Fotografije studenata u njihovim sobama u beogradskim domovima

Beograd - glavni grad, Srbija, metropola, gužva, Marakana, JNA, saobraćaj, Slavija, žurke, noćni provod, Knez Mihailova, Kalemegdan, VMA, šansa za posao, kriminal, politika.

Ipak, većini fakultetski obrazovanih građana Srbije prva asocijacija na Beograd je školovanje, odnosno ti davni, slatki i studentski dani. Svake godine brucoši pristižu i otkrivaju sve blagodeti života u studenskom domu u skoro dvomilionskom, glavnom gradu Srbije. Oni koji su tu već neko vreme menjaju sobe, cimere, fakultete. A mi smo odlučili da ih posetimo i malo preslišamo. Sa nekima smo pili kafu, negde smo pikali i PES, a neke smo i probudili.

Ne zaboravite, "studenti su u pravu!"

NIKOLA PAUNOVIĆ, STUDENT POLITIKOLOGIJE NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA IZ KRAGUJEVCA - STUDENTSKI DOM "4. APRIL"

Neki misle da su to predrasude, ali život u domu je takav. Uvek ima nekih žurki, dešavanja, okupljanja u sobama. Još nismo napravili žurku useljenja, jer se smo se uselili pre tri dana pa se još nismo ni smestili kako treba. Doneo sam samo jednu flašicu domaće rakije, baba mi je poslala. Ponudili bismo vas time, ali nemamo još ni čašice. Ovo mi je prvo iskustvo sa domom, ako ne računam to što mi je u Studentskom gradu zabranjen ulaz jer sam uhvaćen kako kod nekih devojaka ulazim kroz prozor.

Bio sam i u stanu i to je potpuno drugačije. Ponekad se osetiš usamljeno, ne vidiš nikoga po ceo dan, gledaš samo u laptop i u knjigu. Ovde nema tih problema, uvek možeš da popričaš sa nekim. Sada živim sa tri cimera, veća je gužva, što ima svojih prednosti i mana. Imaš manje privatnosti to je definitivno, ali to je životno iskustvo. Sa druge strane upoznajem ljude iz svih gradova Srbije i sa svih fakulteta. Do kraja ću imati prijatelje svuda u Srbiji kod kojih ću moći da svratim. Mi studenti iz unutrašnjosti se dobro povezujemo u domovima.

Na Fakultetu političkih nauka sam treća godina politikologije. Ova godina je presudna ukoliko želim da nastavim da se bavim time što studiram. Za sada mi je plan da ostanem u Beogradu i pokušam da nađem posao, ako ne u struci onda daj šta daš. Ljudima ne bih preporučio da upisuju politikologiju, nema tu 'leba.

MILICA MALEŠEVIĆ, STUDENTKINJA MATEMATIČKOG FAKULTETA IZ UŽICA - STUDENTSKI DOM "4. APRIL"

Ovo mi je druga soba za četiri godine. Promenila sam sobu zbog društva. Birala sam cimerke. Ovde retko učimo, uči se u dole u čitaonici, sobu smo sredili za odmor, da bude što prirodnije i podseća nas na dom. Nadam se da smo uspeli u tome. Ovde uživamo, prebiramo nešto po internetu, gledamo filmove, pijemo kafe. Okitili smo i jelku za praznike.

Sa sadašnjom cimerkom sam dugo drugarica. Zajedno smo i na Matematičkom fakultetu, što je retkost jer sa našeg faksa nema mnogo ljudi u "4. Aprilu". Dogovaramo se oko poseta i dolazaka, zaista nemamo nikakvih nesuglasica. Osim što su mi je zabranjeno da preterujem sa lepljenjem obeležja Crvene Zvezde i pevam navijačke pesme pod tušem. Nema veze, zato ću sutra da pevam na tribini.

NATAŠA KELJAČKI, STUDENTKINJA FILOZOFSKOG FAKULTETA IZ ZRENJANINA - STUDENSKI DOM "4. APRIL"

Ovde sam četiri godine. Jednu godinu sam bila i u domu Mika Mitrović za studente sa posebnim potrebama. Ovde mi se više dopada, više je druženja, a i veći je izbor prijatelja (he, he). Mada, ja sam sada ostala sama, ljudi sa kojima sam se družila su uglavnom su diplomirali i otišli. A malo sam starija za ovu generaciju koji su sada brucoši i smešteni ovde pored mene. Možda me se čak malo i plaše pošto im stalno skrećem pažnju da ne galamu posle ponoći.

Studiram Filozofski fakultet, psihologiju. Bližim se kraju, ali nije lako. Da mogu ponovo ispočetka, ne bih opet tako birala. Za to sam se zainteresovala dvehiljadepete godine u Sokobanjskoj tokom rehabilitacije. Kad god bi neko novi došao tamo, ja sam imala potrebu da mu se približim, popričam s tom osobom i utešim je. Do kraja su me medicinske sestre obaveštavale kada nekom novom treba podrške. U Sokobanjskoj sam počela i da slikam. To me opušta i zaista uživam u tome. Danas čak priželjkujem da nastavim sa slikanjem ili da sam izabrala to za studiranje. Ovo sada vežbam najtežu tehniku, ulje na platnu. U pitanju je slila ruskog umetnika koji mi se sviđa. Treba mi i kvalitetniji slikarski pribor, ali sve to košta.

Iste godine godine su nam u ortopedskoj bolnici rekli da je došlo do nekakvog priklještenja nerava koje se nije jasno videlo na snimcima, pa nam je lekar predložio rizičnu proceduru "halo traksim", odnosno istezanje kičme, da mi se desna strana ne bi u potpunosti oduzela. Postavio me je na te skalamerije, a onda završio smenu i otišao, ali nikome nije naložio da proverava rizičnog pacijenta. Kada sam se posle pola dana probudila i dalje sam ležala na istom stolu, ali nisam osećala svoje telo. Imala sam četrnaest godina.

Volela bih da ostanem u Beogradu, najviše zbog uslova. Udruženje studenata sa hendikepom nam organizuje i prevoz do fakulteta, uslovi u domu su fenomenalni, sve nam je pristupačno. Toga u Zrenjaninu nema. Sigurna sam da ću celoga života pamtiti sve zaposlene u domu. Jedino mi je žao što za ovih pet godina nisam bolje upoznala Beograd. Trasa mi je dom-fakultet, fakultet-dom i to je to. Ko se odluči da studira, a ima neku vrstu hendikepa, mora imati volje, motivacije i neki cilj koji vidi za pet godina. I, naravno, podršku roditelja. Moraš da radiš na sebi ako hoćeš da budeš neko i nešto, a ja valjda vredim bez obzira na to što sam ovo doživela.

JOVANA VREĆO, STUDENTKINJA NOVINARSTVA NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA, IZ FOČE (REPUBLIKA SRPSKA) - "STUDENTSKI GRAD"

Prva noć u domu nije bila laka. Nema nikoga, cimerke još nisu stigle, nikoga ne poznaješ, atmosfera ukočena. Tada sam živela sa dve cimerke u manjoj sobi. Sada, u Studenjaku, imam veću sobu koju delim sa jednom cimerkom. U septembru prošle godine sam iz "Patrisa" prešla u ovde, ali ko jednom proba Studentski grad, ostaje tu do kraja.

Mali prostor vas natera da funkcionišete zajedno ma koliko različiti bili i koliko vas ima. Normalno je da svako svoje navike nosi od kuće, zato je bitno prilagoditi se. Život u domu je dinamičan. I najnekomunikativnija osoba će morati nekoga da upozna. Tu su famozne klupice gde se ekipa okuplja uz gitaru. Kuc, kuc - žurka je tu dva sprata niže! Sa druge strane, uvek možeš da nađeš tišinu i mir u čitaonici ili sobi. U Kulturnom centru uvek ima nečeg zanimljivog.

ALEKSANDAR KRSTIĆ, APSOLVENT NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU IZ SMEDEREVA - STUDENTSKI GRAD

Ako ćale čita, fakultet završavam u oktobru. Ideja mi je da ostanem na masteru još godinu dana. Dosta ljudi znam ovde, pa kada bih se sada odjednom vratio u Smederevo… U studenjaku sam tek godinu dana. Hteo sam da probam da živim ovde i da osetim to, a sada mi je žao što nisam to uradio od početka. Zna se, četvrtak je subota, tada gori dom. Do 12 se gužvamo po sobama, a posle after kud koji mili moj. Dešavalo mi se da po nedelju dana ne izlazim iz kruga studenjaka, a da ne pričam o tome koliko dugo ne pređem most.

Na prvi pogled na ovaj krevet ne može da stane dvoje ljudi. Doduše, teško je spavati, ali tu ni nema spavanja (he, he). Kakve ću uspomene poneti odavde? Evo poneću posteljinu (he, he, he).

NINA GRMUŠA, STUDENTKINJA ANTROPOLOGIJE NA FILOZOFSKOM FAKULETU IZ NOVOG SADA - ŽENSKI STUDENTSKI DOM "VERA BLAGOJEVIĆ II"

Dobrodošli u naš samostan. Zgrada je, reklo bi se, iz doba Kraljevine Jugoslavije, što je zanimljivo jer postoji jedno pravilo koje kao da datira iz tog vremena. Muškarci ne smeju da prespavaju. Tako da smo kao pepeljuge, samo što posle dvanaest oni moraju da nestanu.

Šalu na stranu, lepo je ovde. Opušteno je što se tiče ulazaka i izlazaka. Provodim mnogo vremena van doma, tako da još nisam upoznala mnogo ljudi. Za sada mi dom deluje praznjikavo. Nisam primetila partijanje, mada u samom smo centru grada tako da je napolju uvek žurka. Pre nego što sam se uselila, ovde je živela moja drugarica pa da sam znala da je soba jako zanimljiva.

Obično učim u čitaonici. Cimerka studira arpaski pa ona nekada mora da uči u sobi, posebno kada vežba izgovor. Ja jako sam zadovoljna fakultetom, nijedan ispit mi nije bio dosadan. Volela bih da nastavim da se školujem dokle god mogu, prija mi ovaj studenski život.

LANA DOBRIĆ, STUDENTKINJA NOVINARSTVA NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA, IZ INĐIJE - STUDENTSKI DOM "4. APRIL"

Ovde sam tek od prvog decembra tako da još nisam upoznata sa celim domom, ali već mi je lepše. Stanovala sam privatno sa cimerkama u novom stanu prekoputa fakutleta. Ali ovde je ušuškanije i lepše. Celog života sam delila sobu sa bratom, pa mi nije teško da funkcionišem sa nekim u malom prostoru. Ne moraš da budeš najbolji prijatelj sa tom osobom, ali morate da budete na neki način kompatibilne, da se poklapate u nekim stvarima. Moja cimerka i ja dosta razgovaram o svemu i svačemu, što mi se sviđa. Prvi put sam u domu, doduše, ovde samo prepsavam.

Jedan od razloga zbog čega sam htela da živim u domu je to životno iskustvo, kao i život u socijalnijim uslovim od onih na koje sam navikla. Jeste, kada sam prvi put ušla u sobu bila sam u fazonu "jao vidi ovo, vidi ono". Sve me je asociralo na neki koletkivni smeštaj. Ali saživela sam se sa prostorom veoma brzo i sada mi je mnogo lepo. Ima neki dobar vajb. Uspela sam da posetim žurkice po sobama. Stalno ih ima. Dobro, ne odgovara ti uvek muzika, ali ono bilo je ok.

Generalno imam problema sa fokusom u životu, pa zato mislim da je novinarstvo pravi zibor za mene. To je jedini poziv u kome mogu istovremeno da se bavim kulturom, sportom i politikom. Sport pratim od malena, ranije sam bacala i po koji tiket. Navijam za Zvezdu, jel se vidimo sutra na basketu? Završavam fakultet i volontiram u AISEC-u kao tim lider za odlazeće i stručne prakse, tako da sam na taj način upoznala više ljudi nego u domu. Kada učim (he,he) to radim u čitaonici. U sobi uglavnom radim na laptopu, gledam filmove, popijem kafu sa cimerkom na kraju dana i, pa… spavam.

ALEKSANDAR DAVIDOVIĆ, STUDENT EKONOMSKOG FAKULTETA IZ FOČE (REPUBLIKA SRPSKA) - STUDENTSKI GRAD

U studenjaku sam od septembra prošle godine. Ovo mi je četvrta soba. Prošle godine sam bio ovim ovde, a ovaj drugi je bukvalno živeo kod nas, a sada je konačno dobio svoj krevet. Do sada je ova soba najbolja, jer nam čisti čistačica. Ovaj prvi blok je poznat kao najbolji u studenjaku. Treba ti dobar prosek i malo sreće da bi ga dobio u raspodeli. Nema pravila. Cimere poznajem dugo. Jednog iz škole, drugog od kada smo bili bebe.

Kada prvi put dolaziš u dom malo je nezgodno. Sve novo, početak studija, pogubljen si. U domu koji smo dobili kao brucoši bilo je prilično mrtvo u odnosu na Studenjak. Da bi se sa nekim upoznao i opustio kada živite zajedno treba ti mnogo vremena. Ali ja se trudim da budem fleksibilan, jer nije baš lako promeniti cimera.

Sada nam je super, lako se dogovaramo. U sobi ne učimo, za to služi čitaonica. Sigurno ću kada se oprostim sa studentskim domom dugo pamtiti sve te ljude koje sam ovde upoznao i voleti uvek da svratim ovde. Ono što sigurno nisam očekivao ovde je to da u ovoliku sobu može stati preko pedeset ljudi. Verujte mi, može.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu