Šta sam naučila radeći u ilegalnoj kockarnici

Sve je počelo kad me je rođaka, koja je radila kao krupije, pitala da li mi treba posao. Njen tata se godinama kockao, da bi najzad odlučio da počne da sam organizuje turnire ilegalno. Bile su mu potrebne hostese. Moj ujak je sumnjiv tip dugih crnih brkova, nosi pepeljare od naočara i veliki sjajni sat na ruci.

Ja sam imala 19 godina, i ponuda me je zainteresovala – rođaka je rekla da mogu dobro da zaradim uz malo truda. Na brzinu su me obučili i poslali na posao. Prvog dana radila sam kao krupije u jednom luksuznom hotelu na obali; otvorila sam turnir na kom je učestvovalo mnogo poznatih pokeraša. Odmah sam napravila početničku grešku, ruke su mi se znojile pa sam nervozno podelila pogrešne karte. Srećom, ostatak večeri je prošao pristojno.

Moj stric je takođe držao svoj nelicencirani kazino. Njih ima dosta u Holandiji, i prilično su raznoliki. Neki bude praktično šupa u kojoj celo veče služiš kikiriki i pivo, a neki bude penthaus sa kavijarom i poslovnom pratnjom. Najrazličitiji ljudi dođu da okušaju sreću, oni izmučeni, ofucani zavisnici od kockanja, ali i otmene dame sa mopsom u Luj Viton torbi.

Kockarnica u kojoj najčešće radim je nekad bila skladište, spolja ne liči ni na šta. Tu obično svraćaju vlasnici ostalih kazina, eventualno holandskih „kafića", i poneki profesionalni pokeraš.

Vlasnici ovakvih ustanova obično su novac zaradili na nedozvoljene načine, često su u pitanju ozbiljni igrači u podzemlju – prodaju drogu ili kradenu robu, a tek usput drže kockarnicu. Ali zaposleni su obično studenti kao ja, u potrazi za dodatnim izvorom prihoda. Meni je smena od pola osam uveče do sutra u pola dvanaest, a dnevnica u proseku izađe od €270 do €500, plus napojnice. Pauza mi je kad god se gosti fokusiraju na partiju i ne traže ništa; ja obično za to vreme tiho spremam ispite u nekom uglu.

Uglavnom radim za strica, ali kad imam vremena radim i za druge kuće. Hostesa je u kockarnici praktično deo inventara. Radim isto što i konobar – praznim pepeljare i punim čaše. Popričam sa gostima da bih se postarala da im je sve potaman, nekad ih izmasiram za dodatnih €50. Jednom sam gostu čak pozvala eskort. Ništa ih ne pitam o privatnom životu, ali neki sami hoće da kažu. Jedna redovna mušterija ima skoro 90 godina, a devojka mu mlađa od mene. On obožava da priča o seksu između njih i hvali se kako je bogat dok puši svoje cigare.

Stolovi su bez limita, pa klijenti obično potroše više nego što bi mogli u legalnom kazinu. Kad varaju, to se lako uoči – obično rade u paru, krišom razmenjuju signale. Kad to vidim ja pozovem šefa, ali samo ako sam apsolutno sigurna. Ozbiljna je optužba.

Ilegalno kockanje privlači zavisnike zadužene preko glave koje neće da primi nijedan licenciran kazino. Šefovi ovde prate ko je koliko dužan. Ako gost ne plati, šalju mu uterivače dugova na kućnu adresu. Ako ni nasilje ne pomogne, zaplene mu kola ili šta već drugo ima.

Pogledajte VICE film: Dug u krvi

Trudim se da ignorišem kriminalne razgovore, što manje znam to bolje, ali nemoguće je potpuno se isključiti. Čula sam goste kako planiraju oružane pljačke, obično velikih količina kokaina.

Često se i potuku. Na jednom poker turniru, izbila je tuča kad je jedan igrač rekao drugom da mu je ćerka kurva. Bilo je stotinak prisutnih, ali niko ih nije razdvojio; u takvim prilikama, svi se okrenu u nekom drugom pravcu. Vlasnik kockarnice obično ima samo jedno pravilo, da ne sme da se lomi inventar. Igrači su najranjiviji kad pobede. Čula sam da je jedan osvojio €20,000 za jednu noć, ali čim je izašao iz kockarnice, opljačkali su ga likovi sa kalašnjikovima.

Jednom sam izašla u kockarnicu u Dordrehtu, na zapadu Holandije, i desilo se da baš tada upadne policija. Svi su se uspaničili, pokušali da pobegnu. Jedan igrač je iskočio kroz prozor ali je slomio nogu pa su ga uhapsili. Zaplenili su sve pare, zadržali nas sve na ispitivanju. Goste umeju da kazne i po €7,000, dok vlasnicima oduzmu sve što su te večeri zaradili, plus sve uloge koji se nađu na stolu, što može da bude po pola miliona.

Najgori deo posla je kad me spopadaju mušterije, što mogu da prijavim gazdama ali me oni samo sklone. Za njih je mušterija uvek u pravu. Jednom sam radila u nekom fensi restoranu koji je spolja delovao sasvim normalno, ali su pozadi imali kockarnicu u kojoj su ljudi ulagali nenormalne količine novca. Tu je jedan gost bio neki makro, strašno glasan cele, večeri. Kad je počeo da me pipka rekla sam mu da odjebe, ali ne samo što su me otpustili na licu mesta već je vlasnik te kockarnice zvao jednog drugog za kog sam takođe ponekad radila i preporučio mu da me više ne unajmljuje jer nisam dovoljno prijateljski raspoložena.

Sa druge strane, prilično je zabavan posao. Dečko mi kaže da to batalim, ali neću. Ne moram da brinem o parama, mogu da priuštim skupa putovanja, nova kola i odeću kad god poželim, čak i njemu kupujem skupe poklone tu i tamo. Ako jednog dana osnujemo porodicu, dobro će nam doći taj novac.

*ime izmenjeno radi zaštite privatnosti

Još na VICE:

Kako živim od pokera u Srbiji

Ovaj tip tvrdi da može da nas nauči da opelješimo kazino

Igre i kocka u zatvoru