Religija

Kako je kada se odrekneš svoje religije

Razgovarali smo sa bivšom Jehovinom svedokinjom, bivšim jevrejinom i bivšom muslimankom o tome kako su okrenuli leđa svojoj veri i zajednici.

pisao Ezekiel MacNevin
04 April 2017, 6:56am

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Australia.

Napustiti religiju ne znači samo okrenuti leđa bogu. Tako potencijalno gubiš članove najuže porodice, prijatelje, dom, način života i osećaj identiteta. To je kao raskid, samo što raskidaš sa samim sobom, i posle si ponovo rođen kao neko potpuno nov. To je egzistencijalno putovanje u svakom smislu. Razgovarali smo sa troje ljudi o ovom procesu. I o onome šta ih je dovelo do te tačke, i o onome što se posle događalo.

Slika iz publikacije JW, „Svetionik". Preko Wiki Commons

Triši, 48

bivša Jehovina svedokinja


Moja mama je bila zarobljena sama u kući sa petoro dece kada su je preobratili jehovini svedoci koji idu od vrata do vrata. Vrebaju one koji su slabi i u oskudici, znaš? Počela je da nas vodi u Kingdom Hol triput nedeljno, i tata ju je zbog toga tukao. Takve stvari se ne zaboravljaju.
Odrastala sam verujući da će armagedon očistiti „grešne" i da će svi jehovini svedoci živeti u večnom raju. Ako nisi bio pripadnik te religije, nisi bio dovoljno dobar za mene. Išla sam na propovedi svake nedelje, i mogla sam da se zabavljam s nekim samo ako ću da se udam za njega. Kada sada pogledam svoje fotografije sa medenog meseca, na njima izgledam kao da imam 12 godina. To je tako tužno. Uvek sam podsvesno znala da mi ta religija nije u duši. Poštovala sam je zbog svoje porodice. Onda sam počela da dovodim neke stvari u pitanje, malo istraživala i postala tajni otpadnik.


Najviše sam želela da moja deca imaju normalan život, i želela sam da budu u mogućnosti da slave rođendane. I posle toliko mnogo godina takvih osećanja, konačno sam u u svojoj 38. godini rekla bivšem mužu da živimo u laži. Da stvar bude smešnija, i on je izgubio veru i oboje smo bili iscrpljeni od sastanaka triput nedeljno, pa samo zajedno napustili religiju. Čitava porodica me je zauvek odstranila iz svojih života. Ljudi koji su mi dvadeset godina bili bliski prijatelji su okretali glave kada me sretnu na ulici. Tada sam bila sigurna da u pitanju nije bila čista ljubav.


Počela sam da izlazim, da idem u barove, da plešem do zalaska sunca i kasnije. Nikada nisam to radila, i osećala sam se živom! Pomislila sam, „Neću da odem u grob kajući se zbog nečega, želim da živim sada"! Bila sam dete u prodavnici slatkiša, i gejevi su me prihvatili raširenih ruku. Stavila sam silikone, počela da nosim izazovnu odeću, i postala sam promoter žurki. Moj brend se zove Hot Kendi.


Na mojim žurkama uđeš na vrata i otkačiš se – pretpostavljam da se zbog toga prepuštam tome, da bih zaboravila prošlost, zato što me boli kada se setim. Danas prihvatam svaki način života. Naravno, imam par hejtera, ali smisao mog života je da spajam ljude. Mislim da mi je religija dala jaka moralna načela. Učinila je da čvrsto stojim nogama na zemlji i da idem kući oko sumraka.

Mojsije i deset zapovesti, po viđenju Rembranta. Preko Wiki Commons

Gavrijel, 26 

bivši jevrejin

Moje babe i dede su preživeli holokaust i religija ih je razočarala, dok su moji roditelji postali tvrdokorni jevreji kada su se venčali. Tako da sam ja tako odrastao, i od zalaska sunca u petak, do zalaska sunca u subotu sam živeo bez struje i para. Uvek sam štrčao u školi sa svojom kapicom, i svakog dana sam morao da obmotam kožne trake oko ruku kada krenem kući, sa psalmima iz biblije u kutijici. A u školi su devojčice imale odvojene učionice i igrališta, što je baš sjebalo naše društvene veštine, praveći od žena seksualne objekte.
Ovih dana sam žešće ljut zbog toga, žešći sam protivnik organizovane religije. U bibliji bog od Avrama traži da žrtvuje sina, i pre nego što on to učini, anđeo ga zaustavi i kaže mu da je dokazao da je božji sluga. Tu priču mnogi veličaju, a ja sam se nekada pitao da li bi moj tata žrtvovao mene. Takođe generalno mislim da je svet sjeban i jadno mi je kada neko na to što je bacio stenu na zgradu odgovori, „Izvini, čudni su putevi moji".


Još kao veoma mlad sam počeo da sumnjam u religiju, ali nikada nisam priznao da imam ateistička uverenja, sve do svoje šesnaeste godine, kada su moja dela počela da ih odslikavaju. Provodio sam se, jeo ono što sam hteo, i družio se s devojkama. Bilo je teško sakriti moje postupke, iako sam u džepu nosio kapicu, ali moje buntovništvo je izazvalo previranja u mojoj porodici. Ali da budem iskren, moji problemi s drogom su pravili veće probleme u porodici nego moj ateizam.


Sada imam 26 godina i nemam osećaj da sam ispunjen. Ima stvari koje volim: knjige, televizija, laptop, pornografija, cigareta, kamere, šta god... ali nema ničega što me ispunjava. Tražim ideologiju, ali ne verujem u religiju, i šta mi onda preostaje, jebote? U nekom smislu, nema koristi od ateizma. Bio bih srećniji kada bih verovao da u svetu postoji svrha, da postoji pravda, i da ću jednog dana u raju videti svoju baku, i da Hitler neće biti tamo.
Ono što mi nedostaje kod judaizma je to što kod njega nema površnosti. Znam toliko mnogo bogatih Jevreja koji žive u trošnim kućama. Oni misle da je pogrešno razmetati se bogatstvom. Dok je u savremenom svetu najvažnije pokazati ono što imaš – dobro dupe, dobra kola, nakit.

Plafon džamije Šejh Lutfulah, preko Wiki Commons


Širin, 21

bivša muslimanka

Mislim da sam bila religiozna zbog svog tate, a ne zbog boga, i možda zbog definicije dobre ćerke. Odrastala sam govoreći mu da nikada nisam propustila pet dnevni molitvi. Mislila sam da sam čistija od svih, uključujući i moje sestre. Ali onda sam jedno dana propustila molitvu i pomislila, ako ću da idem u pakao zbog jedno propusta, onda mogu da prestanem da gubim vreme.

Iznenada sam u Guglu počela da pretražujem fraze kao što su „Dokaz da bog postoji", i učila teoriju evolucije. Shvatila sam da je religija igra gluvih telefona koja traje stotinama godina. Islam mi je postao nelogičan. Imala sam 19 godina kada sam konsolidovala svoja ateistička verovanja. Rekla sam svojim prijateljima, ali ne i starijima. Tako je najbolje. Muslimanski roditelji misle da su neuspešni ako ne prenesu religiju na svoju decu. Iako moja majka nije „dobra muslimanka", oni misle da je bolje promeniti religiju nego postati ateista.

Moj tata je nedavno preminuo, i proces njegove sahrane je bio ogroman teret... kao i svaki muslimanski događaj kojem sam prisustvovala. Morali smo da ga kupamo u ružinoj vodi, da se molimo, pevamo i spremamo hranu neznancima, u pet navrata... bilo je uvrnuto. Ranije sam radila stvari samo zato što nisam želela da odem u pakao. Na primer, kada nekom daš pare, dobićeš nešto u zagrobnom životu. Sada se ponašam nepristrasno. Nosim uske majice, imam gej prijatelje, eksperimentisala sam sa seksom sa ženama, i životom mi ne upravljaju dosadne rutine i strah.

Tolerišem sve religije, dokle god mi se ne nameću silom. Ljudi uvek žele sa mnom da raspravljaju o tome, ali ja jednostavno mislim da se plaše da je napuste. Potrebna im je, zar ne? Misle da ih čekaju sjajne stvari, zato što ih bog voli... iako je život sada sranje, kasnije će biti spaseni.

Osećam se mnogo sigurnijom držeći se konkretnih stvari, sada i ovde.

Pratite Zeke na Instagramu