Vodio sam šefu profil za upoznavanje žena

Moj prvi ozbiljan posao bio je nepodnošljivo dosadan. U ranim dvadesetim, doneo sam odluku da se ostvarim u divljem svetu marketinga, tako da sam se zaposlio kao kopirajter za kanadsku kompaniju tešku milijarde dolara i radio SEO-optimizaciju internet sajtova. Kompanija je novac zaradila obezbeđujući određenu vrstu softvera usko profilisanoj industriji za desetine hiljada dolara. Posao je bio unosan, ali izluđujuće tegoban. Da bih razbio monotoniju, često bih izlazio na kratke pauze i šetao po kancelariji, upoznajući se sa masom rukovodilaca koji su ispunjavali prostrani radni prostor.

Jedan od tih rukovodilaca, u čiju sam kancelariju zabasao jednog dana, radio je u prodaji. Zvaću ga "Tim." Posle nekog vremena, naš razgovor okrenuo se jednoj od tri najpopularnije teme u kancelarijskom životu: ženama, sportu i vremenu. Tim mi se poverio da ima problema na ljubavnom planu i koliko mu je teško da upozna potencijalne partnere jer gotovo stalno radi. Od svojih kasnih četrdesetih, Tim nije bio u toku sa internetom i rešenjima koje ovaj pruža muškarcima poput njega. Nikada nije čuo za onlajn ugovaranje sastanaka i nije bio blagonaklon prema ideji da upozna neznanku preko interneta. I dalje je taj proces doživljavao kao javljanje na oglas u novinama, gde bi morao da pročita komadinu teksta koju je neka osoba okačila i potom da se dopisuje sa anonimnom neznankom sve dok se ne dogovore da se nađu uživo u nadi da nijedan od njih nije jeziva nakaza ili psihopata.

Tim nikad nije čuo za OkCupid, besplatnu internet stranicu za upoznavanje koja vas spaja sa potencijalnim partnerom na osnovu odgovora koje ste dali na zabavne testove ličnosti. Objasnio sam mu koncept i, iako je bio zainteresovan, rekao mi je da mu to zvuči kao da će morati suviše da se cima pored njegovih važnih poslova. Upalila mi se sijalica: rekao sam Timu da imam rešenje, ponudivši da mu budem njegov lični onlajn Sirano de Beržerak.

Dogovorili smo se da ću otvoriti i voditi njegov nalog, pričati sa ženama koje uspem da šarmiram i ugovarati sastanke u njegovo ime. Služio bih mu poput neke vrste ličnog asistenta, zakazivao večere i ubacivao ih u njegov raspored, spremao mu podsetnike sa svim važnim informacijama: gde te žene rade, kako vole da se zabavljaju i nekoliko nasumičnih podataka koje bi on posejao tokom razgovora da pokaže da je slušao dok su one držale svoje internet tirade. Dogovorili smo standardnu tarifu za svaku sledeću fazu koju postigne na sastanku: dobio bih 25 dolara za svaki neprekinuti sastanak, 100 dolara ako bi pao seks, 200 dolara ako bi dovelo do prave veze, 5.000 dolara za veridbu, 10.000 za brak.

Tim ni u kom pogledu nije bio privlačan čovek. Njegov nadimak u kancelariji bio je Šrek, a taj je svesrdno prihvatao. Bio je nizak, ćelav, debeljuškast i nije umeo da se oblači. Pravljenje njegovog onlajn profila bio je težak zadatak, tako da je jedino rešenje do kog sam mogao da dođem bilo da istaknem istinu: čovek ima mnogo para, ali nema mnogo vremena. On je važna ličnost koja je suviše zauzeta za društveni život i sada traži nekoga sa kim bi provodio vreme i delio ono što je stekao. Mislim da sam reč "direktor" upotrebio više od deset puta u njegovom profilu. Posle više sati pisanja i prepravljanja, i postavljanja jedine tri slike na kojima je Tim u odelu, profil je bio kompletan.

Svako ko je koristio OkCupid zna da uspeh direktno zavisi od toga koliko vam je rezultat kompatibilan sa drugom stranom. Vaš rezultat se izračunava na osnovu rezultata testova ličnosti koji proučavaju vaše prave namere i osobine ličnosti. Uradio sam ih najbolje što sam mogao, koristeći se saznanjima koja sam pokupio iz razgovora sa Timom i onoga što sam video u kancelariji. Znao sam da želi vezu na duge staze (koja bi se, za mene idealno, završila brakom) i da je alergičan na većinu kućnih ljubimaca, jer smo takve stvari pominjali u našim razgovorima.

Odgovarao sam na pitanja tako da se vidi da je on duhovna ali pragmatična osoba, sledbenik jevrejske Kabale koji i dalje veruje u nasumično zvanje potencijalnih kupaca na slepo da bi im prodao softver vredan hiljade dolara. Bio je velikodušan ali rezervisan, što sam primetio po tome kako bi povremeno došao na posao sa doručkom za osoblje od 50 ljudi, a potom se povukao u svoju kancelariju i niko ga više ne bi video do pet sati kada bi svima samo mahnuo i otišao kući. Polako sam sastavio iscrpan portret čoveka sa kojim sam pričao ukupno manje od sat vremena u radnom okruženju.

Bilo je lakše uspešno zapodenuti onlajn razgovor sa ženama predstavljajući se kao Tim nego što sam mislio. Iako objektivno nije bio lepotan, činilo se da žene poštuju činjenicu da traži nešto ozbiljno i da je spreman da se skrasi. Većina žena bila je u kasnim tridesetim i prijale su im Timove namerno otrcane šale, a većina onih koje su se upustila u onlajn razgovor, prihvatila je poziv na sastanak za samo pet do šest razmenjenih poruka. Posle prvog dana, u Timovom rasporedu bila su ubeležena četiri sastanka koja su se protezala na ostatak nedelje i vikend.

Ispostavilo se da je prvi sastanak bio propast. Ona je bila profesorka na zameni koja traži nekog da joj pomogne u odgajanju šestogodišnjeg deteta, za šta sam greškom zaboravio da pitam i propustio da uvrstim u beleške za Tima. Nije bio zadovoljan, i nije se libio da mi to saopšti kad me je ljutito nazvao u deset uveče, nakon što je ženu odbacio kući. Drugi sastanak je prošao bolje: izašli su na skupu večeru i završili u striptiz klubu, gde su jedno drugom naručili plesanje u krilu pre nego što su odvojeno otišli kućama. Tim se dobro proveo, ali je bilo očigledno ga je ona iskoristila – njega i njegov "Ameriken ekspres" – za dobar izlazak. Treći sastanak bio je najbolji. Ona je bila kolekcionarka umetnina u ranim četrdesetim koja, ispostavilo se, ima ljuljašku za seks u svom stanu u centru grada, što sam saznao od Tima kad mi je sve ponosno prepričao u ponedeljak ujutro.

Na kraju sam završio na drugom radnom mestu, ali kada sam sreo Tima dve godine kasnije, saopštio mi je dobre vesti. Verio se sa gospođicom Ljuljaškom za seks i planirali su da stanu na ludi kamen naredne godine. Čestitao sam mu i neobavezno ga podsetio na naš sporazum sklopljen pre skoro tri godine. Crven u licu zbog svoje zaboravnosti, Tim mi se izvinio i na licu mesta mi ispisao ček na 5.000 dolara, dokazavši da sam bio u pravu u vezi sa njegovom "velikodušnošću" kada su u pitanju bili oni testovi. Do braka nikada nije došlo iz razloga koji su mi nepoznati, ali koliko mogu da vidim, i bolje je što je tako. Ako bi Tim uspeo da se veri još najmanje dvaput pre nego što se konačno oženi, mogao bih sebi da priuštim kaparu za stan u centru, samo bez ljuljaške za seks.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu