Obavezni kondomi mogu da upropaste pornografsku industriju

Za više od 25 godina koliko Britani Endrjuz snima porno filmove, nikada nije snimila ni jedan jedini film bez kondoma. Ipak, ponekad je reakcije na snimanju iznenade.

„Jedan tip je potpuno odlepio na mene, zato što sam kupila kondome kreditnom karticom kompanije", kaže za jednog reditelja kome nije bila poznata njena politika. Posle tirade na snimanju, proverio je sa producentom filma, a onda se vratio i izvinio joj se.

„Rekao je, 'Izvini zbog onoga – nikada nisam video da neko koristi kondom'". Cilj Predloga 60, amandmana na zakone u državi Kalifornija, kojim žele da se razjasne postojeći zakoni o obaveznom korišćenju kondoma na snimanjima filmova za odrasle je da se to promeni; ako budu usvojeni, to bi moglo da znači da će pornografska industrija (koja je u velikoj meri koncentrisana u Kaliforniji) morati da se razgrana. Ali prvo moraju u utorak da budu usvojeni – što je sudbinakoju se porno industrija veoma trudi da izbegne.

U okrugu Los Anđelesa, 2012. godine doneta je Mera B, zakon kojim su kondomi postali obavezni na svim porno snimanjima u okrugu. Kondomi su već od 1992. godine postali obavezni, donošenjem zakona koji su se retko primenjivali, ali epidemija HIV-a u porno industriji 2004. je izazvala interesovanje Majkla Vajnstina, predsednika Fondacije za lečenje od ejdsa (AHF), neprofitne organizacije za borbu protiv HIV-a/ejdsa. AHF je počeo da podnosi žalbe protiv producenata pornića; pošto je kršenje zakona nastavljeno, napisali su nacrt i sponzorisali Meru B. U nastupajućoj godini je broj izdatih dozvola za snimanje filmova za odrasle u ovom okrugu naglo opao, i produkcije su se možda preselile iz Los Anđelesa ili van države.

Donošenjem Predloga 60, kako se zove predlog iz novembra, Mera B će početi da vaši u celoj državi. Njime se od producenata takođe zahteva da plaćaju vakcinacije, testiranja i medicinske preglede vezane za prevenciju i lečenje seksualno prenosivih bolesti (STI). Šta više, ova mera će omogućiti građanima koji te filmove gledaju da prijavljuju kršenje zakona o kondomima Upravi za zaštitu na radu; ako Uprava ne postupi po žalbi u roku od 21. dana, ti građani će imati pravo da tuže bilo koga ko ima finansijski interes od te produkcije, i dobiti 25 procenataod plaćene kazne.

Debate oko ovih mera su nametnule pitanja o slobodi izražavanja i ulozi građana u sprovođenju propisa o zaštiti na radu. Ali stručnjaci za javno zdravlje kažu da je u srži problema osnovno pravo da budeš zaštićen na radnom mestu.

Argument producenata je godinama bilo to što glumci rade na ugovor, i nisu stalno zaposleni, i s toga propisi Uprave za njih ne važe. Iako je taj argument kalifornijski sud odbacio, producenti su i dalje rutunski kršili propise, i ignorisali postojeće zakone po kojima su kondomi obavezni, i odbijali da plaćaju testove na svake dve nedelje, što je u toj industriji obavezno, kaže dr Džefri Klaušer, lekar iz Los Anđelesa koji je bio stručni svedok u nekoliko slučajeva Uprave protiv producenata.

Jedan od razloga za njihovo oklevanje možda je i velika potražnja za seksom bez kondoma – po rezultatima jedne nedavne studije, 65 posto muškaracaviše voli da gleda pornografiju bez kondoma. Endrjuz i drugi kažu da producenti misle da će im uvođenje kondoma smanjiti zaradu.

Više političara i zdravstvenih organizacija su se založili za Predlog 60, ali finansijski ga podržava jedino AHF. Vodeći protivnik ove mere je Koalicija za slobodu govora (FSC), esnafska grupa koja predstavlja producente pornića; brojne HIV/ejds organizacije, aktivističke LGBTQ grupe i političke organizacije su potpisale peticiju protiv ove inicijative.

Više od 40 novina je takođe objavilo uvodnike u kojima se suprotstavljaju Predlogu 60, izražavajući zabrinutost da će ovaj zakon prinuditi tu industriju da ode u podzemlje ili van države, ili da delegiranje građana da ga sprovode predstavlja ekstreman presedan.

Rizici na poslu su za glumce u porno filmovima visoki: zabeležena su dva slučaja prenošenja HIV-a na snimanjima, od kojih je poslednji zabeležen 2014, a među glumcima je stopa polno prenosivih bolesti neobično visoka .

Kao i svim radnicima, tvrdi AHF, i porno zvezdama je potrebna zaštita od tih rizika. Ali ta zaštita ne moraju da budu kondomi, kažu predstavnici FSC-a – PrEp, pilula koja se uzima jednom dnevnom za prevenciju zaraze HIV-om – mogla bi da igra ulogu u zaštiti glumaca od HIV-a, kaže Majk Stabil, glasnogovornik FSC-a, a obaveznim testovima na polno prenosive bolesti se druge infekcije rano otkrivaju i leče.

Glumac bi svakako mogao da se odluči da uzme PrEp, ali njegovo obavezno uzimanje u celoj državi bi moglo da bude nepraktično, kaže Džon Šavada, direktor komunikacija u AHF. Šta više, kažu stručnjaci za rizike na poslu, ne postoji presedan po kome se od zaposlenih zahtevalo da uzimaju lek kao vid zaštite na radu.

Glumci glasno kritikuju obavezno korišćenje kondoma na snimanjima. Među najčešće navođenim razlozimasu nadraženost i neudobnost koji bi mogli da prate duga snimanja penetracije s kondomom.

Stabil kaže da glumci žele da imaju opciju da koriste kondom, ali ne i obavezu da ih stavljaju. On kaže da većina glumaca kaže, 'Osećam se bezbednije kada se testiram na svake dve nedelje, nego da koristim kondom. Ako bih morao da biram, izabrao bih testiranje'".

U čitavoj porno industriji, izgleda da se glumci jednoglasno protive Predlogu 60. Međutim, ljudi koji poznaju ovu industriju kažu da je do naizgled bučnog protivljenja delom došlo iz zbog pretnji da će im se zabraniti rad, ili su silom naterani da javno govore o tome.

„Gotovo je nemoguće za nekoga ko radi u porno industriji da govori pozitivno o kondomima, a da ga ne stave na crnu listu, ili da ga beskonačno maltretiraju drugi koji u toj industriji rade", kaže glasnogovornik AntiPornography.org, neprofitne organizacije koja prikuplja svedočenja bivših radnika u porno industriji, koji su tražili da ostanu anonimni, iz straha od uznemiravanja.

Endrjuz kaže da su joj mnoge glumice u poverenju rekle da više vole kad se na snimanju koriste kondomi. Ali iz straha da bi im to upropastilo karijeru, kaže ona, „Nikada ne bih navela njihova imena".

Stručnjaci za rizike na poslu kažu da zakoni o radu postoje upravo zbog toga što zaposleni i poslodavci nemaju jednaka prava – i izbori koji zaposleni prave pod pretnjom da će biti otpušteni, uključujući i javno iznošenje mišljenja, možda ne ukazuju na njihov iskreni stav. Iz ovog razloga, „poslodavci imaju posebnu odgovornost za prevenciju povreda i bolesti zaposlenih, zbog toga što imaju kontrolu i zarađuju od njihovog izvođenja radova", napisao je bivši zamenik šefa Uprave za zaštitu na radu, u svom komentaru na ovo pitanje.

Stabil kaže da je još jedan veliki razlog za zabrinutost povodom Predloga 60 pretnja od tužbi građana protiv „bilo koga u produkcionom lancu" filmova za odrasle. Zbog toga što su mnogi izvođači takođe i producenti, mnogi misle da bi to moglo da dovede ne samo do finansijskog kraha zbog sudskog postupka, već i do objavljivanja ličnih informacija, što bi moglo da dovede do uhođenja.

Švada primećuje da presedan za tužbe građana postoji u zakonima o očuvanju životne sredine, koji su u više slučajeva omogućili građanima da deluju protiv nesavesnog crpljenja prirodnih resursa. Metju Šac, izvršni direktor Centra za progresivne reforme (CPR), se slaže da je to što po Zakonu o zaštiti na radu nije moguća privatna incijativa „velika mana", i pravni stručnjaci CPR-a tvrde da bi slična mogućnost mogla da se unese u propise o rizicima na poslu.

Šta više, kaže Švada, ista lična prava bi mogla da se primene i na optužene, bez obzira da li je tužba podneta privatno, ili ju je podnela državna agencija. I kao što je stručnjak za ovu industriju i bloger Majk Saut napisao u postu u kojem kritikuje Predlog 60, informacije koje postaju dostupne preko privatne tužbe nisu drugačije od onih koji producenti moraju javno da objave po članu 2257, po kojem se od producenata filmova za odrasle zahtevaju dva vida indentifikacije, na fizičkoj adresi, kao dokaz da u snimanje nisu uključeni maloletnici.

Švada kaže da su mnogi argumenti industrije povratak na dane pre zakona o radu. „Njihova poslovna praksa je slična izrabljivačkoj praksi iz 19. veka: „dođavola za zaštitom radnika", kaže on.

„Ostale industrije moraju da rade sa ograničenjima", kaže on. „Zašto bi ta industrija bila tako prokleto posebna?"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu