Quantcast
Droga

Žao nam je, razvaljivanje vam neće pomoći kada ste bolesni

Razbijanje mitova o blagodetima drogiranja pod gripom.

Hannah Ewens

Hannah Ewens

Fotografija: age fotostock / Alamy Stock Photo

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE UK.

Svi mi imamo nekog prijatelja koji tvrdi da je izaći i razvaliti se savršen lek kada izgleda kao da ćeš da se razboliš. „Blagodeti razvaljivanja" je tema o kojoj se raspravlja na mestima određenim za pušenje, na kaučima na afterima, na forumima na Reditu i Fejsbuk grupama za suzbijanje štete, sa generalnom idejom da mnogo alkohola i droge nekako može da izleči telo od prehlade ili gripa. Da ćeš se sutradan možda probuditi osećajući se usrano, ali što je važnije, više nećeš biti bolestan.

Pitala sam članove jedne grupe na Fejsbuku šta misle o toj ideji, i dobila sam različite odgovore, ali veliki broj njih je za to imao samo reči hvale:

„Mnogo puta sam kada sam bio bolestan kao đavo uzeo liniju ketamina, i odmah posle toga sam bio kao nov.“

„Mnogo puta sam izašao žešće prehlađen, ili tako nešto, a to bi posle nekako nestalo.“

„Osećao sam se tako posrano pre pijanke, danima mi nije bilo dobro kada me je jedan ortak pozvao da dođem kod njega. Uzeo sam par magičnih bombonica, i bio sam kao nov. Moći pijanke.“

Ali da li time što se razvališ učiniš bilo šta drugo, osim što odložiš neizbežno? Kada truješ telo raznim otrovima, sigurno će ti na duže staze biti mnogo gore.

Lekari od pre 200 godina se možda ne bi s tim složili. Laudanum – opijum pomešan s vinom ili vodom – su zvali „aspirinom 19. veka“, i korišćen je u viktorijanskoj engleskoj za lečenje svakakvih bolesti, od kašlja do nesanice. Heroin je nekada reklamiran kao zamena za morfijum za umirivanje bolova, a između 1880. i 1920, farmaceuti su savetovali uzimanje kokaina za ublažavanje mučnine tokom trudnoće, kao i za lečenje zubobolje. Vašim bakama su možda savetovali da piju topli grog kada im je bilo loše.

Naravno, medicina je malo uznapredovala od doba kada smo siročad slali kroz dimnjake. Ali neki od rekreativnih korisnika droge sa kojima sam razgovarala nisu potpuno isključili ideju da su veoma loše stvari zapravo dobre za nas. Itekako su zastupali maglovitu ideju da će ti droge „očistiti“ sistem.

„Jednom sam kašljala skoro mesec dana, a onda sam uzela neke pilule, i kašalj je prestao“, kaže Ejpril*. „Od tada su mi se dešavala slične stvari, kada bih se narokala, nekako bih se ’očistila’, i uvek sam se pitala da li se to dešava i drugima“.

„Mislim da ima dosta anegdotalnih dokaza, naročito za to kada se provede vreme sa stanovitom ženskom prijateljicom „Mendi“, jer kada si prehlađen, ako provedeš veče s njom, sutra ćeš se osećati mnogo bolje“, kaže Keli* o navodno lekovitim svojstvima MDMA. „I mnoge druge stvari ti takođe daju energiju i od njih se osećaš manje umorno, i kada ih konzumiraš, može da ti bude bolje“.

„Mislim da to stvarno zavisi od čoveka“, kaže Ben*. „Zato što stimulanti kao što je MD podižu telesnu temperaturu, što obično ubije viruse ili šta sve ne, kada tvoje telo pokušava da se oporavi. Ali to može da bude mač sa dve oštrice, zato što može da ti ugrozi imuni sistem dok se oporavljaš od droge koju si uzeo. Ne mogu da kažem da mi je od nečega takvog bilo bolje. Bivao sam bolestan i ostajao sam bolestan kada sam uzimao MD“.

Mnogi drugi su istakli da nisu droge i alkohol ono što te izleči, naravno; samo privremeno učine da te nije briga za bolest.

„Po meni, ono što te vine u visine, mora i da te tresne o zemlju, u zavisnosti od supstance“, kaže moderator jedne Fejsbuk grupe za suzbijanje štete. „Neke mogu da učine da se privremeno osetiš bolje – primer bi mogao da bude kada se neko oseća grogi i umorno od bolesti, a onda uzme liniju kokaina, i par sati se oseća bolje, zahvaljujući napetosti, a kada se spusti, samo mu bude još gore nego pre. Isto može da se kaže za vutru, opiode, i druge droge“.

Stvar je u tome što su sve ovo samo teorije zasnovane na anegdotalnim dokzima. Bilo mi je potrebno profesionalno mišljenje.

Taj profesionalac, Henri Fišer, direktor politike Volterfejsa – organizacije za inovacije u politici, koja istražuje alternative sadašjnoj javnoj politci vezanoj za drogu – u suštini se samo nasmejao kada sam ga pozvala da ga pitam o „čudu razvaljivanja“. Nije me iznenadilo to što je bio spreman da rasprši taj mit.

Kada je reč o kokainu, kaže on, nema načina da odagna ili izleči prehladu. „On sužava krvne sudove, što znači da donekle širi disajne puteve i pomaže ti da dišeš, ali to je neznatno i privremeno rešenje većeg problema, zato što manje spavaš, telo ti je iscpljeno i ne bori se sa infekcijom na odgovarajući način“, kaže on. Ako uzimaš stimulanse kao što je kokain, manja je verovatnoća da ćeš nešto da pojedeš, a kada si bolestan, važno je jesti i piti odgovarajuće tečnosti“.

Što se tiče MDMA, Fišer veruje da je ideja da „preznojavanjem možeš da isteraš bolest samo „bapska priča“. „Ako imaš grip, ili tako nešto, već ti nije dobro i znojiš se“, ističe on. „Još viša temepratura nije obavezno od pomoći. Ako si u u klubu ili na rejvu, gde je vruće i zagušljivo, i već ti je loše zato što si bolestan, bićeš još podložniji zarazi drugim virusima, zato što si okružen ljudima, i ako ništa drugo, samo ćeš da napraviš sebi još veći problem“.

Ne zaboravimo ni vremenski tok večernjeg izlaska. „Kada izađeš uveče, možda je toplo, ali kada se vraćaš kući, ako je 3 ujutru, a ti si sav znojav, brzo ćeš se prehladiti i biti veoma ranjiv“.

Iako biste pomislili da je to prilično očigledno – droge plus bolest jednako svet bola – Henri kaže da mnogi od ovih istih argumenata mogu da se primene i na alkohol. „Možda će ti pomoći da lakše zaspiš i budeš opušteniji, sa čime se mnogo ljudi muči kada su bolesni i ceo dan leže u krevetu, ali alkohol ti svakako neće pomoći da pobediš bilo kakvu infekciju“

Fotografija: VICE

I odakle onda ovaj mit o čudu – koji je, samo razmislite, stvarno glup – potiče? Henri sugeriše da, kao prvo, podudarnost tu ima svoju ulogu – „Mnogo prehlada i gripova ionako traju samo par dana, i do trenutka kada izađeš napolje, verovatno će već proći“ – a kao drugo, psihologija razvaljivanja može da te zavara da pomisliš da ti je bolje: „Ako izađeš napolje, možda će te to razveseliti, i možda ćeš se osećati malo bolje, iako ti je loše“.

To je često kratkog daha, naravno. Endorfin i droge u tvom sistemu ne traju dugo, pre nego što moraš da se suočiš sa psihološkim, emocionalnim i fizičkim posledicama večernjeg izlaska.

„Sve to prikriva činjenicu da si bolestan, pa je manja verovatnoća da ćeš jesti voće, povrće, i uzimati dovoljno tečnosti“, kaže Henri. „Sve se svodi na tri faktora [kada izađeš]: ne odmaraš se, ne hraniš se pravilno, i ne piješ vodu, a sve to ti je potrebno da pobediš bilo kakvu bolest, bez obzira da li je u pitanju grip ili neka plućna infekcija“.

I eto, tako vam je to: čudo razvaljivanja je budalaština, kao što ste i mogli da pretpostavite. Ako izađeš dok si bolestan, na kraju će ti biti samo mnogo, mnogo gore.