Velnes

Evo šta se događa sa organizmom kada tri dana ne jedeš ništa

Proučio sam dobre, loše i smrdljive efekte koje gladovanje od 72 sata ima na organizam.
20 Jul 2020, 2:12pm
Ilustracija osobe sa nožem i viljuškom u rukama
Malte Mueller / Getty

Doručak je najvažniji obrok dana. Barem su mnoge od nas tako odmalena učili. Ali sve veći broj istraživanja organizma ozbiljno podrivaju tu ideju. Gladovanje, u ovom ili onom obliku, je totalni hit, čemu može da posvedoči količina izvajanih batica na Jutjubu koji ne mogu da izdrže da ne podele svoje tajne o gladovanju, zbog kojeg su konačno preboleli onu traumu iz srednje škole.

Za neke ljude, gladovanje se svodi na preskakanje doručka.

Oni svoje gladovanje prekidaju kasnije tokom dana. Drugi se umesto toga odlučuju da preskoče večeru. Obe taktike rezultiraju u gladovanju 16/8. To znači da tokom svakog dvadesetčetvoročasovnog perioda gladuješ 16 sati, i jedeš samo u osmočasovnom periodu. Još jedna popularna varijanta je alternativni jednodnevni post, čiji pobornici obično tokom jednog dana ne unesu nijednu kaloriju, a sledećeg jedu šta god žele.

Neke od zabeleženih koristi od režima gladovanja uključuju smanjenje upala, niži nivo šećera u krvi, pa čak i produženje životnog veka – iako je ovo poslednje za sada dokazano samo kod pacova. Nije prošlo mnogo pre nego što su ljudi počeli da se pitaju da li bi duže gladovanje moglo da ima uočljivije rezultate. Trebalo bi da vas podsetim, ako razmišljate o tome da to radite, preispitajte svoje namere, pošto bilo koji produženi period dobrovoljnog presakakanja obroka može da bude znak poremećaja ishrane.

Pokušao sam da pomirim sve anegdote o gladovanju sa razgovorima koje sam vodio sa doktorima i nutricionistima, da bih shvatio šta bi moglo da se dogodi mom telu, kada bih se posvetio ovom sve popularnijem trendu unutar trenda, i 72 dva sata ne jedem ništa. Čudno, ali nisam to lično isprobao, ali na osnovu dole navedenog, možda i hoću.

Ali kasnije, i ne baš toliko.

Za mnoge od nas, preskočiti doručak nije ništa strašno, naročito kada smo zabavljeni nečim drugim i celog jutra se nalivamo crnom kafom. Međutim, ako preskočiš i ručak, do ranog popodneva, mozak će početi da vrišti da dopuniš gorivo. Naravno, ne vrišti bukvalno. Samo te tera da se ponašaš kao nervozno i dosadno malo dete, sve dok neko ne prepozna očigledne znake gladi i ne gurne ti krofnu u usta.

Nedavna studija je proučavala glad i zaključila da poremećaj homeostaze mozga može da izazove komplikovane emocionalne reakcije koje uključuju međuigru biologije, ličnosti i okoline. Ova savršena oluja govana, zajedno sa niskim nivoom energije i raspričanim stomakom može da učini preživljavanje prvog dela sedamdesetdvočasovnog posta ekstremno izazovnim.

Ali ako možeš to da izdržiš, stvari se znatno popravljaju tokom drugog ili trećeg dana. „Postepeno opadanje gladi je dobro dokumentovano u fiziološkim studijama koje pokazuju postepeno opadanje hormona grelina tokom više dana gladovanja“, kaže Džejson Fung, nefrolog iz Toronta i koautor Kompletnog vodiča za gladovanje. Grelin, objašnjava on, je hormon koji čini da osećamo glad. Luči se u većim količinama kada je nam je želudac u nerastegnutom stanju. Fung dalje objašnjava da se ublažavanje osećaja gladi tokom produženog gladovanja javlja češće.

Verovatno bi ovde trebalo da napomenem da je 72 sata mnogo kraći period nego što je potrebno da zdrava osoba umre od gladi. U uvodniku objavljenom u Britanskom medicinskom časopisu, proučavanjem prigodne literature o toj temi otkriveno je da čovek može da izdrži bez bilo kakve hrane i do 30-40 dana, pod uslovom da se adekvatno hidrira.

Kao što je Alan D. Liberson rekao za Scientific American, koliko će neko preživeti bez hrane zaista zavisi od „faktora kao što su telesna težina, genetske varijacije, druge zdravstvene odlike, i što je najvažnije, od prisustva ili odsustva dehidracije“. Međutim, od žeđi se može umreti i za samo nekoliko sati. U jednom drugom članku u Scientific American, profesor biologije na Univerzitetu Džordž Vašington, Rendal K. Paker, kaže da odrasla osoba u udobnom okruženju potencijalno može da preživi nedelju dana bez vode.

Možda će ti smrdeti iz usta

Kada Fung govori o tome da organizam koristi tvoju telesnu mast kao gorivo, on govori o ketozi. Da bi došlo do ketoze, treba prestati sa unosom goriva koje je omiljeno organizmu – glukoze – i prinuditi ga da potraži alternativu. Kada ništa ne stiže iz tvoje gubice, telo počne da cima masne ćelije da bi imalo energije.

Zbog toga se one izvajane batice toliko lože na gladovanje i ketogenično stanje u koje ih ono dovodi. Oni će ti reći da su gladovanje i ketogeneza ono što je spustilo procenat nivoa masti u njihovim telima na jednocifreni broj, a studije pokazuju da su po tom pitanju možda u pravu. Ono o čemu ne govore mnogo je da ti trbušnjaci imaju visoku cenu.

Nuspojava pretvaranja tog sala u dostupnu energiju su ketonska tela. „Jedan od načina na koje telo luči ketonska tela je putem izdisaja, zbog čega je dah slatkast i voćan“, kaže dijetetičarka iz Njujorka Ejmi Šapiro, koja donekle hvali taj zadah.

Istraživanja

su pokazala da je zadah pouzdan indikator da si prešao na režim sagorevanja masti. Ispuštaš ketonska tela preko svog daha – i miris je često dovoljno neprijatan da će te se ljudi koje isprepadaš pretnjama da ćeš zgromiti svakoga ko ti dirne jogurt kloniti iz straha da ćeš im svojim paklenim prdežima iz usta istopiti lice.

Smršaćeš

Imaj na umu, Šapiro ne smatra da je sedamdesetdvočasovno gladovanje način da ozbiljnije smršaš. „Verovatnije je da ćeš izgubiti više vode nego masti, pošto organizam prvo iskoristi zalihe glikogena, pre nego što pređe na masti“, kaže ona. „Kako ispuštaš glikogen, tako gubiš vodu, i to je obično razlog za rapidan gubitak težine. Za gubitak masti je potrebno više vremena“. Međutim, zagovornik gladovanja, Fung, se ne slaže s tim, i ostaje pri tvrdnji da se tokom perioda od 72 sata izgubi oko 700 grama masti. Iz tog razloga, on upozorava da se ljudi sa indeksom telesne masti (BMI) koji je manji od dvadeset možda izlažu riziku od neuhranjenosti. „Većina ljudi ima više masti od toga“, kaže on.

Organizam počne da funkcioniše na rezervi

Tradicionalno, gladovanje od tri dana se ne smatra za mudar potez. Šta više, u doba nestašica hrane, na to bi se verovatno gledalo kao na najveću glupost. Međutim, ako imate šta da jedete u četvrtak, a stavite katanac na frižider u ponedeljak, možda ćete zapravo poboljšati funkcionisanje svog mozga – barem prema istraživanja na glodarima.

Istraživači na Jejlu su počeli da ubrizgavaju grelin miševima, i otkrili su da se njihov učinak na testovima učenja i pamćenja uvećao za 30 procenata. U sklopu jedne druge studije na Univerzitetu Svansi u Velsu, dodavali su ovaj hormon ćelijama miša uzgojenim u laboratoriji. To je izazvalo neurogenezu, proces u kome se ćelije mozga cepaju i umnožavaju.

Kao što smo pomenuli, proizvodnja grelina jenjava nakon par dana gladovanja. U međuvremenu, želudac ga taloži u velikim količinama. Šapiro kaže da bi to mogla da bude adaptacija koja potiče iz doba kada je količina hrane često bila oskudna, i njena nabavka je jednako imala veze za kognitivnim sposobnostima koliko i sa veštinom u bacanju koplja. „Tokom doba gladi, organizam radi na održavanju dva organa, a ostali se skupljaju“, objašnjava ona – sačuvani organi su mozak i, kod muškaraca, testisi. „Ovo je biološki povezano sa neophodnošću mentalne bistrine, da bi se prebrodio period gladi, ili da bi se preživeli dugi periodi bez hrane, i nastavilo sa razmnožavanjem vrste“.

Možda ćeš imati priliku da praktikuješ promišljanje

„Za gladovanje se kaže da je mentalno, fizičko i duhovno resetovanje“, kaže dijetetičar iz Virdžinija Biča, Džim Vajt. On objašnjava da su ljudi koji su gladovali tri dana često prijavljivali da ih je to navelo da se suoče sa nagomilanim emocijama, i da su nakon okončanja gladovanja postali mentalno stabilniji. „Pored toga, oni koji gladuju nauče da cene sitnice koje možda u svakodnevnom životu uzimaju zdravo za gotovo, kao što je hladna čaša vode, ili krevet u kome mogu da prespavaju. Fokusiranjem na duhovne i mentalne veze tokom gladovanja, umesto na hranu i životne pogodnosti, možemo dostići mentalnu bistrinu“.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.