Bili smo na londonskoj seks-žurci na kojoj su fetiš odela

„Ovaj je novi. Nosi odelo od poliestera iz Bartonsa. Deluje jeftino. A ne kao ovaj ovde. Taj je to nabavio u Savil Rou, sigurno".

11 je uveče u podrumu u utrobi Kings Krosa – preciznije, u još uvek pomalo zeznutom kraju iza stanice. Dag, moj dlakavi, zajapureni vodič, odeven u trodelno smeđe odelo, sa svetlo ljubičastom kravatom, zastaje da povrati dah. Briše znoj sa čela svilenom maramicom. Vidljivo je uzbuđen, a nije ni čudo: Dag je fetišista za odela, a mi se nalazimo u Siti bojsima , na londonskoj vodećoj (a izgleda i jedinoj) večeri za muškarce koji vole da gluvare u savršeno ispeglanim pantalonama, elegantnim košuljama, i blejzerima ili smokinzima.

Nalazimo se na mestu na kome se organizuju brojne prestoničke alternativne žurke sa posebnim interesovanjima; ono je na neki način poslednji bastion ljigavog Londona u delu grada koji je skoro potpuno džentrifikovan u poslednjih nekoliko godina. Ali večeras, zbog prizora gomile uglavnom sredovečnih muškaraca koji stoje unaokolo i pijuckaju pivo u odelima, više izgleda kao da je iznajmljeno za konferenciju za procenu rizika nego za fetiš žurku.

Međutim, video ekrani načičkani unaokolo pričaju drugačiju priču. Na njima se vrte porno filmovi sa tipovima u odelima, koje snima studio Men At Play. Dok klupski remiks pesme Marka Almonda Worship Me Now pulsira u pozadini, tip sa suspenderima (držači za čarape koje su gospoda izgleda nekada nosila ispod pantalona) ima seks sa tipom u odelu na pruge.

U tami podrumskog bara, koji je podeljen crnim zavesama koje vise sa plafona i odvajaju separee, sofisticiranost odeće gostiju se kreće od vrećastih odela iz dobrotvornih radnji, do besprekorno opeglanih Kligorovih dvodelnih odela, sa košuljama sa okovratnikom i kitnjastih, skupih Hermes kravata vezanih u vindzorski čvor. Boje kravata i maramica se kreću od tamnoplave, preko žute, do kašmirske šare. I šta je to tačno kod odela što toliko uzbuđuje neke ljude, i da li je to fetiš na istom nivou kao, recimo, ljubav prema gumi i lateksu?

Džejmi Mekdonald, koji večeras radi na garderobi i zaposlen je u klubu već pet godina, kaže da je fetiš odela mnogo prikladniji.

„Ideja fetiša je nešto neuobičajeno i „perverzno", a ipak, nešto tako svakodnevno kao što su odela, ili stopala, pa čak i prsti, nekome mogu da budu fetiš. Ne bih obavezno nazvao subverzivnim nekoga ko želi da izgleda elegantno i uživa u prirodnom zadovoljstvu".

A ipak, pretpostavljam da tu ima još nečega. Svako ko se nada da će se prijavti na američki sajt suitandtiefetish.com biće suočen sa skoro 40 pitanja o svojim nastranostima vezanim za odela, u rasponu od relativno bezopasnih, kao što je, „Da li ti se dopada svilena postava na sakou i prsluku", do onih koji više govore, kao što je, „Da li ti gledanje muškaraca u odelima u katalozima ili na internetu izgleda kao pornografija", do sasvim eksplicitnih, kao što je, „Da li svršavaš na odela", i „Da li voliš bondidž sa odelima".

Svakako, mnogi od muškaraca sa kojima sam razgovarao u Siti bojsima su ekstremno detaljni kada je u pitanju kroj odela i osećaj kada ga nose, kao i odela momaka sa kojima žele da stupe u kontakt u mračnijim ćoškovima kluba. Pitam Džejmija koliko redovnih gostiju su hardkor fetišisti za odela i kravate, u poređenju sa radoznalcima koji samo traže malo akcije.

„Oko 95 posto njih su ozbiljni", kaže on. „Osim što uživaju u tome da nose odela, uživaju i u kvalitetnim materijalima. Ne samo za odela, već i za košulje, kravate, manžetne, maramice, čarape".

I da li su im kvalitetno dizajnirane krpe erotičnije od, recimo, nečeg jeftinog i šljaštećeg iz Teskovog F&F-a?

„Definitivno. Neki od momaka su komentarisali loš kvalitet odela nekih 'novajlija'".

Jedna od stvari koje najviše zapanjuju je to koliko ovaj klub deluje zvanično – gotovo „strejt" – u poređenju sa drugim fetiš žurkama na kojima sam bio. To jest, dok ne istražiš neke od mračnijih ćoškova, gde se dešavaju svakojake stvari. Da li to doprinosi uzbuđenju?

„To je elemenat koji postoji od samog početka… i momcima se dopada da tako gluvare, flertuju, ili da odu korak dalje, ako to požele".

Tom, promoter kluba, ima da kaže još ponešto o privlačnosti odela.

„Mislim da je to uzbudljivo zato što nije u pitanju uobičajeni gej fetiš kože i gume. Postoji veza sa stvarnim svetom. Kao sa sportskom odećom, možeš da je nosiš u svakodnevnom životu i niko neće ni pomisliti da ti je to fetiš ili da te loži da to nosiš. Takođe je reč i o muževnosti. Za mene, momak u odelu izgleda veoma muževno. A i moć i dominacija igraju ulogu u fetišu odela. Izgleda da uvek postoje šef i potrčko, i potrčko mora malo više da se potrudi da zadovolji šefa".

Pitam Toma koji mu je bio najčudniji susret u klubu tokom svih ovih godina.

„Jednom se pojavio jedan predivan mladić. Počeo sam da razgovaram s njim, i rekao mi je da radi u jednoj investicionoj banci u Sitiju. Delovao je veoma iskreno, i pet minuta kasnije sam se obreo s njim u jednom mračnom ćošku kluba. Kada smo obavili posao, rekao mi je da mora da ide, jer ga čeka devojka. Nikada ga više nisam video, ali to je bio jedan od najboljih susreta koji sam ikada imao. Pitam se samo kako je devojci objasnio odakle mu fleke na odelu".

Do sada je već prošla ponoć, i većina muškaraca koji nisu otišli u dve tamnice u dnu kluba da se međusobno pobliže upoznaju stoje unaokolo sa pivom u ruci, oprezno merkajući jedan drugog, u nadi da će dobiti malo akcije. Koristim priliku da pitam Daga gde je kupio odelo.

„Ovo? U Primarku".

Ali deluješ mi kao momak koji bi potrošio znatno više na lep izgled.

„Obično je tako. Ali ja u stvari stvarno volim da se uroljam u odelu. Tako da nema smisla da mnogo trošim".

Kapiram.

„Najbolje sam se proveo jedne večeri kada sam upoznao jednog prelepog Šveđanina sa ogromnom bradom. Celo veče sam ga čikao da ne ode u toalet. Na kraju se ispišao na mene, na moje odelo, i činilo mi se da mi se nebo otvorilo. Moram da ti kažem, te večeri sam otišao kući mokar do gole kože, sa velikim osmehom na licu".

Dok Dag zamišljeno zuri u svoju kriglu sajdera, ja se izvinjavam i ostavljam goste Siti bojsa da se na miru skockani igraju. U gradu kao što je London, gde ljudi imaju tako raznolike ukuse, a ipak, mnoga mesta koja su ranije bila prilagođena tim ukusima se sada zatvaraju, razveseljava videti da događaj koji je toliko osoben kao što je Siti bojs i dalje opstaje.

Imena su izmenjena. CITY BOYS se održava svakog prvog petka u mesecu u Central Station, od 7 uveče do ponoći.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu