Kada se neprekidno slanje poruka računa kao varanje?

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na BROADLY

Svako ko je ikada gledao neku televizijsku seriju može da vam kaže da je, kada uradiš nešto loše, izgleda najgore kada to sakriješ („Činjenica da si mi prećutao *bezazlenu aktivnost sa bivšom* znači da je još uvek voliš! Ne bih imala problem sa *bezazlenom aktivnošću* da si mi jednostavno rekaoza to."). Tajnovitost implicira krivicu. Naravno, varanje je loše, bez obzira da li ga krijemo ili ne, ali zbog ambivalentnosti naše tehnološke sadašnjosti – kada su direktne poruke, seksting i slanje emotivno intimnih sranja ljudima koji nam nisu partneri uobičajeni – definicija neverstva je nejasna. Postoji li slika dupeta koja je bezazlena, ili platonska poruka „nedostaješ mi", poslata u 2 ujutru? Smeš li svakodnevno da razmenjuješ poruke sa nekim ko ti možda jeste ili možda nije priznao da te voli, pre tri meseca, na nekoj žurci, dok ste delili pomfrit sa sirom, i zadržali se na „Mi smo u stvari samo stvarno bliski prijatelji"?

Ja kažem: da. Možda. U ovakvim slučajevima, moramo da se vodimo principima iskrenosti i komunikacije. Ako, i samo ako krijete ovu razmenu od partnera – ili znate da bi se vaš partner uznemirio kada bi sa vašeg telefona sevnula kita – onda je u pitanju varanje (Ali ako vi i vaš partner imate kul aranžman gde je seksting sa drugima način da ostane zabavno i da nastavite da flertujute – izuzetno. Obožavam to. Kapiram.). Gde je onda granica? Jedna žena u monogamnoj vezi mi je rekla da bi je veoma zabolelo kada bi saznala da njen partner redovno razmenjuje emotivno intimne poruke bez njenog znanja. To što nije znala bi bilo najgore u svemu. „Ne verujem da bih to obavezno nazvala prevarom, ali da budem iskrena, šta je varanje a šta ne, meni u ovom trenutku izgleda prilično proizvoljno", napisala mi je u mejlu. „Reći onoj drugoj osobi da postoje drugi ljudi koji su ti možda bitni i da je to nešto sa čime će morati da se nosi bi bilo dobro. Mislim da je ideja da možeš doveka da budeš emotivno intiman samo sa jednom osobom prilično ćaknuta" (Na kraju je napisala: Šaljem ti puno ljubavi (što bi, da si muško, bila prevara?!).

Pogledajte VICE film: Grešna zadovoljstva: Ljubav jednoroga u Londonu

Jedna druga žena koja je dugoj u vezi je rekla da bi „apsolutno to smatrala za prevaru", kada bi njen partner imao onlajn emotivnu vezu sa nekom drugom ženom, i kada joj ne bi rekao za to. „Ako preko društvenih mreža razgovara sa nekom devojkom, sa kojom deli interesovanja i vodi neseksualne razgovore, i kaže mi za to, ne bih se osetila ugroženom, zato što umem da budem ljubomorna i nesigurna partnerka, ali to ne bih smatrala za prevaru", kaže ona. Razgovarala bih s njim o tome, pokušala da razumem, i odatle bismo išli dalje".

„Smisao veze je po meni naći nekoga sa kime možeš da deliš, ne samo svoje telo, već i svoje emocije, nesigurnosti i odvratne navike", nastavlja ona. „Kada bih saznala da radi to sa nekim drugim i to krije od mene, srce bi mi bilo slomljeno. Ako u pitanju nije neka vrsta prevare, moj partner bi želeo da ta osoba postane deo i mog života".

Samira Salivan, instruktor za dejting u Lasting Connections, je nemilosrdna po pitanju (tajne) emotivne intimnosti sa nekim van veze. „Biti emotivno angažovan sa nekim drugim osim sa svojim partnerom je i dalje prevara", kaže ona. „Bilo da su u pitanju seksting, SMS-ovi, ili bilo koje vrste poruka, to je izigravanje poverenja i odanosti prema partneru. Poštovanje i poverenje su glavni prioriteti za zdravu vezu, i ako se oni sruše, teško ih je ponovo izgraditi".

Ali baš kao što intenzivna emotivna veza može da otvori put do fizičke prevare, i ovakva logika može da bude na klizavom terenu. Da li treba da tražimo odobrenje od partnera svaki put kada imamo smislen razgovor s nekim? Je li nerazumno želeti prijateljstva – što često ume da bude ambivalentno – koja su izdvojena od nečije duge monogamne veze?

Na kraju krajeva, iskrena veza je za svakoga drugačija. „Svi parovi bi trebalo da definišu granice svoje monogamije", kaže mi jedna prijateljica, i ja se slažem. „Jer ako to nekome ne smeta, onda nije prevara. Ako smeta, i partner to radi u tajnosti, onda jeste". Jedan prijatelj u neverovatno lepoj otvorenoj vezi se slaže s ovim. „Viđao sam slike kita na telefonu svog dečka, i nije me bilo briga, zato što nije pokušavao da ih sakrije", kaže on. „Često delimo gole slike koje nam drugi šalju. Ali možda bih se osećao drugačije da ih krije zaključane u nekom supertajnom folderu. Dokle god je iskren, ništa od tih stvari ne smatram za prevaru. Kada bi to krio od mene, preko toga ne bih mogao da pređem".

Kako neko ko baš nije u romantičnoj vezi punoj ljubavi i posvećenosti, problem varanja mi je retko prioritet u razmišljanju, osim u kontekstu Italijana koji gube fudbalske utakmice, što obično pripišem velikoj anti-italijanskoj zaveri. Da, prilično često dobijam pomalo intimne i zavodničke direktne poruke od nasumičnih muškaraca koji su – to je veoma uočljivo – u posvećenim vezama, a ponekad i vereni ili oženjeni. Bila bih šokirana kada bi njihove partnerke navijale dok mi oni šalju poruke tipa, „Javi mi ako ikada budeš došla u Tulsu J". Nikada neću zaboraviti prepisku od pre jedno tri godine na Tinderu, koja je trajala nedelju dana, sa jednim piscem komedija (U redu, znam). Bili smo veoma blizu dogovora da se vidimo, kada mi je on rekao da ima devojku koja je van grada, ali da im je veza otvorena. Kada sam ga pritisla po tom pitanju, na kraju mi je otkrio da njegova devojka ne zna da je on na Tinderu – niti da je njihova veza otvorena (Ja posedujem misterioznu sposobnost da izvlačim priznanja iz muškaraca, čak i kada me nije briga za to). On je obrisao svoj nalog na Tinderu, a ja sam vrištala u kadi. Da li je on varao? Ne bih da zvučim kao iz filma Suvišni izveštaj i predviđam zločine ljudi, ali: mislim da jeste, da. Ne samo da je postojala namera – rado bi penetrirao u mene – već je to krio i od svoje devojke, zato što je znao da pravi sranje. Ometao je pravdu time što nije bio iskren ni prema meni ni prema njoj, a to implicira krivicu.

Ovo zahteva ponavljanje: flertovanje preko aplikacija kada si u vezi nije inherentno loše. Osvrnimo se na francusku filozofiju. Simon de Bovoar, koja je svoju pedesetjednogodišnju otvorenu vezu sa Žan-Polom Sartrom nazvala „jedinim nesumnjivim uspehom u mom životu", može da nam pomogne da razumemo da ponašanje karakteristično za prevaru postaje prevara samo kada se pređu međusobno dogovorene granice. Sartr i de Bovoar su postavili parametre koji su im omogućavali da se karaju i flertuju s drugima. Ali ako te smernice nisu ugrađene u vašu vezu, ako nisu uslovi koji bi trebalo da su definisani vašim usmenim ugovorom, i potajno tražite romantičnu ili seksualnu stimulaciju, možda bi trebalo da razmislite o tome zašto ste u vezi koja zahteva neiskrenost da bi se održala. U Najboljim godinama de Bovoar otkriva oslobađajuću magiju iskrenosti – o tome da treba „priznavati partnera":

Jedna žena koja se uskoro udaje mi kaže, „Dobro pravilo postupanja bi bilo, 'Šta bi moj partner rekao kada bi ovo video'? I ako vam ta misao nije prijatna, to je loš znak". Pretpostavljam da je neformalno pravilo ovde da ne budeš tajnovito govno. Ali ovaj zakon se ne odnosi na sve. Na primer, ako masturbirate isključivo na Instagram Emili Ratajkovski, to možete da zadržite za sebe. Neke stvari bi trebalo da ostanu samo vaše.

Još na VICE:

Tajne i laži koje su nam pričali bivši

Savremeni razlozi zbog kojih nam pucaju veze

Najgore poruke raskida koje smo poslali i dobili