Trenutak kada shvatiš da više ne želiš da se vratiš u roditeljski dom

Fotografija: Flickr/ Holly Lay

Selidba je očigledno stresan životni momenat, osim ako se ne selite u penthaus na Menhetnu. Taj trenutak kada pakujete najosnovnije stvari u torbe i one čvršće kese što se kupuju na kasi i odlazite u polunamešteni stan. Prvo vas spuca euforija, upakovana u zabludu o lepotama samostalnog života, ali već nakon nedelju dana nailazite na prve prepreke i, ne počinjete odmah da se kajete, ali kapirate da živeti solo nije baš najlakša stvar na planeti.

U životu svakog zelenog seliše (izraz koji sam ove sekunde izmislio kako bih označio individuu koja se skoro odselila i upustila u haos samostalnog života), postoje trenuci kada bi se najradije vratio kod roditelja. Slobodno vreme, mogućnost da odvrneš Kanjea Vesta i da ti niko ne zvoca ili šansa da privedeš nešto nakon određenog vremena počinju da gube na vrednosti i žal za kuvanom klopom i redovno plaćenim Infostanom već počinje da se oseća.

Ako krenete tako da se osećate, ne paničite. Ne zato što nema razloga za paniku, naravno da ima, čoveče, ceo život kukate da želite da živite sami i sada vam ta samostalnost smeta. Ali je dobro da ne paničite samo kako ne biste napravili još veću pizdariju od svog života. Glavna stvar kod svakog seliše je postepeno rešavanje problema. Ako pokušate da odjednom sklopite sve kockice, završićete sa polunameštenim stanom i kevom na speed dial opciji, konstantno je u zajebanciji zapitkujući da li joj nedostajete. Pod uslovom da želite da dovedete sebe u zen mod samostalnog života, krenite da obogaćujtete svoj status seliše kako biste se apgrejdovali u najobičnijeg čoveka.

Velika je verovatnoća da će vas loša internet konekcija vući nazad ka roditeljskoj gajbi gde je ćale uplatio najbolji SBB paket sa najvećom brzinom neta i HBO kanalima. Vi sedite u garsonjeri sa konekcijom koju kradete do komšije ili nekim bezveznim ruterom za koji gazda kaže da ga je apsolutno nemoguće zameniti. Zato svakog vikenda odlazite kod roditelja, prvo kako biste poskidali sve serije za koje nemate strpljenja ni da tražite torent na gajbi, a potom odlazite kako biste poslali mejl, promenili profilnu na Fejsbuku i onda shvatite da ste u svoju sobu sa posterom Ofspringa ušli još u petak, a sada je utorak. Tako da prestanite da cmizdrite nad tužnom sudbinom milenijalsa i sredite već jednom taj Wifi na gajbi. Nađite se sa gazdom ili uradite jebenu peticiju u čitavom bloku kako bi vam uveli normalan internet. Jebi ga, morate malo da se pomučite, spremite pamflete o značaju razmene podataka i beskrajnim prostorima u koje ljudi ulaze jednim prostim klikom, ali obezbedite sebi ljudsku konekciju, kako ne biste svakoga dana "brižno" obilazili roditelje.

Okej je ako vam keva skuva hranu, jer se vaše kulinarske sposobnosti završavaju kod čina otvaranja jogurta, ali ako nastavite redovno da uzimate tu klopu, počeće čak da vas mrzi i da je podgrevate i raspakujete. Kada vas sledeći put preko telefona keva bude pitala da li da vam zapakuje onaj đuveč, na prvu ćete odgovoriti "Ma nemoj da se maltretiraš, doći ću tu da jedem", ložeći se da zapravo njoj činite uslugu, pritom odbijajući da priznate da ste jednostavno jebivetar. Tako da, ako već ne želite da kupujete svu hranu, počnite sami da je spremate. Pa zaista, ceo život kukate kako vam ne valja kevina kuhinja, kako je dosadna i neinventivna i sada kada imate priliku da skuvate nešto svoje, vi se vraćate đuveču iz navike? Stvorite nove navike, sopstvene navike u ishrani koje neće podrazumevati dve vožnje trolom do starog stana.

Higijenske navike iz starog doma je vrlo teško preneti u novu gajbu. Sa roditeljima i braćom ste imali ustaljen ritam i raspored čišćenja, nije se dešavalo da svake nedelje baš vi morate da čistite, a sada je sve na vama. Ali okej, hajde da posmatramo stvari manje patetično. Prvo – stan u kome sada živite je najverovatnije manji, što znači da vam treba manje truda i manje vremena da ga sredite. U tolikim minusevima leži očigledna prednost te garsonjere od sto evra. Drugo – imate tu sreću, nadam se, da živite sami, što znači da niko ne može da vam zamera ukoliko je stan štrokav. A ako sami sebi zamerate, onda ga očistite, prosta stvar. Postoje i mali tricks and tips koji stvaraju privid čistoće, recimo da samo obrišete prašinu onim sredstvom za staklo nevezano za površinu. A najbolji trik je da platite nekom da vam očisti stan, ako imate love za bacanje. Najgore od svega je da pustite roditelje da vam dođu za vikend kako bi vam doneli, jebem li ga, lampu, a onda uradili generalno čišćenje vašeg demoliranog stana.

Roditelji će vas u početku finansijski pomagati, ali ne smete da dozvolite da taj monetarni vakuum traje večno. Ako duže od šest meseci živite sami, a tek na kraju meseca krenete da brinete o neplaćenim računima, onda vam trebaju lekcije iz osnova ekonomije. Idemo na početak, vraćamo se na monopol. Ta frka sa novcem će vas uvek dovesti do kolebanja i preteranje želje da se vratite kod matoraca, misleći da finansijski problem tamo ne postoje. Postoje, samo vas nikada nisu time opterećivali, a ako sada puknete i kao (teorijski) finansijski potkovana ličnost se vratite kod roditelja, nemojte da mislite da će i dalje biti sve na njima. Stoga je najbolje da račune odmah odjebete, a da kasnije raspoređujete novac za ostale stvari. Tako rade zreli ljudi. Zreli i opravni, što bi rekao moj pokojni deda, a on je živeo devedeset godina. Doduše, kako je ostao sam u stanu nakon babine smrti, umro je nakon mesec dana, što ga možda ne čini adekvatnim savetnikom za samostalan život. Zaboravite.

Sad, ako ispunite sve ove stavke, zapašćete u katarzično stanje u kome vam ništa neće suštinski nedostajati iz starog stana. Pritom ne govorim o emocijama, sećanjima, toj strava novogodišnjoj jelci koja ne može da se meri sa vašim jadnim pokušajem koji ste kupili na rasprodaji u starom Merkatoru. Govorim o stvarima koje vas neće vući da se po svaku cenu vratite nazad. To vam piše lik koji još uvek nema veš mašinu, ume da skuva samo čaj, a brzina neta je skoro iznosila 6 (slovima: šest). Ali čim sam sredio internet, već je sve bilo lakše. Da, internet je ključna stvar.

Još na VICE.com

Stvari koje su nas najviše iznenadile kad smo počeli da živimo sami

Mladi nam pričaju kako je živeti sa roditeljima u Srbiji

Mladi u Beogradu koji žive sa roditeljima