Amandine fotografije golih ženskih tela iz celog sveta

Ovaj članak je prvobitno objavljen na sajtu The Creators Project

U svojoj novoj knjizi Pheromone Hotbox Amanda Čarčejn slavi žensku nagost. Od 2012. do 2015 fotografkinja koja živi u Los Anđelesu putuje po svetu i fotografiše žene sa Islanda, Kube, iz Maroka, i mnogih drugih zemalja. Nastali portreti koji čine njenu monografiju su defintivno senzualni, ali su napravljeni iz izrazito ženske tačke gledišta, pa tako nema ni trunke ugroženosti. Umesto toga, na fotografijama vladaju sloboda i moć. Pričali smo sa umetnicom o vladajućoj muškoj perspektivi fotografija, i o tome šta se dešava kada je žena iza objektiva .

The Creators Project: Kako se rodila ideja za projekat i zašto si odlučila da od njega napraviš knjigu?

Amanda: Tačno pre četiri godine u ovo vreme otputovala sam na Kosta Riku sa dve prijateljice. Počela sam da ih fotografišem možda malo i preterala, kao da slažem nekakvu tajanstvenu slagalicu. Uplivala sam u neku vrstu napetosti i počela da shvatam da je to što radim toliko intimno, i njoj i meni, posebno u divljem i slobodnom okruženju u kom smo se nalazile. Kod žena, energija umetničkog stvaranja i seksualnosti je neraskidivo vezana, najčešće na nesvesnom nivou. Ja to nazivam "the pheromone hotbox", odnosno prostor u kom se javlja biološki zbunjen proces dok naši feromoni imaju interakciju (ne sekusalnu), i generišu kreativnost kroz obostrano poverenje i poigravanje. Otkrila sam da putem kamere imam jedinstveni pristup ženama koje me okružuju. Taj novopronađeni način istraživanja intimnih fotografija je prerastao je u osobeni projekat. Kako su me naredne četiri godine razbacale po svetu, izvajala sam dimenzije knjige.

Naslovnica me podseća na neku knjigu o baštovanostvu iz osamdesetih koju možeš da nađeš na buvljaku ili sam promašila?

Dizajner moje knjige Brajan Rotinger je apsolutno neverovatan. Napravio je dosta interesantnih rešenja za naslovnicu ali ja sam na kraju želela da slika bude što veća. Izgleda kao vintidž Architecutral Digest, tako da uopšte nisi promašila!

Da li svojom knjigom želiš da angažovano srušiš način na koji većina muških fotografa percipira umetnost?

Moja namera zapravo nikada nije bila da to srušim, iako mislim da jeste sporedni proizvod mojih fotografija, jer sam se skocentrisala na osnaživanje žena. Generalno, nisam neka aktivistkinja, samo volim da mi centar pažnje bude svet u kakvom želim da živim.

Šta misliš, da li žena koja slika ženu može postići nešto što muškarac iza objektiva ne može?

Radeći u industriji modne fotografije gde pretežno dominiraju muški fotografi , otkrila sam da žene imaju veću dozu poverenja kada rade sa ženama, lišene predatorskog faktora. Iz mog ličnog iskustva, čini mi se da se automatski javlja osećaj drugarstva i devojačkog bunta tokom fotografisanja. Predstave u knjizi su studija o tome šta se dešava kada žene stvaraju zajedno, izolovane od muškog pogleda.

Kako nalaziš žene koje fotografišeš? Da li su one tvoje prijateljice, ili umetnice, modeli?

Sve fotografisane žene iz moje knjige su umetnice: pesnikinje, slikarke, modne dizajnerke, rediteljke, glumice… Imala sam sreće što oko sebe imam mrežu neverovatnih žena koje su mi uglavnom bliske prijateljice. Deo moje namere sa knjigom je i da se publika zainteresuje za njihove radove.

Da li te je na nekom mestu gde si otputovala iznenadio stav prema nagosti ili seksualnosti?

Osećaj šoka kada ljudi vide golu osobu u javnosti je na univerzalnom nivou. Kako god, veće iznenađenje je nastupilo kada smo smišljale načine kako da se sa time izvučemo. Kada smo radili u pećinama u Nju Meksiku morala sam da tražim dozvolu kako bi mi izdali prostor posle radnog vremena. Stigla sam iz Njujorka nakon osam sati vožnje od aerodroma sa još dve umetnice koje sam tada upoznala i smišljala plan kako da snimam aktove u pećini znajući da je to protiv pravila tog naiconalnog parka. Iz predostrožnosti sam tražila ženskog čuvara da nas sprovede okolo, a usput kupila tonu materijala da ih umotam kako bi ih one kasnije "ispustile". Pogledala sam u pun mesec iznad nas i molila se da sve prođe kako treba. Nakon što smo ušle u lift i krenule da spuštamo, čuvarka se okrenula ka meni i rekla: "Videla sam tvoje fotografije. Jako mi se dopadaju". Nakon toga, javila mi se nova doza samopouzdanja. Počeli smo da slikamo bez ikakvih tkanina, ušetale smo nage unutar stalaktita pećine. To je bio fenomenalan trenutak.

Specijalno izdanje knjige uključuje i parfem inspirisan publikacijom - to je tako dobra ideja.

Parfem HOTBOX je saradnja SANAE Intoxicants i mene. Ona je pronašla prirodna ulja iz celog sveta, inspirisana svetskim lokacijama iz knjige. Miriše isto kao i moje fotografije: na znojavi ženski med.