sa kupovine Vansica jednom godišnje prešao na nov par Air Max patika svakog meseca. Ipak, onda, dok listate kroz svako putovanje do Bruklina, Berlina ili Barselone da su oduvek imali problema sa finansijama - samo što to sada ne pokazuju.

Ipak, da ne grešimo dušu, hyperbeast u ranim tridesetim je vrlo očigledno pripadnik same srednje klase. Kako bi inače sebi mogao da prijušti da radi neplaćenu praksu u marketingu već, kao, dve godine? U pitanju je povlašćeni položaj u društvenom poretku koji im je pomogao da se domognu interesantnih, kreativnih uloga kao dobro plaćenih marketing kreativaca, video producenata ili biznis magnata, koji bi lako mogli da bacaju keš u bilo kom baru koji je trenutno u trendu (pozdrav malim pržionicama kafe u blizini železničkih mostova!).

I ovo nije loše. To što si imao para ili imaš para te ne čini suštinski zlim. To jednostavno znači da, ukoliko si hyperbeast u svojim ranim tridesetim, to verovatno znači da si odrastao u finansijski stabilnom okruženju – onom koje je odigralo važnu ulogu u tome da kreneš ka finansijski sigurnoj budućnosti, gde je moguće biti na kul radnom mestu i trošiti višak novca na luksuznu odeću za skejtere umesto na Mont Blanc naliv-pera i kožne cipele. A ukoliko niste toliko zainteresovani za bezbednost, onda verovatno spadate u retku vrstu među svim tim Norse Project kaputima.

A ukoliko se setimo da je reč hipster bila korišćena i kao uvreda, čak i u okviru te iste subkulture (kao što stouneri sprdaju vegane, i obratno, na primer), biti hyperbeast u svojim ranim tridesetima je nešto što se samo poželeti može. Razmislite o tome: ni jedna osoba u četvrtoj deceniji svog života ne želi da juri Starbaks po Evropi ili da jede gotova jela za pripremu u mikrotalasnoj. To je smeće. Ono što je prava priča je jesti svake nedelje u drugom fensi restoranu u kome ti hranu serviraju u komično malenim porcijama, a i dalje ne otići u minus pre kraja meseca.

I nije sve ovo sporedni proizvod odrastanja. Sve je više onih za koje bi moglo da se smatra da su hyperbeast u svojim ranim tridesetim, a u pitanju je novi fenomen - skoro kao nova podgrupa društvene klase koja bi, pre dvadeset godina, bila skućena sa decom i hipotekom umesto što vuče belo u veceu bara-koji-služi-i-hranu-a-posle-11-postaje-klub, dok u pozadini vrti koji god DJ da je unajmljen to veče kako bi obezbedio odgovarajući vajb svim tim ljudima koji jedu suši.

Iako su verovatno posećivali nu-rejvove u toku tih davnih dana, a i dalje znaju sve reči pesme “Homecoming”, ove likove više nije briga za muziku. Nije im u radaru, kao što je nekada bila. Oni će se postarati da skontate da ne slušaju nijednu popularnu plejlistu, ali ako ih dovoljno isforsirate, verovatno će se izjasniti da im se više dopada HBO serija Succession nego Gajls Piterson, ili štagod.

Ovi ikovi bi nekada davno u ovim godinama već uveliko bili ćale nekome, umesto što su neka vrsta dosadne ne-baš-odrasle osobe sa dugoročnim problemima sa drogama. A ovo poslednje je zapravo najkontroverznija stvar povezana sa njima. Za razliku od hipstera, hyperbeast u svojim ranim tridesetim i nema preterano šta da kaže: ništa kontroverzno, ništa što pomera granice, ništa umetnički. O njima neće biti pisane retrospektive, kao što su sve one knjige i mimovi, ali i viralne pesme bile pisane o hipsterima. Neće biti ni dokumentarnog videa.

Sve u svemu, hyperbeast u svojim ranim tridesetim je proizvod ukrštanja trenutno popularnog stila oblačenja i bukvalnog procesa starenja onih koji su u svojim tinejdžerskim godinama bili oni koji su želeli da furaju skejtborder stil. Oni su ono što se desi kada jedna generacija odraste, ali nastavi da živi u istom onom kraju gde su živeli dok su imali dvadeset i nešto. To su gentrifikacija i kapitalizam spojeni u jednu sojinu sveću sa mirisom mošusa koja košta dve i po hiljade dinara, prodata na mestu koje je nekada bukvalno bilo deo kanalizacionog sistema. To su bukvalno te proklete nabudžene patike.

@ryanbassil

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK.