Svaštara

​Mojih nedelju dana gutanja mikro doza esida - neuspešan test samokontrole

Mogu da shvatim prednosti odgovornog mikrodoziranja i da sam se držao regularne mikro doze, razvalio bih na poslu, ali nisam, zato što imam samokontrolu nenadgledanog debelog klinca na nekom rođendanu.

pisao David Allegretti
11 Jul 2016, 9:01am

Na eks. Sve fotografije: Sean Foster

Mikrodoziranje znači uzmanje psihodelične droge tačno onoliko koliko je dovoljno za blag podsticaj kreativnosti, energije, raspoloženja i fokusa, ali ne dovoljno da bi se zaista tripovalo. O ovome u poslednjih nekoliko godina ima dosta informacija, koje uglavnom dolaze od tipova iz Silicijumske doline, koji se kunu da su zbog mirkodoziranja bolji ljudi. Možda su u pravu, ali ja sam uvek smatrao da se uzimanjem esida u malim dozama maši poenta. To je kao da ispred sebe imaš debeli džokavac, ali povučeš samo jedan kratki dim, onda se obrišeš maramicom i kaže, „To mi je dovoljno, hvala lepo".

Ali koristi od toga su dobro dokumentovane, i iako je nekoliko novinara to probalo, ja nisam. S toga sam rešio da bi trebalo da to uradim.

Problem je bio naći sam esid. Tablete i kockice šećera su uobičajene, ali ja sam tražio tečni LSD. Trebala mi je samo jedna ili dve doze, ali diler mi je dao povoljnu ponudu, jer mu se dopala moja priča o tome kako je bilo kada sam pokušao da preživljavam na Nuteli.

Iako mi je dao LSD-ija za deset dobrih tripova, to je i dalje bilo par kapljica tečnosti u sićušnoj bočici. Da bih uzimao adekvatne doze, morao sam da ga razvodnim i napravim rastvor. Pozvao sam svog prijatelja „Boba", hemičara, i on me je proveo kroz proces mešanja slanog rastvora.

To je iziskivalo malo računanja.

Ali na kraju smo uspeli. Takođe, ovo su bili jedini špricevi koje je Bob imao. Nisam imao nameru da se rokam. Opustite se.

Ponedeljak, 15 mikrograma

Standardna doza sadrži između 80 i 100 mikrograma esida kao takvog, pa sam mislio da neću osetiti ništa ako uzmem samo 15 mikrograma. Ali osetio sam; osećaj je bio sličan kao kada popiješ pivo na prazan stomak, ništa bitno, ali definitivno nešto. Bio sam dobro raspoložen i bio sam motivisan da pišem, što je u poslednje vreme sve ređe.

Tog popodneva sam sam otišao u šetnju po parku. Zgražavalo me je skoro sve što je ljudska ruka napravila. Žudeo sam za prirodom, drveće je imalo intenzitet koji nisam primećivao bez LSD-ija u svom sistemu. Prvi dan je u stvari bio sjajan.

Utorak

18 mikrograma

Ujutru, jedno sat vremena nakon što sam uzeo svoju dozu, nazvao me je jedan prijatelj da mu opišem kako se osećam. Nisam bio siguran kako to da sročim. Na kraju sam se odlučio za „moćno".

Naleti intenzivnog fokusa su dolazili u talasima. Imao sam periode kada su reči same tekle i kada je vreme izgubilo bilo kakav značaj. Sat vremena mi je izgledalo kao pet minuta. Ali ta moć je bila kratkotrajna. Posle par sati intenzivne fokusiranosti, kao da sam udario u zid, i postao sam veoma pospan. Isuviše pospan. Stalno bih odlutao. Drugi dan je počeo sjajno, ali posle je postalo naporno.

Sreda

25 mikrograma

Trećeg dana sam povećao dozu, zato što mi je tolerancija već porasla. A bio mi je i rođendan.

Bilo je nadrealno biti sa svojom porodicom sa LSD-ijem u organizmu. Nisam se brinuo da će otkriti, ali blaga izmena percepcije izazvana fenomenalnim koktelom esida i crnog vina Peroni je potcrtala sve lepe, pozitivne pojave.

Gledao sam unaokolo, i svi su sijali. Onda su doneli ogromnu tortu koju je napravila moja starija sestra, i onaj voštani broj 23 je zurio u mene. Nisam mu uzvratio pogled, umesto toga sam pogledao svako lice u toj sobi, i skoro se jebeno rasplakao, jer više nisam bio dete, a oni su svi bili tako divni. Stalno sam gledao svoju mamu i poželeo da jednog dana imam barem četvrtinu njene snage. Bio je to sjajan dan, sve je tako fino teklo. Osećao sam samo sreću.

Četvrtak

30 mikrograma

Možda ste primetili da je moja doza stalno rasla. Govorio sam sebi da sam to radio zbog sve veće tolerancije, ali to nije bila prava istina. Do četvrtka sam već znao da to radim zato što nemam samokontrolu. Nisam želeo da uzimam mikrodoze. Želeo sam da uzimam doze.

Ovako sam filozofirao dok sam oko 6 popodne ležao na kauču. Spremao sam se da provedem mirno veče, kada me je pozvao moj ortak Šon.

Šon: Ej, imam karte za Hot Dab Tajm Mašin za večeras.

Ja: Ne znam šta je to.

Ni ja. Hajdemo.

Okej.

Još radiš ono sa esidom?

Da.

Ponesi ga.

I tako su svi moji ortaci uzeli esid, ali ja sam samo mogao da sedim i da gledam. Mislio sam da ću da uzmem samo jednu kapljicu.

Stigli smo na šta god da je uopšte taj Hot Dab Tajm Mašin, na dve ili tri jake doze LSD-ja svaki. Bio sam hiper-svestan svega oko sebe i razumeo sam sve misterije sveta. Sve sam znao. Mislim, ozbiljno. Mislim, čoveče.

Istinska spoznaja beskrajnog znanja koju donosi svaki jači trip me je udarila kao maljem, iako sam negde u sebi shvatao da razmišljam samo o sranjima koje već znam. Iluzija veličine, sa previše besplatnog piva. Muzika je bila neverovatna. Ljudi su bili neverovatni. Tepih je bio neverovatan.

Petak

12 mikrograma

U petak sam se probudio osećajući se kao govno. Mozak mi je bio kao sir, ali sam ipak nauke radi uzeo svoju mikro dozu. Ušao bih u neku sobu i zaboravio zašto sam tamo krenuo. Tupo bih uzalud buljio u otvoren frižider, samo da bi par minuta kasnije ponovio taj proces. Pokušao sam nešto da napišem, ali ono što je od toga ispalo je izgledalo kao sastav iz trećeg osnovne, „Šta sam radio za vikend". Odustao sam od dodvoravanja, i gledao crtani film Invejder Zim, dok mi popodne nije došla devojka. Smejala se mojim trapavim pokušajima da opišem kako sam proveo nedelju, pa sam odustao, i prespavali smo dan, dok su mi flešbekovi od prethodne noći đuskali po glavi.

Subota

15 mikrograma

Zaista mi nije bilo do još esida, pa sam se držao određene doze. Želeo sam da izbegnem bilo kakav kontakt s ljudima, ali moja porodica je organizovala veliku večeru da se oprosti od mene, pre nego što s rancem na leđima krenem na putovanje po Aziji. Jeli smo zajedno, i ja sam izgubio razum, ali sam bio srećan. Mislim da mi je najsnažnije osećanje tokom čitave nedelje bila zahvalnost na hrani koju sam jeo, krevetu u kojem sam spavao i na ljudima oko mene. Ja sam veoma, veoma srećan.

Nedelja

60 mikrograma

U subotu uveče uopšte nisam legao da spavam, pa se šesti dan jednostavno prelio u sedmi. Umesto da spavam, proveo sam noć pišući i pakujući sve što mi je potrebno za naredna tri meseca. Za samo nekoliko sati ću biti na dnevnom letu za Singapur. Toliko mi je bilo jebeno muka od esida, ali to mi je bio poslednji dan, pa sam pomislio, jebeš ga, hajde da povećamo dozu. Leteo sam jeftinim letom, pa sam pomislio da će esid da me zabavi, u odsustvu malog ekrana radosti koji nude uglednije avio kompanije.

Nadao sam se da će povećana doza da me omami, ali dogodilo se upravo suprotno. Napravio sam glupost i u Guglu potražio singapurske zakone o drogama, i onda sam na izlaz došao nervozan. Spolja sam delovao mirno i spremno, ali stalno sam zaboravljao gde sam stavio kartu, a objave sa razglasa su bile isuviše glasne.

Nikada nisam zamišljao da ću uneti esid u avion, to mi jednostavno nije bilo na spisku stvari koje sam želeo da uradim, ali šta je, tu je. Bio sam toliko umoran i zadremao sam dok je avion još uvek rulao po pisti, i probudio sam se u oblacima. To me je sjebalo. Možda je to bilo zbog visine, ali trip je baš počeo intenzivno da deluje. Šta više, u glavi sam se opraštao sa svojim voljenima, jer sam mislo da postoji barem 40 posto šanse da se ova velika metalna ptica nosom naniže sruči u okean.

Bio sam dovoljno svestan da znam da je ovo glupost, ali bio sam i dovoljno urađen da se mentalno pripremim na najgore. Dosta sam razmišljao o smrti, dok sam sedeo tamo i jeo krekere. Ne da sam se plašio smrti, samo sam bio zabrinut oko toga kako će moja smrt uslediti, i kakav će posledice ostaviti na moje voljene.

Mogu da shvatim prednosti odgovornog mikrodoziranja, i da sam se držao regularne mikro doze, razvalio bih na poslu, ali nisam, zato što imam samokontrolu nenadgledanog debelog klinca na nekom rođendanu. Nisam imao nikakve šanse.

Ipak, nisam zažalio zbog te nedelje, i najiskrenije, nisam se osećao razmontirano kao posle nekog višednevnog muzičkog festivala. Šta više, onih par dana kada sam odgovorno uzimao mikrodozu, definitivno sam osetio primetan rast produktivnosti i kreativnosti. A sada, dok pišem ovo zagušljivom singapurskom baru, još uvek osećam topao odsjaj strasti izazvane celonedeljnom vožnjom na psihodeličnom toboganu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
trip
Droga
Vice Blog
posao
fenomeni
esid
iskustvo
Kiselina