Posle klečanja i uvreda, šta stranke nude ženama?

Kako nam se ženska lica tokom ove izborne kampanje pojavljuju praktično sa svih strana, na većini bilborda i plakata, u spotovima koji se emituju na televiziji i društvenim mrežama, a skoro svaka stranka se trudi da nas uveri kako je važno da „unapredimo ekonomski položaj žena", teško da sva ta obećanja i lepe reči donose nešto konkretno. Iako su žene tu za predizborna slikanja, manje nastupe na kojima iščitaju ili ispričaju već spremljene govore, ako uključite televizor i pogledate političke emisije, uglavnom ćete videti muškarce u sivim i teget odelima koji govore, a jedina žena u studiju obično bude voditeljka.

Da bih iz prve ruke saznala kako se partije obraćaju ženama i šta znače poruke koje šalju lideri njihovih političkih grupa, razgovarala sam sa političarkama iz stranaka koje učestvuju na izborima 24. aprila.

Demokratska stranka Srbije je jedina stranka koju predvodi žena i prva je na listi. Sanda Rašković Ivić je izjavila da nije lako biti žena u muškom ringu jer je kod nas kultura takva da je ženu lako moguće vređati na svakoj seksualnoj osnovi i različitim insinuacijiama, za nju je lakše reći da je luda, jer se to ne sankcioniše.

Zorica Gašpar, koja vodi Front žena DSS, smatra da je sve više žena zastupljeno u politici, ali kad prođu izbori, pitanjima koja se tiču njih se niko ne bavi, ili bar ne sistemski – poštovanjem zakona.

- Žena je ravnopravna u odlučivanju, ali žene više učestvuju u kućnim poslovima, smatra se da je to, pored onog što radi, njena obaveza. Imamo strašan podatak da su samohrani roditelji, u 90 odsto slučajeva, žene. Kada se brine o bolesnoj deci, o starima, opet su tu uključene više žene – kaže ona.

Gašpar takođe smatra i da su seksistički sadržaji u medijima, kao i nepoštovanje medijskih zakona koji su već doneti u ovoj oblasti, odgovorni za odnos prema ženi kao manje vrednoj, čiji se rad, van karijere ne uvažava dovoljno.

- Jako je važno da žene budu obrazovane, da bi bile svesne svog uticaja. Mi želimo besplatnu obuku vezanu za korišćenje tehnologija za sve žene kako bi se one osnažile – dodaje.

U pokretu Dosta je bilo ne smatraju da je potrebno posebno obraćanje ženama tokom kampanje, rekla mi je Tamara Spaić.

- Mi se borimo za sistem reda i poštovanje ustavnih prava. Sprečavanje korupcije na svim nivoima doneće poboljšanje položaja svih, pa samim tim i žena. Ovo što sad imamo nije država, ovo je haos izazvan nepoštovanjem prava, i za to je odgovoran Vučić. Kad bude garantovana transparentnost zapošljavanja, onda će, samim tim i da se spreči diskriminacija žena prilikom zapošljavanja – kaže ona.

Dosta je bilo je jedina lista koja među prvih sto ima 50 žena, navode iz ovog pokreta. Takođe, lica koja predstavljaju pokret su ravnopravno dve žene i dva muškarca, a i šefica kampanje je žena.

Aleksandra Jerkov ispred Demokratske stranke kaže za VICE da je položaj žena za ovu partiju jedno od najvažnijih pitanja, posebno zato što su žene i u životu i u politici, neprestano izložene nasilju.

- Mi imamo situaciju gde Gašić, koji je imao seksistički istup u javnosti, čovek koji pored Vučića, vodi izborni štab ove stranke, i to je onda njihova poruka. Mi želimo da se ženskim pitanjima stalno bavimo, a ne samo u predizbornoj kampanji – kaže ona.

- Ja više ne želim da čujem da mediji postavljaju pitanje "može li žena da bude u politici", želim da se preispita da li su muškarci sposobni da budu u politici – upozorava Jerkov.

Jedan od zapaženijih "ženskih nastupa" na ovim izborima je sigurno kampanja Dveri, koji su, kako kaže Marija Janjušević, ispred Ženske snage Dveri, ove godine i izašli na izbore sa akcentom na ženama – kao Ženska snaga Dveri.

Pitala sam Mariju Janjušević da mi prokomentariše i izjavu da su "

žene u Srbiji heroji, jer se svakodnevno uspešno bore da sve siromašniji kućni budžet razvuku na mesec dana i da pored svega uspevaju da na svakom mestu izgledaju doterane i nasmejane, uz samo njima poznat mali budžet".

- Žene imaju oskudna primanja, prinuđene su da prihvataju slabije plaćene poslove. Sa takvim sredstvima one uklapaju sve svoje potrebe, pa čak i uspevaju da budu lepe, a to je umetnost – kaže Janjušević.

Država mora da stane iza svega, nije pošteno očekivati da sav teret bude na poslodavcu, to mora da se radi sistemski, smatra Janjušević. Rešenje u boljem ekonomskom položaju žena i generalnom osnaživanju vidi u osnivanju Ministarstva za porodicu.

- Ono bi rešilo generalnu podršku ženama, ukoliko se odluče da rade ili da imaju više dece, da imaju izbor, a da im država omogući podršku. U našoj stranci one sve nastupaju ispred stranke tamo gde se osećaju slobodno i osnaženo i svaka ako želi da se uključi, ima tu mogućnost. Što se tiče rukovodećih pozicija, imamo dve žene u predsedništvu – dodaje Janjušević.

Jana Šarić ispred Levice Srbije kaže da je Manifest Fronta žena ove partije dokument koji su njihovi pratioci na društvenim mrežama najviše šerovali, u odnosu na sve druge sadržaje koje su postovali na Fejsbuk i Tviter profilima. Kaže da interesovanje za konkretna rešenja za probleme koji se tiču žena postoji -alimentacioni fond, udaljavanje nasilnika iz stana u slučajevima porodičnog nasilja, finansijska podrška za trudnice - i da ljudi žele da vide šta levica nudi.

Pitala sam Janu da li žene kojima se obraćaju razumeju njihove poruke i da li bi, umesto fraze poput "diktata profita" i ostalih pojmova iz levičarske teorije, trebalo koristiti konkretne zahteve i predloge.

- To što je nas nekoliko mladih žena dobilo priliku da radi na ovakvom dokumentu dovoljno govori da mi radimo na tome da ono što žene rade bude što vidljivije. Mi smo objavile taj dokument, ali smo otvorene za kritike, želimo da pokrenemo diskusiju - kaže ona.

A možda i sve stoji na raspolaganju ženama u Srbiji na tacni, samo treba da uzmu, kao u poruci koju je odlazeći premijer Aleksandar Vučić uputio ženama na svojoj Fejsbuk stranici: "Molim dame da iskoriste milion evra podrške za razvoj ženskog preduzetništva. Želimo uspešne žene u Srbiji."

Naoružana ovim saznanjima, pozvala sam Aleksandru Galonju, konsultantkinju za razvoj organizacionih kapaciteta koja se bavi pitanjima učešća žena u politici da je pitam da li joj se čini da se političari danas više obraćaju ženama.

- Poruke koje se šalju ženama i o ženama su, bez obzira na njihov sadržaj, i dalje poruke o tome da neko drugi treba da brine o nama – zaposliće nas, emancipovati, omogućiti nam političko delovanje – kaže Galonja.

Tokom 1990-ih, kaže ona, "programi političkog obrazovanja i podrške kampanjama su još tada promovisali takozvane 'kampanje koje se obraćaju ženama'".

Tadašnje opozicione stranke su ispravno procenjivale da je za pobedu opozicije neophodno da na izbore izađe što veći broj žena i u tome su imale široku podršku civilnog društva u Srbiji, pa i ženskih organizacija, posebno u promišljanju ženske političke stvarnosti i promocije učešća žena u politici, kaže ona.

- Nasilje nad ženama, ekonomski položaj, kvote, zdravlje žena – bile su teme koje su političke partije i (malobrojne) liderke u partijama pokretale i oko njih mobilisale pažnju i, na kraju, i glasove žena u Srbiji - dodaje Galonja.

Obavezne kvote za manje zastupljeni pol, koje omogućavaju veće učešće u političkom životu, u našem slučaju žena, odavno smo savladali. Čak smo te kvote na nekim nivoima i premašili. Imamo žene, ispunili smo zahteve Evropske unije – bravo, mi.

To bi trebalo da znači da smo kao društvo značajno napredovali i da su žene time što su (kao) na pozicijama odlučivanja, više uvažavane i imaju jednake šanse i da smo skoro pa Skandinavija. A opet, prečesto imamo priliku da svedočimo istupima političara, koji, ako im se ukaže prilika, otkrivaju kako vide žene: klečeći ili kao (ne)privlačne, jer su u njihovim očima su samo tako relevantne.League of Women Voters of California LWVC

Međutim, najsvežiji primer mizoginije je incident koji se desio u Boru, dok je generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski i poverenik SNS-a govorio aktivistima da postave plakat na ogradu za koji zaposleni tvrde da pripada privatnoj firmi.

- Skloni se, nemoj da mi pričaš, gađaću te telefonom… Gde je bre tvoja imovina, nemoj da laješ, lajavice jedna… Mrš odavde da te ne vidim više, vidi bre kako izgledaš, kako si ružna, gle kako si ružna. Došla si ovde, jebi ga, ti da pričaš o poslu – urla Spaskovski na snimku.

Da smo zaista Skandinavija, sve što je potrebno za tužbu za diskriminaciju žena je tu: pretnja nasiljem, negiranje vlasništva nad imovinom, ukidanje prava na glas, jer samo njoj kaže "šta ona ima da govori", ali ne i njen kolega, koji se takođe buni, i diskvalifikacija nedostatkom seksualne privlačnosti konkretnom muškarcu i uvreda.

Galonja smatra da stroga partijska hijerarhija, procesi donošenja odluka koji su izmešteni iz struktura u kafane i prostor populizma, stalna izloženost nasilju, ideologija kompromisa i mnogi druge karakteristike ovdašnje političke kulture, onemogućavaju veće i efektivnije učešće žena u političkim procesima.

- To je politička kultura koja istinski onemogućava pravi razvoj u svim domenima, pa i u oblasti unapređenja položaja žena u Srbiji. To je kultura koja boji medijsku sliku o ženama, pa i ženama u politici koje se, u retkim prilikama prikazuju kao subjekti političkog delovanja, a većma kao slika na konvenciji političke partije. S balonima i zastavicama – smatra Galonja.

Ženska egzistencija ostavljana je po strani pravdanjem da je bitnije nešto drugo, što je "velika tema" u tom trenutku, ukazuje Galonja. Položaj žena u Srbiji, osim na pritisak ženskih grupa i inercijom – kao posledica procesa priključivanja Srbije Evropskoj uniji, ostao je večita tema političkih kampanja, a nikada nije dobio pravo mesto na političkim agendama partija, pa tako ni institucija u Srbiji, dodaje ona.

- Od GOTV(Get Out To Vote) kampanje Ili glasaš ili ćutiš, preko izjava političara/ki najčešće nesvesnih šta tačno znače poruke koje prenose, do nasilja koje se proizvodi u kampanjama, bez obzira na, na prvi pogled, temeljniju brigu o pravima žena u ovoj kampanji, mogu da poželim samo da se kampanja što pre završi – kaže Galonja.

I dok odbrojavamo poslednje dane ove kampanje, surove brojke nas podsećaju na stvarnost u kojoj živimo i pre i posle izbora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Anketi o radnoj snazi, u prethodnoj godini, zaključno sa januarom, stopa nezaposlenost za žene je 19 odsto, a kada su u pitanju mlade žene između 15-24 godina, čak 48,7 odsto. U izveštaju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, na svakih deset dana u Srbiji jednu ženu ubije partner ili član porodice, a od 20.000 prijava nasiljau porodici, tek 3.500 završi krivičnim postupkom. Usaglašavanje i primena zakona u cilju smanjenja nasilja nad ženama - na šta se Srbija obavezala kao potpisnica Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, na skali od 0 do 4, ostvarila je ocenom 1.

Hajde da ne budemo pesimisti poput Eme Goldman – "da glasanje može da promeni nešto, učinili bi ga nelegalnim" - već bi bilo bolje da otvorimo širom oči, svim političarima i političarkama beležimo sve šta obećavaju, pa ako ne ovog 24. aprila, onda na prvim sledećim izborima da ih prozovemo za ono što su obećali.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu