DROGE

Turistička narko-ekonomija

Pričali smo sa kostarikanskim dilerom o severnoameričkom šljamu kom prodaje.

pisao Allison Tierney
17 Maj 2017, 6:00am

autorka

Što se bliže putuje izvorištu kokaina u Južnoj Americi, to je ova droga čistija i jeftinija. Kostarika je jedna od glavnih arterija kokainsko-vaskularnog sistema koji robu prenosi do Severne Amerike. I sama poseduje razvijenu narko-ekonomiju, delom baziranu na turistima iz celog sveta koji svraćaju radi zabave. Ova centralnoamerička država zvanično je dekriminalizovala upotrebu droge još 1988, ali pošto su dobavljači ostali van zakona, crna berza i dalje drži stvari pod kontrolom. Ovih godina, nasilje je u porastu oko narko-kartela. Tokom 2013. i 2014., godišnja stopa ubistava porasla je za 30 odsto. Muški zatvori su i dalje prepuni, prebacuju kapacitet za 50 odsto, dok se populacija u ženskim zatvorima ipak stabilizovala.

Iako je ekonomija Kostarike danas dovoljno raznovrsna da se ne oslanja isključivo na turizam i poljoprivredu, turisti i dalje imaju udeo od 12.5 odsto BDP, a nezaposlenost je i dalje tu negde ispod deset posto.

Značajan deo turističkog ekosistema Kostarike su putnici koji dolaze da bi legalno uživali u korišćenju droga, pre svega kvalitetnog kokaina po kom je zemlja poznata. Za VICE govori dvadesettrogodišnji diler koji radi na istočnoj obali Kostarike.

VICE: Kako se živi od prodaje droge u ovom turističkom mestu?

Dijego*: Udobno je ovde. Mušterije su isključivo stranci, ima mnogo turista, posao odlično ide jer se sve svodi na prezentaciju. Kad sa njima pričaš, treba samo da ima kažeš „dobra cena, odličan kvalitet". Ali cena za ovu robu uopšte nije realna.

Koliko dugo se ovim baviš?

Počeo sam sa 18 godina. Pre toga sam bio nezaposleni student, ali kad mi se rodio sin morao sam da počnem da privređujem da bismo jeli. Nema posla, nema para. Mali mi se rodio kad mi je bilo osamnaest… Ovde je standard da koga uhvate ide pravo u zatvor, ali šta ne briga, takav je život… već sam odležao četiri godine zbog dilovanja.

Kako je bilo u zatvoru?

Za mene lično? Zajebano, brate, zajebano. Nema familije, nema braće, oko mene razni likovi koji nisu zaglavili zbog droge nego zbog ubistva...

I dileri dele ćeliju sa ubicama?

Da. A i u zatvoru sam radio. Od vutre se u zatvoru uzme oko 200,000 kolona (400 dolara). A ovde, van zatvora, posao kao posao. Kad izađeš, ne možeš da zaradiš više od 100,000. Mada i to zavisi, šef … njega niko ne zna, ali šta god ti treba, samo reci, on će da nabavi.

Znači ne nosiš ništa na sebi, samo uzmeš pare i odeš?

Tačno tako.

_________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Vikend ratnici

__________________________________________________________________________________________________

Kako turizam utiče na posao dilera?

Ovde u Kostariki, da kažem, tradicionalno, ljudi dođu jer vide nešto na internetu, dođu i kažu „Jao, pa kod mene kući je skuplje nego ovde". Tamo ih gram belog izađe sto, dvesto dolara, a ovde plate 20,000 kolona (40 dolara).

Kako mušterije stupe u kontakt sa tobom?

Stupim ja sa njima, normalno. Lokalci, policajci… niko ne zna engleski. Mogu da radim pred njima, niko ne zna o čemu pričamo. Samo priđeš strancima, ono kao, „Hej zdravo, odakle si? Kako se zoveš? Koliko ostaješ? Hoćeš na žurku? Duvaš travu? Voliš kokain? Esid? MDMA? Nešto drugo?" Tako ide posao.

Primetila sam čim sam došla, idem ulicom a skoro svako me pita „šta treba?"

Jeste. Nisam samo ja, ima samo ovde bar dvadesetak kolega.

Radite zajedno ili pojedinačno?

Svi su ovde nezavisni, mada možeš i da se udružiš. Ja imam partnera… On ne zna šefa. Samo ja idem kod šefa jer mi on veruje. To se razlikuje. Može čovek samo onako da preživljava, ali može i da upozna posao, ako zna engleski, sve bude savršeno. Nije samo ovo, nego može ako hoće da ima tri devojke nedeljno, jednu iz Kanade, jednu iz Italije, jednu iz SAD. Neke druge nedelje, možda ih nađe i po deset. Ko god putuje iz zabave, svi bi hteli drogu.

Šta misliš o zakonu o narkoticima u Kostariki?

To je sve standard, mada ne za turiste. Jednom sam turisti prodao 14 grama trave, policija ga uhvatila, pita ga „Odakle si? Šta, pričaš engleski? Ne znaš španski? Onda ništa, slobodan si, izvini na smetnji." Ali da su mene zatekli, odmah bi me vodili u stanicu na peglanje, pa me posle pustili. Uzmu ti drogu, novac, telefon, sve ti uzme policija. Ovde smo mi lokalci niko i ništa za turiste. Ovde niko ne puši krek, nije kao u San Hozeu, tamo se puši krek i više je lokalaca nego turista, to je opasnije.

Šta lokalci misle o vama dilerima?

Nikad se ne zna ko je ko, uvek ima policajaca u civilu. Zato ja ovdašnjima ne prodajem, znači nikad, samo turistima. Ali ne, ne gledaju me sa visine zbog dilovanja. Ja sam inače muzičar.

Šta ti misliš o turistima?

Isti su kao ja kad odem u drugu zemlju, ja sve droge volim. Treba mi dobar dil, dobro društvo… Zato se ja trudim da se nađem strancu, to je karma, možda kad ja odem preko neko se tako nađe meni.

Znači dobar si prema mušterijama?

Jeste, svi su oni moji… ali kad čujem da su od nekog drugog kupili, dignem im cenu.

Koliko zaradiš od grama belog?

Realna cena je 7,000 kolona po gramu, 14 dolara. Za moje mušterije je jeftino kad im naplatim 25,000 (45 dolara). Po višoj tarifi je 35,000 (62 dolara). Za marihuanu, realna cena za 14 grama je 15,000 (27 dolara); za turiste 20,000 (36 dolara) ili ako zacepiš 25-27,000 (45-48 dolara).

Sa čim se obično meša kokain ovde?

Ibuprofen ili soda bikarbona. Ja to nikad ne radim, ali drugi često miksuju.

Planiraš li da ovo radiš do kraja života?

Imam plan… sad mi treba para za porodicu, ali ako uštedim dovoljno, bar jedno 300,000 kolona mesečno, to je devetsto hiljada za tri meseca, od toga mogu da otvorim restoran ili bar. Možda jednog dana pređem u ugostitelje, za pet-šest godina.

*ime izmenjeno radi zaštite identiteta

Još na VICE.com

Uskoro ćete moći da duvate vutru iz šteka Hantera S. Tompsona

Alternativne droge popularne među mladima u Srbiji i njihove posledice

Kako na Islandu skidaju tinejdžere s droge