​Zašto žene nekad viču „tatice“ tokom seksa

Dragi, dušo, srce, šećeru, krompiriću. Jedan od ovih nadimaka pokazao se kao kontroverzniji od ostalih. Zašto neke žene vole da se partneru obraćaju sa „tatice"?

„Dosta muškaraca mi kaže da im je to odbojno, brine ih da to ukazuje na problematična osećanja koja partnerka gaji prema svom ocu", kaže seksualni terapeut Vanesa Marin. „Tačno je da tatice može da znači isto što i oče, ali ta reč se takođe koristi da opiše osobu koja je dominantna, koja drugu stranu štiti, koja zna šta radi. Obično je ta uloga ono na šta žena u krevetu cilja korišćenjem ovog nadimka. Danas je to više kliše iz sedamdesetih; ne znam nijednu ženu koja partnera zove taticom jer fantazira o seksu sa svojim ocem."

Frojd je začetnik ideje po kojoj svi mi želimo da pojebemo svoje roditelje. Njemu je takođe prvom pala na pamet „ljubomora zbog penisa" – teza po kojoj žene pate jer opsesivno žele da imaju kitu – a to je samo jedan od mnogih razloga zbog kojih je njegov doprinos modernoj psihologiji danas ograničen. Pa ipak, frojdovske ideje i dalje su prisutne u popularnim savremenim raspravama o duševnom zdravlju. Na internetu, čak i oni koji poriču da vuku komplekse vezane za oca deluju prilično neuverljivo. „Šta znam, bilo mi je uzbudljivo da svog bivšeg zovem tatice," kaže jedna korisnica Redita. „Jeste da sam odrasla bez oca, ali nemam nikakve komplekse."

Reditovski konsenzus glasi da žene zove partnere „tatice" jer ih uzbuđuje ideja podređivanja muževnom autoritetu. „Čiko ili gospodaru nisu baš izrazi od milja. Neke žene vole da se tako obraćaju partneru potpuno nevezano za svog oca, prosto da bi izrazile da su podređene partnerovom maskulinitetu", zaključuju korisnici. Najekstremniji primer ovog načina razmišljanja je DDlg kink zajednica. DDlg znači „Daddy Dom/little girl", a obično se samo tatin deo skraćenice piše velikim slovima. Ovde se muški partner stara o svojoj „ maloj" koristeći rekvizite i kažnjavanje. Male, sa druge strane, u vezu unose radost i nevinost. DDlg grupe su popularne na Tumblru, gde se na brojnim blogovima razmenjuju tajne, oglasi, i blogovi žena koje sebe opisuju kao: „telesno sasvim odrasla, duhovnog uzrasta tri do šest godina".

Meni je ovo još gore nego kad bi stvarno htele da ih jebe otac. Ali verovatno je to zbog mog fetiša – želim da me poštuju kao odraslu osobu. Takođe, ovo komplikuje postojeći problem seksualizacije dece u javnosti i infantilizacije odraslih žena. U kakvom to društvu živimo ako nam je ideal stane nemoći i podređenosti tuđoj volji?

Istražujući ovu priču, shvatila sam da su mi prepreka lične predrasude. Zato sam se ponela kao prava velika odrasla teta, i otišla da pitam mamu za savet.

Dr Margaret Skvajers ima 35 godina iskustva u ulozi bračne savetnice, i preko 30 u ulozi savetnice za žrtve seksualnog zlostavljanja. Ona smatra da u seksualnom korišćenju termina kao što je „tatica" nema pedofilije. „Kad se takav rečnik koristi, sasvim je moguće da je u pitanju zdrava veza. Vraćaju se na poznate reči od milja za sebi bliske". Kaže da je ne uznemiravaju previše ni DDlg odnosi. „Nekad ljudi prosto prepoznaju obrazac koji postoji u njihovom odnosu. Zato ljudi i stupaju u međusobne odnose, da bi mogli jedno drugom da izađu u susret. Nema potrebe da svi budemo podjednako sposobni da izađemo na kraj sa svim problemima."

Ipak, postoji opasnost da se ova dinamika trajno uspostavi: moja majka tu pojavi zove de-selfizacijom. „Ljudi u tim vezama nekad izbrišu deo svoje ličnosti nekompatibilan sa drugom stranom. Ne priznaju da i sami imaju prava." Kaže da su i tatice sklone deselfizaciji, potiskujući svoju detinju stranu i potrebu za nečijom brigom, ali „češće se dešava da žene prolaze kroz deselfizaciju, jer im to društvo zahteva. Ženama se od malih nogu sugeriše da bi im prioritet budu tuđe potrebe a ne svoje, da sebe izbrišu iz raznih situacija."

„Tvoj deda je za svoju suprugu imao nadimak Puž", nastavlja moja mama. „Nije to toliko bitno, kako ljudi jedne druge zovu. Bitno je da prepoznamo svoju individualnost i nađemo partnera koji je kod nas podržava."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu