​Kako je Berni Sanders uprskao stvar

Berni Sanders neće postati predsednik. Tokom izbora za kandidata stranke na primarnim izborima u utorak, Hilari Klinton je ubedljivo osvojila ključne države Kaliforniju i Nju Džersi, povećavši tako svoju ionako prilično nedostižnu prednost u broju delegata na 2,184–1,804. I to su redovni delegati, a ne superdelegati — ako uračunate i te silno ismevane slobodne igrače, Klintonova je osigurala nominaciju još u ponedeljak uveče, kako javlja Associated press. Sandersove pristalice bile su ljute što je kraj trke proglašen pre izbora u utorak (neki su čak maltretirali novinare koji prate Klintonovu), ali sve je teže i teže poreći prostu činjenicu da je Klintonova pobedila.

To ne znači da je Sanders potpuno izgubio. Dokazao je da stari Jevrejin koji sebe zove socijalistom i koji je tokom čitave kampanje dizao glas protiv američke nejednakosti i nepravde može da bude ne samo održiv predsednički kandidat, već i obožavani simbol američke omladine. Stekao je pravo da imenuje članove u Odbor Demokratske platforme, što bi moglo da pomeri zvanične stavove partije ulevo. Naterao je Klintonovu da odgovara na njegove kritike svega, od Palestine do zdravstvenog osiguranja, i ona je u određenoj meri zbog njegovog stalnog pritiska zauzela liberalnije ekonomske stavove. Aktivirao je generaciju glasača koji su se osećali izopštenim iz politike, od kojih mnogi kažu da će nastaviti njegov pokret posle izbora.

Neke Sandersove pristalice nesumnjivo osećaju u dubini duše da je proces namešten, da ih je istisnuo nepravedno postavljen sistem. Ali kampanje kontra-kandidata uvek se suočavaju sa umanjenim šansama i slabijim položajem. Nije čudo da Sanders nije uspeo. Čudo je koliko je blizu uspeha stigao.

A poenta je da je mogao da dođe još bliže, da nije bilo nekih grešaka u koracima koje su još više otežale kampanju senatora iz Vermonta. Evo nekoliko očiglednijih razloga za njegov poraz:

Sanders je od samog starta trebalo da igra na pobedu

Ispočetka niko nije mislio da Sanders može da pobedi — čak ni sam Sanders. Za razliku od Klintonove, koja se svoju drugu napornu predsedničku kampanju pripremala godinama, senator iz Vermonta je pola vremena provodio u Kongresu, a pola u kampanji u mesecima nakon što je objavio kandidaturu.

"Mislio je da može efikasno da se nadmeće radeći kampanju tri dana nedeljno dok je Senat u zasedanju, a potom da ide na celonedeljna putovanja dok je Kongres na pauzi", napisao je Njujork tajms u aprilu." Kao posledica toga, imao je ograničeno vreme za kampanju u ključnim državama kao što je Južna Karolina; otkazao je posetu Čarlstonu sredinom Juna posle tamošnjih ubistava u crkvi, i nije se vratio u grad sve do kraja avgusta."

Problem, prema pisanju Tajmsa, bio je u tome što "prvobitno nije verovao da može da pobedi gospođu Klinton, a njegova misija u 2015. godini bila je pre da širi svoju političku poruku o Americi u kojoj je sve namešteno nego da radi sve što je u njegovoj moći da osvoji nominaciju." On jeste raširio tu poruku, ali kad je postalo očigledno da ima šansu da osvoji nominaciju, nije bio u tako dobroj poziciji da to zapravo i učini.

Trebalo je ipak da ga zanimaju "prokleti mejlovi"

U jednom od najslavnijih trenutaka rane faze kampanje, Sanders je tokom debate rekao Klintonovoj da je "američkom narodu muka i preko glave da više da sluša o vašim prokletim mejlovima." Bila je to rečenica koja je zaslužila veliki aplauz, nagoveštaj da će demokrate, za razliku od republikanaca koji uživaju da se valjaju u blatu, zadržati argumente tokom kampanje u domenu političkog, a ne ličnog.

Bio je to i nagoveštaj, bar u tom trenutku, da se Sanders ne takmiči da bi pobedio Klintonovu. Postoje razlozi da vam bude stalo do tih "prokletih mejlova" — kad bivša državna sekretarka krije svoju zvaničnu korespondenciju na privatnom mejl serveru to ukazuje na njenu žarku želju za tajnovitošću, a nakon što se Obamina administracija istakla u nedostatku transparentnosti, to zaista predstavlja problem. Sanders je mogao da iskoristi taj trenutak da se javno odrekne vladine kulture zataškavanja i prismotre; umesto toga je odigrao na sigurno i na kraju oštetio sebe u budućnosti. Od tog trenutka nadalje, više nije mogao da napada Klintonovu preko skandala sa mejlovima, uprkos tome što su procurili novi detalji o istrazi FBI njene upotrebe privatnog servera.

Suviše je lako izgubio na jugu

Još jedna posledica Sandersovog prvobitnog oklevanja da se u potpunosti posveti kampanji bila je ta da je praktično predao primarne izbore širom Juga, dozvolivši Klintonovoj da izgradi nedostižnu prednost u ranoj fazi trke. Kao što smo već pomenuli, propustio je priliku da u ranoj fazi poseti države kao što su Južna Karolina, što je bilo posebno važno jer je Sanders morao da poveća svoju podršku među crncima, ključnim demokratskim glasačima u tom regionu.

Prema pisanju Vašington posta početkom ove nedelje, on je oklevao da uvrsti progresivnu ličnu prošlost u svoje govore, nije dovoljno naglašavao rasno pitanje i prosto nije znao šta da radi sa crnim masama. "Nije usporavao dovoljno da dobije ili prihvati slaganje ili 'Amin' tu i tamo", izjavio je crni senator iz Južne Karoline za Post. "Bio je naprasit. Delovao je kao da se ne oseća ugodno — i to se videlo."

Prema utisku većine, Sanders se već bio opustio sa crnom publikom u vreme kada je stigao u Kaliforniju — ali tada je to već bilo premalo i prekasno. Nijedna dugoročna kampanja ne može sebi da prišti da naprosto prepusti čitav jedan region zemlje protivniku — Barak Obama je uspeo kao kontra-kandidat Klintonu 2008. godine u velikoj meri zahvaljujući podršci crnaca sa Juga.

Trebalo je da spremi odgovore za spoljnu politiku

Kandidujući se protiv bivše državne sekretarke, od početka se znalo da će Sanders teško dobiti debatu o spoljnoj politici. Ali još u ranoj fazi, senator iz Vermonta delovao je kao da se nerado upušta u bilo kakvu raspravu sa Klintonovom oko tih pitanja, iako njene zasluge podrazumevaju ne samo pasivnu podršku ratu u Iraku, već i aktivnu ulogu u intervenciji u Libiji, što je moglo da se iskoristi kao njena slaba tačka.

Sandersova ograničena usredsređenost na poresku nejednakost obezbedila mu je obožavaoce, ali je Klintonovoj dozvolila da svog protivnika predstavi kao fah idiota i nepoznavaoca spoljne politike. U aprilu, kad je došlo vreme za još jednu debatu Demokratske stranke, izgledalo je kao da je Sanders pomalo našao kompas i udario na Klintonovu zbog njene izrazito pro-izraelske pozicije, što je validan levičarski povod za napad. Ali u to vreme on je već bio isuviše u zaostatku sa brojem delegata da bi taj napad imao nekog većeg značaja.

Prebacivanje na negativnu kampanju nije urodilo plodom

Kako je Politiko javio kasno u utorak uveče, Sanders je sam donosio odluke tokom čitave kampanje, tako da za animozitet poslednjih nedelja kampanje ne mogu zapravo da se optuže neposlušni savetnici ili pristalice. Niko ga nije terao da otpiše Klintonovu kao "nekvalifikovanu" pred stranačke izbore u Njujorku — brzopleta opaska koja mu se obila o glavu — niti mu je bilo ko rekao da smesta ne osudi čarke koje su izbile na Demokratskoj konvenciji u Nevadi.

Sanders nije imao moralnu obavezu da se prema svom protivniku odnosi u rukavicama; Klintonova ga svakako nije štedela kad je nemilosrdno napala Sandersa povodom njegovog istorijata u vezi sa kontrolom oružja ili kritikovala zato što nije objavio svoje poresko stanje. Problem je u tome što nijedan od Sandersovih napada nije urodio plodom Možda su usledili suviše kasno da bi imali bilo kakvog efekta, možda nisu bili spretni, možda su ukaljali sliku o njemu kao proroku levičarske ekonomije. Ali posle njegovog poraza u Kaliforniji, očigledno je da je od svoje ogorčene retorike imao samo više štete nego koristi.

Jednog dana uskoro, Sanders će morati da prizna poraz. Njegove pristalice će morati da pronađu neku novu strast, nove kandidate da finansiraju grupnim sakupljanjem sredstava. Sam Sanders će se vratiti u Senatsa novom slavom i još većom bazom u narodu nego bilo koji od njegovih kolega. Ko god bude zauzeo njegovo mesto kao kontra-kandidat 2020. ili 2024. godine možda neće imati njegov energičan stil ili njegovu neočekivanu popularnost među mladima, ali imaće jednu stvar koju on nije imao: moći će da prouči kampanju Bernija Sandersa i nauči nešto iz nje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu