Svaštara

Diskonektovani, ali i dalje onlajn

Poslednja dva meseca i jedan dan putujem Kalifornijom skupljajući priče o ljudima koji žive daleko od glavnih izvora energije.

pisao RACHEL BUJALSKI
11 Decembar 2015, 9:15am

Poslednja dva meseca i jedan dan putujem Kalifornijom skupljajući priče o ljudima koji žive daleko od glavnih izvora energije.

Ljudi koje sam upoznala su odustali od jurnjave za američkim snom – ne bore se sa saobraćajnom gužvom i poslom od devet do pet kako bi živeli u velikoj kući ili kupili fensi automobil. Umesto toga, vrednuju samo životna iskustva i vezu sa prirodom. Sami grade kuće u kojima žive, uzgajaju hranu i kažu da imaju potpunu kontrolu nad svojim životom – uključujući i kontrolu nad time koliko vremena provode na internetu.

Prosečan Amerikanac se oseća izgubljeno ako se u toku dana ne uloguje ni na jedan nalog na društvenim mrežama preko telefona, tableta ili kompjutera. Za razliku od njih, ovi ljudi tačno znaju koliko energije njihovi solarni paneli moraju da generišu da bi napunili telefone ili koristili laptopove i vode računa o tome koliko im je energije potrebno, kao što vode računa o tome koliko im je potrebno da bi skuvali večeru ili okupali se.

Tačno znaju koliko im je energije potrebno da bi napunili telefon

U protkela dva meseca, spavao sam na drvetu visokom 70 metara, vozio se kajakom do kuće usred okeana, pomagao u pravljenju cementa za kuću od blata i slame, gledao filmove do kasno u noć usred pustinje, tuširao se na vodopadima. Ali, znad svega, naučio sam da ima mnogo načina da se živi diskonektovan, a opet kao deo društva.

Fotografije: Rachel Bujalski

Aleksis Ston je lovac na jelene, vatrogasac dobrovoljac i radnica ujedinoj prodavnici u gradu. Na fotografiji pozira sa novom puškom ispred svoje pokretne prikolice. U prikolici može da se priključi na električnu energiju kad god želi. Prodavnica u kojoj radi se nalazi jako blizu. Priča mi klilko je to bluzu.

- Na posao krećem tačno u osam i stižem tačno u osam, kaže.

Rana (25), Tes (19) i Vianka (22) sede ispred automata za pranje veša na parkingu na Tesinom karavanu koji je duplo veći od njihove kuće u Redveju u Kalifrniji.

Brajan Edvard Keni, a.k.a. Pasko Veliki, je savremeni umetnik, radi sa svog laptopa i telefona dok se ljulja u mrežici na brodu. Potpuno diskonektovan, usidren nekoliko kilometara od luke, Pasco vesla do obale u malom čamcu svaki put kada mu nestane gasa. To radi svake nedelje kako bi imao energije za generator uz koji mu služi da bi upalio božićne sijalice, napunio laptop,teleon i drugu opremu.

Džon Benedikt, astrolog i maser, pročava astrološku kartu na laptopu koji je priključio u kolibi svog prijatelja. Kolibu inače koristi kada želi nešto da skuva. Džon živi u svom kombiju više od 25 godina kako bi izbegao nepotrebne mesečne troškove. Smanjio je broj stvari koje poseduje da bi uspeo da ih smesti u kombi, a telefon na rasklapanje uključuje jedino kada želi da presluša govornu poštu - tako uspeva da održi svoj minimalistički i jeftin stil života.

"Ugljeni hidrat", kako je lik koji sedi na drvetu nazvao sebe, ispija čaj na drvenoj platfrmi koja se nalazi na visini od 70 metara koju je sam sagradio od drveta iz Trinidada u Kaliforniji. Zavezan kanapom sedi na stablu širokom nekih pet metara. Njegov cilj je da zajedno sa još trojicom prijatelja koji žive na isti način, spreči kompanije da seku drveće i uništavaju šume. Zajedno sa prijateljima se odomaćio duboko u šumi – tu kuvaju, jedu, spavaju, koriste kupatilo, imaju interent konekciju i nije im dosadno na platformama visokim po nekoliko metara nedeljama, nekada i godinama.

Gat Bovls i njegov pas pokušavaju da uhvate zvečarku ispred njegovog privremenog šatora koji je sagradio u Kaliforniji. Skriveno kilometrima duboko u pustinji, njegovo zemljište od 250 hektara služi kao utočište i svetilište za sve vrste putnika, koji se nađu u blizini. Gart živi bez ikakvog energetskog napajanja - vodu dobija iz podzemnih zidova, a električnu energiju sa solarnih panela. Tom energijom napaja frižider, svetlo, šporet i CD plejer. Zbog toga što svakog konaiđe dočekuje otvorenih ruku, prihvata samo donacije u vidu hrane. Sve ostalo može da napravi i spremi sam.

Delfin, petnaest metara dug brod, dom za četvoročlane porodicei, mirno stoji u sredini Moro zaliva. Spreman je da isplovi. Adelaide, koja ima 10 godina, razgovara sa majkom o promeni u koju su se upustili kada su se sa kopna preselili na vodu.

- Možemo da plovimo oko sveta. Ljudi ne mogu da uzmu svoje kuće i plutaju oko sveta, moraju da ostanu tame gde jesu. Kada Delfin bude spreman, idemo do Meksika ili Kariba, ili gde god želimo, kaže.

Adelaide se igra u kuhinji broda, dok njena majka Melani pegla uniformu dok se sprema za posao. Radi kao konobarica. Proteklih četrnaest meseci četvoročlana porodica je koristila male brodove koji se napajaju gasom da bi se odvezla do obale kada moraju na posao, časove čitare ili u kupovinu. Kako nisu povezani na električnu mrežu, koriste generator i nekoliko solarnih panela da bi obezbedili energiju koja im je potrebena za osvetljenje, frižidere i punjenje njihovih voki-tokija, mobilnih telefona i laptopova. Sve to je velika promena, ali i poboljšanje u odnosu na život koji su vodili pre preseljenja na brod.

Bri Džoj i Brena Šenon zalivaju baštu koju su napravile na krovu svog automobila.

Pen Čapman, umetnica, majka, graditeljka i direktorka lokalne organske pijace, sedi u svojoj maljušnjoj kući koju je sama napravila. Život u prirodi na način na koji ona želi, zahteva od nje da, da bi se okupala, mora da izadje iz kuće do kupatila ili da bi otišla do toaleta, mora da prošeta drvenim putem. Kako nema frižider, svo meso i sir čuva napoju, na hladnoći. Kada noću želi da čita, koristi malo crveno svetlo, koje se puni električnom energijom uz pomoć solarnih panela.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu