Da li bolje prolazimo na poslu ako smo ortaci sa šefom

Predstavu o "držanju granica" sam vrlo brzo raspršila, čim sam počela da radim i uljuljkala se u komoditet koji mi je neformalni odnos sa šefom doneo. U svoju odbranu imam da kažem da su svi poslovi na kojima sam radila imali uglavnom takvu opuštenu atmosferu u firmi, pa mi je taj ortački odnos sa šefom bio nekako prirodan. Imala sam (ne)sreću da samo kratko iskusim klasičan srpski stil šefa koji mi se obraćao sa "mala" i slao me po doručak, koji je kada bi isplaćivao bednu platu, činio to kao da nas časti bonusom zbog dobrog raspoloženja i da ako ne prihvatim njegovo flertovanje kaže da "nisam timski igrač".

I dalje slavimo Prvi maj, i zaposleni i nezaposleni, iako znamo da smo sve dalje od utopijske ideje koju proslavljamo – osam sati rada, osam sati odmora, osam sati sna. Sve je manje poslova koji imaju mogućnost da u tih osam sati odmora iskuliramo šefov poziv, mejl ili poruku na Vajberu, ili čak poruku na Fejsbuk mesindžeru, ako smo se već zeznuli i dodali šefa na Fejsu. Verovatno smo zato i razvili Stokholmski sindrom sa nadređenima, jer nam je lakše da ih zavolimo, kad već moramo toliko da provodimo vremena sa njima.

Kako se postepeno ukida dres kod, i kako cvetaju privatne firme, postalo nam je sve manje čudno da blejimo sa šefovima. A da li to može da donese nešto dobro nama ili samim firmama?

Firma Nordeus 2016. proglašena je najpoželjnijim IT poslodavcem, pa me je zanimalo kako oni uspevaju da hendluju svoj odnos za zaposlenima.

- U današnjem digitalnom svetu, granica između privatnog i profesionalnog postaje sve tanja. Sasvim je uobičajeno da zaposleni neguju neformalnije odnose sa svojim šefovima,  da provode zajedno vreme i van posla, i postanu prijatelji. Prijateljski odnos sa nadređenima, donosi sa sobom puno i pozitivnih ali i negativnih posledica kojih treba da budemo svesni – kaže za VICE Milena Dulanović, HR Nordeusa.

Dobra strana je to što ovakav odnos omogućava direktniju komunikaciju, povećava dostupnost informacija i bolje razumevanje ponašanja, stavova i zahteva i šefa i zaposlenih, kaže Dulanović. Kada smo ortaci sa šefom, onda nam je i radno okruženje opuštenije i zabavnije. Time se neguje timski rad, što često dovodi i do povećane produktivnosti, jer zaposleni bolje kapiraju svoju ulogu kada se bolje poznaju.

Sa druge strane, prijateljski odnos može i da komplikuje i profesionalni odnos.  Nekad može da oteža davanje i primanje konstruktivne kritike koja je neophodna za razvoj svake osobe – kaže HR Nordeusa.

Mario (31 godina) radi u maloj start-ap firmi, a šefica mu je ujedno i najbolja ortakinja.

- Mane su vezane za prirodu posla, pa tako kada izađemo nekad ili blejimo kod nekoga, ne možemo da ne pričamo o poslu. Druga stvar je to kad ti je šefica drugarica, često ne bira reči, i onda zvuči grublje nego što jeste, pa se dešava da pomislim da je zamerka upućena meni kao osobi, a ne na moj rad. I onda taj nedostatak takta, zato što je nako "tvoj" može da bude problem, jer nema tih "pažljivijih" reči koje se biraju u nekoj firmi gde su odnosi više kruti – kaže Mario za VICE.

- Onda se preforsiraš i radiš nešto što bi u "klasičnoj" firmi odbio pa si nekad frustriran, ali ipak gledaš na to kao "e, pa to mi je prijatelj, ne mogu da ga ostavim na cedilu, toliko puta je i on/ona meni učinio" – kaže Mario.

U Nordeusu vode računa da ortački odnos ne dovede do povlašćenog odnosa prema pojedinim ljudima jer je fer i transparentan odnos prema svima veoma bitan za razvoj "zdrave" i produktivne klime u kompaniji.

- Uključivanje prijateljskih odnosa uz preterano deljenje detalja iz privatnog života može da dovede i do pojačane emotivnosti u radnom okruženju i da naruši produktivnost tima – kaže HR Nordeusa.

Marta (27 godina) radila je u organizaciji u kojoj su svi zaposleni bili prijatelji, dok jedna od njih nije postala ostalima direktorka.

- Uopšte nisam mogla da je doživim kao autoritet, to se desilo tek kad sam prestala da radim u organizaciji. Imala sam benefite, kao njena drugarica, jer je ona znala šta mi se u životu dešava. Mislim da je njoj bilo jako teško da balansira taj odnos, jer se mnogo trudila da ostane kul sa nama i da je doživimo kao autoritet, a to je bilo opterećenje za samu organizaciju – kaže ona.

Da bi taj odnos funkcionisao nije dovoljno samo prijateljstvo, nego je neophodno poverenje, da ta osoba zna da ti nećeš zloupotrebiti taj odnos, a i da ti znaš da te privatne stvari koje šefica zna o tebi neće izneti pred kolektiv, kaže Marta.

Nehijerarhijska struktura, uz timski rad i kreativni pristup poslu je ono na čemu je Nordeus izgradio imidž, pa se zato trude da neguju taj ortački odnos sa zaposlenima.

- Ukoliko se okružite ljudima koji dele vaše vrednosti, prijateljski odnos samo doprinosi atmosferi i uspehu, podstiče sve zaposlene da se razvijaju, dovodi do najboljih zajedničkih ideja, i do sjajnih rezultata uz svakodnevnu zabavu – kaže Milena Dulanović, HR Nordeusa.

Rizik od negativnih posledica prijateljskih odnosa na poslu, ne treba da nas sputa u ovome, ali treba da nas upozori da ne pravimo greške koje mogu da ugroze i poslovne i prijateljske odnose, upozorava Dulanović.

Radovan (31 godina) radi u medijima i osetio je negativne strane bleje sa šefovima i smatra da nije realno da se ostvari iskreni prijateljski odnos sa šefom.

- Svaki prijateljski odnos koji imam zasniva se na ravnopravnosti, uvažavanju i međusobnom podržavanju. Odnos koji sam ja imao sa svojim prvim, a potom i drugim urednikom, je podrazumevao i uvažavanje i podršku, ali to u osnovi nije bio ravnopravan odnos, jer urednik kao nadređeni uvek ima više moći. Što bi se reklo „ima poslednju reč" – kaže Radovan.

Kad je bio tek na početku karijere, trudio se da ne meša privatno i poslovno, ali kada je video da urednik bez problema prelazi tu granicu, to je počelo i njemu da se dešava.

- Problem je bio u tome što je uvek on bio taj koji određuje šta je u redu, a kad je dosta, pa se dešavalo da se privatni problemi odraze na poslovno. Verovatno je tako bilo i sa moje strane, a da ja toga nisam ni bio svestan. Tek kada sam uočio da mi se to ponovo dogodilo na sledećem poslu, kada sam sebi rekao „idiote, kako si se ponovo upecao na istu stvar", tada sam shvatio da mi takvi odnosi ne odgovaraju. Sa svojim nadređenima sada bih radije imao „čist račun - duga ljubav" odnos, prijateljstva mogu da negujem i van posla – kaže Radovan.

Svi zaposleni sa kojima sam razgovarala složili su se da su se mnoge najbolje ideje upravo desile van radnog vremena, tokom nekih neformalnih druženja. Ipak, nisu sigurni da li bi zadržali benefite koje imaju kad im je šef ortak, ako bi to značilo da imaju više privatnog vremena za sebe, koje ne uključuje bleju sa "višim strukturama."

Izgleda da nam više nisu dovoljne samo korporativne žurke da bismo samo jednom godiše tripovali da smo na istom nivou kao naši šefovi. Sve je više firmi u Beogradu, koje za pare organizuju druženje sa zaposlenima, takozvani team-building, što govori u prilog tome da postoji potreba da zaposleni vide jedni druge u tim opuštenim izdanjima. Sigurna sam da dobar deo ljudi želi da pobedi šefa u igrama bez granica ili da ga upuca na paintball-u. Te male pobede doprinose tome da kompenzujemo neke stvari koje u odnosu sa šefom ne možemo da prevaziđemo.

Naša uobičajena srpska "tvrda struktura" nekada većinski državnih preduzeća, upravo se i zasnivala na tome da se nadređenom obraćamo, ne po imenu već baš sa "šefe". Iako sam vrlo skeptična, možda nam ipak ti ortački odnosi donesu nešto zanimljivo, bar da šefovi zanju naše afinitete, kad nam dodeljuju zadatke. Ono što je za sada potvrđeno - firme su na većem dobitku sa šefom carem, koji kad uđe u kancelariju kaže "gde ste drugari", pa čak i ako je to pričitao u knjizi "10 koraka do fenomenalnog lidera".

Još na VICE.com

Mogu li poslodavci zaista da nam zadiru u privatne prepiske

Zašto imamo osećaj krivice zbog odmora

Da li treba da kažeš šefu za svoje mentalno stanje