Reklame
Svaštara

​Procvetao je satanistički hram u srcu doma veštica u Salemu

Iako fundamentalistički hrišćani možda trpaju obe grupe u isti koš, Satanisti se razlikuju od veštica: prvi sebe opisuju kao nekoga ko se pridržava neteističke religije suprotstavljene sujeverju, dok ga ovi drugi izričito prihvataju.

pisao Leyland DeVito
02 Oktobar 2016, 8:30am

Spomenik Bafometu u sedištu Satanističkog hrama. Sve fotografije: autor

Satanistički hram otvorio je novo međunarodno sedište u Salemu, u državi Masačusets. Ovaj višenamenski prostor — prva lokacija ove grupe dostupna najširoj javnosti — sadržaće na kraju poslovne prostorije Hrama, likovnu galeriju, prostoriju za predavanja i prodavnicu suvenira. U njemu će se naći i Hramov kontroverzni spomenik Bafometu, bronzana skulptura satanističke figure sa glavom jarca, teška jednu i po tonu i visoka skoro tri metra.

Ali kad je novo sedište u petak ujutro otvorilo svoja vrata javnosti, reakcija nije bila ni izbliza onolika kakvu je grupu dočekala tokom otkrivanja "najkontroverznijeg i politički naelektrisanog savremenog umetničkog dela na svetu" u Detroitu prošle godine.

Ovog puta nije bilo mase demonstranata, izostale su pretnje smrću, lokalni sveštenici nisu organizovali masovne molitve. Izuzev predstavnika nekoliko lokalnih medija, samo je još jedna obožavateljka čekala da se otvore vrata — mlada žena po imenu Gven, meštanka koja je poranila da bi ugrabila priliku da se slika sa Bafometom. Ostali posetioci sporadično su nailazili tokom čitavog posle podneva.

"The Boston Globe je objavio da je gradonačelnikov kabinet primio samo četiri poziva zabrinutih građana", izjavio je za VICE portparol Satanističkog hrama Dag Mesner — poznatiji još i kao Lusijen Grivz. "Mnogo je drugačije sada." (Sedište Satanističkog hrama drži oglasnu tablu od plute na zidu prodavnice suvenira na koju kači preteća pisma, za svaki slučaj. Na dan otvaranja, tu se nalazilo samo jedno otkucano pismo.)

Mesner kaže da je novo sedište, bivše pogrebno preduzeće, hramu prošle godine donirao neimenovani dobrotvor. Prvi sprat služi kao Salemska likovna galerija, u kojoj su trenutno izloženi radovi umetnika Marka Portera, zaslužnog za skulpturu Bafometa, pored drugih satanističkih skulptura (kao što je tradicionalniji — i eksplicitniji — hermafroditski prikaz Bafometa, delo umetnika Krisa P. Andresa). Taj drugi Bafomet izložen je u neuglednoj šupi napolju, dostupan posetiocima samo preko kupovine karte u prodavnici suvenira.

Unutrašnjost je skromna, naglašena krvavocrvenim zavesama i drugim gotskim detaljima. "Velika većina toga već je bila tu", objašnjava Mesner. "Iznad prozora nalazi se neka vrsta motiva šišmišovih krila. Deluje kao nešto što bismo sigurno mi tražili. Ali u stvari nismo. Smešno je. Sigurno je ostalo još od pogrebnog preduzeća. Pomislili biste da bi želeli veselije ukrase."

Mesner kaže da grad istražuje zonsku pripadnost zgrade, koja trenutno ima dozvolu da primi 50 ljudi. Ali zvanično ograničenje zapravo nije bitno, jer se on nada da će širu publiku doseći emitovanjem predavanja i drugih događaja koji se održavaju u ovom prostoru. "Ovo će biti neka vrsta žiže iz koje ćemo uživo emitovati emisije, predavanja i događaje u kojima će ljudi moći da učestvuju putem interneta", kaže on.

Kakva god ograničenja zgrada imala, Mesner smatra da ima mnogo više prednosti nego mana. "Nismo je odabrali toliko grupnom odlukom, koliko nam je sama pala u krilo", kaže mi on. "A posle svega, mislim da postoje očigledne prednosti lokacije u Salemu."

Dag Mesner, levo, neposredno pre nego što je Satanistički hram otvoren za javnost

To je zato što je istorijat Sotone neodvojivo povezan sa istorijatom ovog grada, u nemaloj meri zahvaljujući ozloglašenim suđenjima vešticama u Salemu krajem 17. veka. Puritanci su možda došli u Masačusets u potrazi za verskim slobodama, ali to ih nije sprečilo da pogube 20 ljudi, uključujući 14 žena, optuženih da su potpali pod uticaj Sotone u sklopu talasa masovne histerije krajem 1690-ih.

Ali od tog mračnog perioda, Salem je počeo da neguje kulturu koja je prilično inkluzivna i tolerantna prema marginalnim verama. Štaviše, grad je postao neka vrsta turističkog odredišta za ljubitelje okultnog. Ovde živi značajna populacija veštica, ili Vika, a tu su i brojne prodavnice koje nude napitke, lekovite kristale, tarot karte i sesije sa medijumima.

"Prosečna osoba u Salemu koja nije veštica makar razume šta znači baviti se magijom i činima, za razliku od drugih mesta na kojima ljudi tome nisu izloženi", objašnjava Tomas Valor, salemski istoričar — i sam veštac. Valor je vodič ture Veštičje šetnje kroz Salem preko Crow Haven Corner, najstarije veštičje prodavnice u Salemu.

Valor dodaje da savremeni status Salema kao žarišta okultnog potiče od ukrštanja njegove mračne pred-kolonijalne istorije i atraktivnosti televizijskih programa 20. veka: sedamdesetih godina su u ovaj grad stigli glumci i ekipa TV serije Bewitched kako bi snimili nekoliko epizoda. Ubrzo nakon što su one emitovane, turisti su pohrlili u Salem u potrazi za pravim vešticama — samo da bi zatekli običan uspavani gradić u Novoj Engleskoj.

Negde u to vreme, preduzimljiva žena po imenu Lori Kebot odlučila je da otvori veštičju prodavnicu. "Nije ni bila svesna koliko će velika postati", kaže Valor. "Pretvorila se u nešto poput rok zvezde." Kebotova je postala jedna od najslavnijih veštica na svetu, a Salem se proslavio kao neka vrsta glavnog grada svih veštica.

To sve ne znači da lokalni vešci i veštice nemaju svoje protivnike. Valor kaže da na vrhuncu turističke sezone za Noć veštica, u grad autobusima pristižu demonstranti iz redova fundamentalističkih hrišćana. "Oni nikad nisu iz samog Salema", tvrdi on. "To su ljudi sa transparentima na kojima piše: 'Katolici, pederi, Jevreji i veštice svi će u pakao.'" Valor dodaje da meštani — bili vešci ili ne — prihvataju proteste ne trepnuvši. "Mnogo turisti kad ih vide, to ih odmah podseti na suđenja vešticama."

Uprkos verskoj toleranciji Salema, Mesner se odlučio za, kako sam kaže, "fatalistički" pristup obezbeđivanju sedišta Satanističkog hrama, postavivši alarme, kamere za nadzor i rešetke na prozore. Na kraju krajeva, zgrada će služiti kao trajno boravište spomenika Bafometu — dok god ne bude bio tražen negde drugde.

Iako fundamentalistički hrišćani možda trpaju obe grupe u isti koš, Satanisti se u stvari razlikuju od veštica — prvi sebe opisuju kao nekoga ko se pridržava neteističke religije suprotstavljene sujeverju, dok ga ovi drugi izričito prihvataju. Međutim, i Mesner i Valor smatraju da ove dve grupe imaju zajednička interesovanja.

"Mislim da sve više ljudi počinje da uviđa da se borbom za našu versku slobodu mi zapravo borimo za svačiju versku slobodu", kaže Mesner za svoje kolege sataniste. On dodaje da će se istorijat Satanske panike osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka — kada su Ameriku potresale senzacionalističke optužbe za zlostavljanje dece, od kojih je većina u međuvremenu opovrgnuta — takođe naći svoje mesto na izložbi u njihovom sedištu, kao podsetnik da moralna panika nikad nije previše iza nas u retrovizoru.

U međuvremenu, podržavajući ovaj krajnje bogohulni savez, Valor ističe da je figura Bafometa značajna i za veštice — on je stalno prisutan u špilu tarot karata i drugim umetničkim delima. "To je nešto oko čega se satanisti i veštice gotovo slažu – đavo može biti oličenje mračnijih strana svih nas", kaže on. "Ali mi mrak ne doživljavamo kao nešto zlo, već više kao nešto naturalističko ili iskonsko."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
ritual
salem
satana
Vice Blog
fenomeni
Veštice
Satanistin
Religija
Đavo
Hram
Hrišćanstvo