Stigao sam na mađarsku granicu sa Srbijom početkom septembra. Oblast koja okružuje selo Reske, gde sam odseo nekoliko dana, nedavno je postala žarište migracionog puta koji počinje u Grčkoj i vodi do centralne Evrope. Hiljade ljudi prolaze kroz Reske svakoga dana, a sudeći prema intervjuima koje sam vodio dok sam bio tamo, najviše ih je iz Sirije.Dok sam sa nekima od njih hodao uz prugu, palo mi je na pamet da priče ovih sirijskih izbeglica mogu da ispričam ne pokazujući njihova lica. Umesto toga, fotografisanje stvari koje ostavljaju za sobom donelo bi portrete koji su malo dublji, i što da ne, poetičniji.
Reklame
Kao fotožurnalista sam celu prošlu deceniju pratio puteve migracije u Evropu, a najviše one koji počinju u Africi. Iznenadile su me stvari koje sam, u ovom slučaju, našao raštrkane između Mađarske i Srbije: plišane igračke, lekove, karte za brod, higijenske proizvode, hranu i odeću… takve stvari nikada nećete naći bačene sa strane na ulicama siromašnih zemalja kao što su Mauritania, Mali, Senegal ili Maroko.Da li je sve ovo možda da konačno shvatimo da ove izbeglice traže zaštitu, a ne naše poslove? Iskreno se nadam da je tako.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
