Kaučsurfing je način da upoznaš ljude mačke u Beogradu

Od svih surfera u proteklih godinu dana, najbolje sam se skontala sa Brazilcem, piscem, koji je pola svog života živeo u prašumi i kao kućne ljubimce držao lenjivce, mravojede i majmune.

|
aug 7 2015, 8:34am

Karikatura jednog od surfera kao poklon. Sve fotografija: autorka

Nisam čula za termin kaučsurfing, ali sam uvek bila za upoznavanje ljudi... i pivo. Kada me je, pre osam godina, tadašnja docimerka pozvala da se pridružim njoj i kaučsurferu iz Australije na piću i šetnji po Beogradu – nisam mogla da odbijem.

Dok smo išle da se nađemo sa njim, Maja mi je usput objasnila da je couchsurfing sajt na kom napraviš nalog i tražiš besplatan smeštaj kod lokalaca iz zemlje koju posećuješ. Sa domaćinom (hostom) uglavnom se dogovoriš za jedno do tri noćenja, a, u znak zahvalnosti za besplatan smeštaj, poneseš neku sitnicu iz svog grada, skuvaš večeru ili platiš piće kada izađete negde.

Gde bismo se nas dve našle sa nepoznatim tridesetogodišnjim Australijancem u Beogradu – nego Kod konja. Odmah smo ga prepoznale: dredovi do pola leđa, ranac pored nogu i kafa za poneti u ruci. Imala sam sreće, moje prvo "kauč" iskustvo bilo je sasvim ok. Išli smo na svirku, blejali na Kališu, a noć završili u (ruku na srce) polupraznom Povetarcu. Sutradan smo šetali unaokolo po Beogradu i igrali frizbi.

Kada je otišao, otvorila sam nalog i pošela sa kaučovanjem.

Prve tri godine mog hostovanja živela sam po studentskim domovima i nisam mogla da dovodim surfere i surferke da spavaju kod mene. Nalazila sam se sa njima u gradu, pili smo pivo, išli u klabing ili na ćevape (a najčešće sva tri). Kada sam se preselila sa cimerima u stan, počeli smo da hostujemo ljude na po nekoliko noći.

Surferi su većinom dvadesetogodišnjaci, opušteni, željni da vide pravi Beograd sa svim prednostima i nedostacima, spremni na šta god njihov host isplanira.

U slučaju da host i nema mnogo slobodnog vremena da šeta ili izlazi sa njima – nije problem. Surferi umeju sebi da organizuju vreme ili se nađu sa drugim hostovima koji su stavili meet for a drink kao hosting opciju umesto accepting guests.

U poslednjih godinu dana sam aktivnija sa hostovanjem nego ranije – ugostila sam surfere i surferke iz Turske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Francuske, Slovačke, Bosne i Japana.

Suveniri iz Beograda

Od svih surfera u proteklih godinu dana, najbolje sam se skontala sa Brazilcem, piscem, koji je pola života proveo u prašumi i kao kućne ljubimce držao lenjivce, mravojede i majmune. Visili smo po Beogradu, tražili najbolje grafite, gledali Game of Thrones i obilazili kafane u Skadarliji. Ne znam kako, ali uspeo je da se napije od tri rakije. Nekako je uspeo da se dotetura u stan i otrezni turskom kafom.

Pročitaj i: Beograđanin sam na dva točka kroz Ameriku za 40 dana

Brazilac je jedini sa kojim se i dalje dopisujem sa vremena na vreme. Ostale uglavnom posmatram kao jednokratne prijatelje: provedemo nekoliko dana zajedno, trudimo se da iskoristimo svaki trenutak da se što bolje zabavimo i posle svako na svoju stranu, puni utisaka i kul doživljaja.

Kao host imala sam samo jedno negativno iskustvo. Do sada. Možda je dotični Kanađanin jednostavno čudak, možda ima specifičan smisao za humor, a možda se jednostavno nismo kapirali.

Dogovorili smo se da se nađemo u Pančevu na rege festu pre nekoliko godina i on se sve vreme pretvarao da je mačka. Prava mačka. Mjaukao je, grebao ljude i tražio nekog da mu gleda u tarot karte koje je poneo. Bila sam presrećna što mu nisam obećala prenoćište. Mislim da bi moja tadašnja cimerka izbacila iz stana i mene i Garfilda zajedno.

Čovek mačka

Pošto sam hostovanjem skontala kako surfovanje funkcioniše i skupila dovoljno pozitivnih referenci (koje su bezbednosni sistem na sajtu), rešila sam da se i ja oprobam kao surfer. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno. Ići u nepoznatu zemlju i spavati kod ljudi sa kojima si razmenio par poruka zvuči, u najmanju ruku, suludo. Couchsurfing sajt ima stvarno dobro razvijen sistem refernci, ali kao osoba koja često gleda horore, kroz glavu su mi prolazili svi mogući scenariji. A i naravno da sam za hostove uvek birala ljude sa najčudnijim opisima na profilima: "udario me je grom", "hranim ajkule u gradskom akvarijumu", "radila sam kao akrobata u cirkusu" i slično.

Prvi put sam sa dve drugarice surfovala na Aljasci. Naš host je imao preko 90 pozitivnih referenci i bio je jako predusretljiv. Vodio nas je gde god smo htele, dao nam je mape, ključ od stana i napravio večeru.

Sa mnom se penjao po planinama, dok su drugarice spavale.

Autorka sa hostom na Aljasci

Sa njima je pio pivo i votku, dok sam ja spavala.

Vodio nas je u pab gde cure mogu da dobiju besplatno piće ako okače brus o plafon i ostave ga tamo. Da li smo to uradile – nije bitno.

Poslednjeg dana hostovanja nas je upoznao sa još dvojicom surfera, putujućih muzičara, iz Kalifornije i svi zajedno smo krenuli na kratak road trip po Aljasci.

Sa Aljaske sam kaučsurfovanjem krenula na Havaje. Host u Honoluluu mi se na prvu loptu uopšte nije dopao. Njegov stan i prostorija u kojoj je trebalo da spavam nisu bili kakvim ih je opisao na sajtu. Zahvalila sam mu se na dobroj volji, ali sam mu rekla da ipak idem u hostel. No hard feelings.

Poslednji put sam surfovala na Floridi. Host, Dan, bio je zoolog i u skladu sa tim imao je kuću punu, pa, svega: zmija, guštera, tarantula, pasa, mačaka... Sve moguće životinje na jednom mestu. Uključujući i poneku bubašvabu.

Malo je reći da se nisam naspavala te noći, sve vreme sanjajući zmije i bube.

Ujutru, dok smo pili kafu u dvorištu i rešavali njegove ljubavne probleme (uspešno su rešeni, venčao se sa tom curom šest meseci kasnije i još su zajedno), shvatila sam koliko je smešno što sam tripovala zbog zmija i buba, ali bila sam srećna što odlazim dalje.

Jedan od ljubimaca hosta

Od tad nisam surfovala. Nije da nisam želela. Probala sam da nađem hosta u Irskoj, ali se to ispostavilo kao veliki problem zbog proslave Svetog Patrika kada sam naravno želela da idem u Dablin, kao i ostalih nekoliko hiljada turista i surfera. Na kraju sam odustala od tog puta i otišla na drugu stranu.

Trenutno štedim pare i planiram da napravim jedan mali Euro trip". Nadam se da će moji novi hostovi biti kompatibilni sa mnom i da neće mjaukati na prolaznike.

Mada, sad kad pogledam sa ove distance, bila mi je to najzabavnija noć u Pančevu ikad.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali